Adelajd via „San Siro“

Mnogi Srbi ostavili su pečat u australijskom fudbalu, ali malo koji kao Milan Ivanović. Stasiti defanzivac, koji je osamdesetih nosio dres Crvene zvezde i bio akter čuvene utakmice Kupa šampiona protiv Milana  na „San Siru“ i na „Marakani“, kasnije je čudnim putevima sudbine dospeo na Peti kontinent i postao reprezentativac, a na jednoj utakmici čak i kapiten Sokerusa.

Milan Ivanović je rođen 21. decembra 1960. u mestu Sivac kraj Kule. Igrao je na poziciji cenatrhalfa, a igračku karijeru počeo je u Crvenki 1978. godine. Zatim je od 1979. do 1982. igrao za Rudar iz Kostolca, a onda tri godine blistao u dresu tadašnjeg prvoligaša OFK Beograda, iz kojeg je prešao u najtrofejniji srpski klub. Član Crvene zvezde bio je četiri godine, s tim da je od 1986. do 1988. bio na pozajmici u Radničkom iz Niša.

– U Crvenu zvezdu sam prešao 1985. iz OFK Beograda, na poziv tadašnjeg trenera crveno-belih Gojka Zeca. Te godine došli smo i na turneju u Australiju. Igrali smo u Melburnu, Sidneju i Adelajdu. Tada sam bio prvi put u Australiji i imao sam utisak da ću se jednog dana vratiti u ovu zemlju. Mislio sam da će razlog mog povratka na Peti kontinent biti odmor ili poseta prijateljima, a ne stalni boravak. A kamoli da sam slutio da ću jednog dana zaigrati za reprezentaciju, pa čak i postati kapiten državnog tima – kaže Ivanović.

Doktor fudbala

Vrhunac karijere dostigao je kad se proslavio u Adelajd sitiju, čiji dres je obukao 1989. i nosio ga sve do 2000. godine! Za crno-bele s juga Australije odigrao je 300 utakmica i zajedno s trenerom Zoranom Matićem osvojio sve što se može osvojiti u klupskom fudbalu na Petom kontinentu. I dan-danas ljubitelji fudbala pamte odbrambeni tandem Adelajd sitija Milan Ivanović – Aleks Tobin, koji je u istom periodu bio i nezamenjivi duo u odbrani državnog tima Australije.

Milan je odigrao ukupno 59 utakmica za Sokeruse, u periodu od 1991. do 1998. godine i Srbin je s najviše igara za državni tim Australije. Tokom boravka u Adelajd sitiju, jedno vreme je proveo na pozajmicama Vudvil Beogradu i Kembeltaun sitiju, a igračku karijeru završio je 2007. godine sa dve odigrane utakmice za Virtus (Danas Northern Demons) iz Adelajda. Navijači Adelajd sitija su Milana Ivanovića popularno zvali „doktor fudbala“, što je i zaslužio odigravši u bogatoj profesionalnoj karijeri 504 utakmice, uz 11 postignutih golova.

U Timu veka

Tadašnji trener Adelajd sitija, legenda australijskog fudbala Zoran Matić, angažovao je Milana Ivanovića na preporuku čuvenog Dragoslava Šekularca 1989. godine. Ivanović je doslovce postao Matićeva produžena ruka na terenu i proslavio se sjajnim igrama i osvojenim trofejima prvaka u tadašnjoj Nacionalnoj ligi Australije, 1992. i 1994.

– Matić je došao u Beograd da vidi kako igram. Svideo mu se moj stil igre i predložio mi je da se preselim u Adelajd. Trebalo mi je malo vremena da tu ideju prihvatim. Tada sam imao već 28 godina i trebalo je da razmišljam o poslednjoj fazi svoje karijere – seća se Ivanović.

Prvi meč za državnu reprezentaciju Australije Milan Ivanović je odigrao 1991. godine, a s kapitenskom trakom pojavio se na oproštajnoj utakmici protiv Japana, 15. februara 1998. godine. Kad je 2000. godine proglašen australijski tim 20. veka, u sastavu je bilo i ime Milana Ivanovića koji je u glasanju, koje je organizovala Fudbalska statistička fondacija, pretekao Pola Okona u proglašenju za mesto centralnog defanzivca u idealnih 11.

Nakon što je okačio kopačke o klin, Milan Ivanović je počeo trenersku karijeru. Radio je na lokalnoj sceni Južne Australije, trenirajući klubove i na amaterskom i na saveznom nivou takmičenja. Trenirao je Enfild Siti i Vudvil Beograd, koji je 2006. godine spasio ispadanja iz lige. Ivanović je bio i trener mladog tima ispod 19 godina Krojdon Kingsa (Polonija), a sada je trener u Skoč Koledžu u Adelajdu.

Dvaput najbolji u Australiji

Milan Ivanović je sa državnim timom Australije osvojio drugo mesto na FIFA Kupu konfederacija i osvojio je Prvenstvo Okeanije 1996. godine. Veliko priznanje dobio je 2003. kad je ušao u ovdašnju Kuću slavnih. Tokom karijere nagrađivan je Medaljom Džonija Vorena 1990. i 1991. godine za najboljeg igrača u Australiji, a igrajući za Adelajd Siti dobio je i Medalju Džoa Marstona 1992. i 1993.

Zanimljivo, na početku karijere igrao je u napadu, ali se kasnije mnogo bolje snašao u odbrani.

Dueli sa Maradonom

Najdraži momenti Milana Ivanovića u igri za nacionalni tim bile su kvalifikacione utakmice za Svetsko prvenstvo 1994. godine protiv Argentine, za koju je tada igrao čuveni Dijego Armando Maradona.

Igralo se prvo u Sidneju, pa onda u Buenos Ajresu. Iako je Argentina prošla dalje, te okršaje protiv jednog od najvećih igrača svih vremena, Ivanović smatra utakmicama karijere.

Saveti mladima

Posle završetka profesionalne fudbalske karijere, Milan Ivanović je nastavio da se bavi fudbalom kao trener. Trenirao je neko vreme naš Beograd iz Vudvila koji se tada takmičio u najjačoj ligi Južne Australije. Poslednjih četiri-pet godina je trener u mlađim kategorijama Krojdon Kingsa, jednog od boljih timova lokalne lige.

– U Krojdonu, severnom predgrađu Adelajda, već sedam godina radim u akademiji fudbala koja traje tri meseca godišnje, od oktobra do decembra. Moj zadatak je da treniram mlade talente, dajem im savete i motivišem ih da nastave da igraju – kaže Ivanović.

Venejblsova skupa greška

Kad je reprezentacija Australije igrala odlučujuću utakmicu protiv Irana na Melburn kriket stadionu (MCG), pred skoro 86.000 gledalaca, tadašnji selektor Australije Teri Venejbls bio je najveći krivac što je meč završen 2:2, što je bio rezultat koji je odgovarao Iranu, a za Australiju bio ravan porazu.

U svim pripremnim utakmicama za ovaj susret Milan Ivanović je igrao za državni tim, međutim, kad je selektor sastavio tim za najznačajniju utakmicu, u sastavu na opšte iznenađenje nije bilo Ivanovića. Englez je Srbina preselio na klupu, a u tim je uveo nekoliko mlađih igrača na koje je računao da po povratku za Englesku povede sa sobom?! Australija je do pred kraj ovog susreta vodila sa 2:0, a silne promašaje Sokerusa Iranci su kaznili i izjednačili, čime su izborili plasman na Svetsko prvenstvo.