AFP: Šta je ruski plan B za Ukrajinu?

Čini se da je Rusija za sada odustala od prvobitnog cilja u svojoj invaziji na Ukrajinu, a to je da zauzme Kijev i zbaci ukrajinsku vladu, ali i dalje vrši ofanzivu na jugu i istoku zemlje, piše AFP.

Čak i pod planom B koji je iznuđen ukrajinskim otporom i vojnim neuspesima, Moskva ima više ciljeva koji rizikuju da produže sukob i izazovu još više smrti i razaranja.

AFP razmatra 5 ciljeva koje Rusija ima za sledeću fazu rata u Ukrajini, više od mesec dana od početka sukoba.

Simbolična pobeda

Čak i uz potpunu kontrolu nad medijama posle niza drakonskih mera, ruski predsednik Vladimir Putin će poželeti da izvesti neku vrstu uspeha 9. maja kada Rusija obeležava Dan pobede nad Nemačkom u Drugom svetskom ratu.

– Putin je opsednut simboličnim datumima i istorijom, tako da mu je očajnički potrebna slika pobede 9. maja – rekao je Aleksandar Grinberg, analitičar Jerusalimskog instituta za bezbednost i stragediju, prenosi France24.

Sergej Karaganov, počasni predsedavajući moskovskog Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i bivši savetnik Kremlja, rekao je da Rusija „ne može da priušti da izgubi tako da je potrebna neka vrsta pobede“.

– Ulozi ruske elite su veoma visoki – za njih je ovo egzistencijalni rat – rekao je on za britanski nedeljnik „New Statesman“.

Zauzimanje Marijupolja

Čini se da se ruske snage udaljavaju od Kijeva i drugih gradova na severu zemlje. Rusija ne čini takav potez oko grada Marijupolja na jugoistoku Ukrajine, koji je već nedeljama pod opsadom uprkos međunarodnom negodovanju.

Zauzimanje Marijupolja bio bi ključan korak za Rusiju u realizaciji njenog očiglednog cilja da kontroliše teritoriju koja povezuje poluostrvo Krim, koje je Moskva 2014. pripojila Rusiji.

– Očekujem intenzivne borbe do konačnog povlačenja ukrajinskog otpora iz Marijupolja – rekao je Grinberg.

Na severu se nalaze dva separatistička regiona Donbasa – Donjeck i Lugansk – tako da bi zauzimanje Marijupolja dalo kontrolu nad delom teritorije na istoku Ukrajine.

Sa Marijupoljom, ruske snage bi mogle da „idu na sever kako bi zauzele ostatak Donbasa i imale stalnu kontrolu nad jugom Ukrajine i obalom Azovskog mora“, rekao je Pjer Razu, akademski direktor Mediteranske fondacije za strateške studije.

Zauzimanje više teritorije

Otcepljene oblasti Donjecka i Luganska – koje je Rusija priznala kao nezavisne u februaru – nisu kontrolisale pun opseg te dve oblasti u Ukrajini. Moskva je insistirala da ove regioni treba da imaju punu administrativnu vlast, a čini se da je njihova potpuna kontrola ključni cilj rata.

„Rat je daleko od završetka i još uvek bi mogao da preokrene put Rusije ako ruska vojska može da pokrene uspešnu operaciju u istočnoj Ukrajini“, kažu analitičari Instituta za proučavanje rata.

Rusija je tokom vikenda počela da napada zapadnu luku Odesu, a zapadni izvori nikada nisu isključivali amfibijski napad na grad, iako se to čini manje verovatnim.

– Ako se primirje uvede po principu „zadrži ono što držiš“, Rusija bi mogla da zadrži kontrolu na nekoliko novih delova Ukrajine – rekao je Ivan U. Klišč, stručnjak za međunarodne odnose na Univerzitetu u Tartuu u Estoniji.

Dobijanje na vremenu

Pokazalo se da je invazija veoma skupa za Ruse u smislu ljudskih gubitaka i uništavanja vojne opreme u odnosu na ukrajinski otpor koji je bio daleko jače nego što je Kremlj očekivao.

Vojni analitičari su primetili da je prolećno regrutovanje vojnika počelo 1. aprila i da dok Moskva insistira da se regruti ne šalju u Ukrajinu, novi regruti bi mogli da se nađu u bici kada potpišu ugovore i prođu obuku.

– Rat je daleko od kraja… Predstoje dalje ofanzive – smatra Gustav Gresel, viši saradnik za politiku na Evropskom savetu za spoljne odnose, dodajući da je osoblje „ključni resurs“ koji nedostaje Moskvi.

Ali analitičari takođe kažu da bi dugi rat na iscrpljivanje bio opasan za Rusiju s obzirom na uspeh ukrajinske gerilske taktike tokom poslednjih nedelja.

– Ako ovo preraste u produženi rat iscrpljivanja, Ukrajina je u povoljnijoj situaciji – tvrdi Majkl Kofman, direktor Programa za ruske studije u Centru za pomorske analize u SAD.

Podeliti Zapad

Što duže rat traje, to se više očekuje od Kremlja da pritisne jednu od svojih omiljenih taktika u nastojanju da podeli Zapad između onih država koje žele da zauzmu oštrije mere protiv Moskve i na one koje imaju pomirljivije stavove.

Putin je u ponedeljak požurio da čestita jednom od svojih najbližih saveznika u EU, mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, nakon što je njegova partija pobedila na parlamentarnim izborima i nakon što je on dobio četvrti mandat.

Kao mogući predznak naprezanja koje dolazi, jeste i to što je američki predsednik Džo Bajden rekao da Putin ne bi trebalo da ostane na vlasti, ali je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da je takva retorika beskorisna.

Makron je rekao u ponedeljak da će EU razmotriti dodatne sankcije protiv ruske naftne industrije i industrije uglja, ali nije spomenuo prirodni gas, na koji Evropa i dalje računa.

– Cilj igre je da se podeli javno mnjenje – navodi Razu.