Volim iščašene uloge

Rođena je u Beogradu u umetničkoj porodici, otac Milan Štrljić je poznati glumac, a majka Slavica solistkinja baleta. Iva je postala glumica, a glumu je završila na BK univerzitetu umetnosti u klasi čuvenog Ivana Bekjareva.

Prvu veću ulogu dobila je u seriji „Jelena“. Posle je glumila u serijama „Moj rođak sa sela“, „Ranjeni orao“ i „Bela lađa“. Uloga pevačice Cicke u seriji „Folk“ donela joj je nagradu na festivalu televizijskih serija Fedis. Igrala je i u hrvatskoj telenoveli „Larin izbor“, kao i u bosanskohercegovačkoj seriji „Lud, zbunjen, normalan“.

Bavi se i voditeljskim poslom, vodila je jutarnji program „Dizanje“ i još nekoliko formata, a objavila je i tri romana. Pravu popularnost stekla je u „Igri sudbine“, seriji koja je nastala od predloška kolumbijske serije „Novi bogataši, novi siromasi“, za koju je adaptaciju scenarija uradio Žarko Jokanović. Serija je oborila sve rekorde gledanosti, a Iva je sjajno dočarala lik modne kreatorke Dijane Erski. Ova maestralno odigrana uloga donela joj je priznanje Beogradski pobednik za najbolju glumicu u 2020. Autor je tri knjige „Nemaš pojma koliko te volim“, „Znam da misliš na mene“ i „Voleti u Beogradu“.

Jesenjin umesto bajke

– Rođena sam u umetničkoj porodici i celo svoje detinjstvo provela u Pozorištu na Terazijama u Beogradu, gde je moja mama bila solistkinja baleta i na filmskom setu uz tatu glumca.

Još kao devojčica volela je da glumi, a prva publika su joj bili ukućani.

– Kada govorim o fazama svog odrastanja, za jednu pre svega toplu i nežnu atmosferu zahvalna sam i svojoj baki Bosiljki, maminoj mami, koju su deca jednostavno obožavala. Volela sam da recitujem i oduvek je to bila veština na koju sam ponosna. Sećam se prve pesmice „Srde“ Zmaja Jove izvedene pored klavira u bakinoj dnevnoj sobi, uz aplauz ukućana. Pre polaska u školu, tata mi je na moje insistiranje, čitao zbirku poezije Sergeja Jesenjina pa sam zato, u prvim danima škole, kada smo počeli da pišemo duže tekstove, sve pisala u formi stiha tako da tekst liči na strofe kada se pogleda u svesci. Učiteljica nije znala šta je razlog tome, ali je vrlo brzo razumela da sam tako pisala zato što su mi češće čitali Jesenjina nego bajke, pa sam stalno pred san gledala u stihove.

Vrlo rano je krenula u dramsku grupu Mike Aleksića.

– Postala sam i član recitatorske sekcije u školi i moglo se naslutiti da ću se baviti ovim poslom. Međutim, nisu me roditelji nikada gurali u sferu umetnosti, dapače, da su se oni pitali verovatno bih se bavila nekim drugačijim zanimanjem, spokojnijim, a ne bih bila umetnik. Nisu mi čak ni dozvoljavali da se u tinejdžerskom periodu odazivam na ponude za snimanje nekih reklama. Njima je bilo važno da govorim strane jezike i da se bavim sportom. Ozbiljan sam zaljubljenik u plivanje i ako nešto umem da radim onda umem savršeno da plivam. Sa radošću se sećam dana provedenih na bazenu „25. maj“ na Dorćolu, uz miris hlora, i ubrzani povratak kući posle treninga.

Tuga za profesorom

Iva je glumu učila od velikog barda Ivana Bekjareva, koji je nedavno preminuo od posledica korona virusa.

– Izuzetno mi je dirljivo da pričam o svom profesoru sada kada on više, nažalost, nije među nama. Bio je neko od koga sam naučila mnogo toga o glumi ali i o životu, uvek je bio tu da pomogne studentu, da porazgovara kada nam je teško, kako poslovno tako i privatno. Danas kada ga više nema, kad god prođem pored mesta gde smo imali običaj da popijemo kafu, stegne mi se srce. Bio je čestit i nije se štedeo kada govorimo o njegovom odnosu prema poslu i o tome kako se družio sa ljudima.

Još na fakultetu dobila je prvu značajniju ulogu, koja joj je donela popularnost.

– Uloga Tatjane u seriji „Jelena“ je ona koja mi je pružila prvu značajnu prepoznatljivost. Tada sam bila još na fakultetu i osetila sam da je to ozbiljna prilika, bila sam u pravu. Time je sve počelo da se odmotava onako kako sam želela. Za potrebe te serije su moju predivnu dugu do struka plavu kosu ošišali na paž i ofarbali u tamno. Oduvek sam bila profesionalac i nisam se bunila, ali zbog te boje koja mi nije dobro stajala kao i dužine kose nisam bila srećna i danas mislim da nešto tako nije bilo neophodno. Kosa je porasla, ja sam opet plava i to mi, što svi i primećuju, najbolje stoji. Međutim, kritike za to kako sam odigrala Tatjanu bile su odlične i to je najvažnije, jer je bilo odskočna daska za sve što će se posle događati.

Iva priznaje da je uvek radila na svojim talentima, pa se pored glume uspešna je i u voditeljskom poslu. Gledaoci pamte emisiju „Dizanje“.

– Posle su se nizale uloge, uglavnom u serijama, i televizija je postala nešto za šta sam se ozbiljno vezala, moje mesto za razmaštavanje i inspiraciju. Uvek sam radila na svim svojim talentima, a jednostavno ima ljudi koji imaju više talenata i to je pohvalno, treba ih sve izbrusiti. Imam perfektnu dikciju, elokventna sam, umem sa rečima, umem sa ljudima, obrazovana sam i dobro vaspitana. Uz to, interesuju me sasvim različita polja pa sam o svemu i informisana. Voditeljski posao volim i uvek sam dobijala pohvale za to kako vodim televizijsku emisiju od jutarnjeg programa „Dizanje“, do nedeljnog popodneva na Ženskoj TV i moje autorske emisije „Ljubav i tako to“ koju sam radila nekoliko godina.

Romani i humoreske

Kao devojčica otkrila je da voli da piše, a sada iza sebe ima nekoliko objavljenih romana.

– Kada govorimo o pisanju, i kao devojčica imala sam tog dara, pa sam u periodu puberteta pisala pesme, neke su bile i objavljivane u novinama. Sada, pišem romane i zbirke priča. Ne pritiskam sebe da pišem eto da bih nešto napisala već imam tri knjige koje ljudi mnogo vole, ako dobijem polet za četvrtu ja ću je i napisati… Već jesam zbirku humoreski, ali ću ih uobličiti na neočekivan način, ali neka to ostane za neki naš naredni intervju.

Osim u Srbiji, Iva je snimala i u regionu, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

– Volim da odem negde i snimam, ali volim i da se vratim kući posle obavljenog posla, zadovoljna i nadograđena novim iskustvima. Značile su mi te saradnje jer su ti projekti doprineli tome da me još bolje upozna publika van naše zemlje. Nadam se da će biti još takvih mogućnosti i da će pozivi tek početi da se nižu dobrim ritmom zbog naširoko obožavane Dijane Erski.

U seriji „Igra sudbine“ koja je oborila sve rekorde gledanosti Iva je tumačeći lik Dijane pokazala svoje glumačko umeće.

Neizmerno sam srećna što igram u ovoj seriji, što se publika od prvog trenutka vezala za moj lik, što na sve strane samo dobijam pohvale za način kako sam je odigrala. Pošto sam izrazito precizna, uvek se prvo odlično pripremim, tako što savladam tekst do perfekcije, ima ga mnogo i moj lik izuzetno brzo izgovara monologe, pa samim tim dolazi do izražaja moja dikcija jer neko ko to nema, ne bi nikada umeo da odigra Dijanu Erski. Ubacila sam i gromoglasan smeh kao njenu specifičnost za šta prvenstveno morate da budete fizički spremni jer ga nije lako izvesti, tako da su moje pripreme kako za ovaj lik tako i za ostale detaljne. Kada govorimo o pojavi, onda je bitno da neko ko je modna kreatorka ima nešto, neki detalj samo njoj svojstven i u stilu… E tako je nastala jedna rukavica kao neverovatno upečatljivo rešenje. Ništa ne posmatram površno već se uvek trudim da dam više, da ne igram nešto očekivano nego pomalo iščašeno iz klasičnog, da nadogradim i zato se takvi likovi i pamte.

Sjajnu glumu prate i nagrade, pa se tako okitila „Beogradskim pobednikom“.

– Nagrada „Beogradski pobednik“ za najbolju glumicu u 2020. je meni podstrek, polet i potvrda da radim pravu stvar i da je to neko prepoznao. Volela bih da je i pokazatelj da će se zbog nje lakše otvarati nove mogućnosti za mene.

Tokom života prolazila je kroz razne borbe, a ističe da se nikad nije predavala.

– Kao i svako ko je slobodan umetnik, a to znači da nemam stalno zaposlenje, prolazila sam u životu kroz raznovrsne etape borbe, međutim, imam sreću što mi je karakter takav da se ne predajem, ma koliko mi put bio nezgodan. Nisam imala olakšice, nisam dobila nikada ništa tako da moji roditelji okreću telefon za mene, u svemu sam se izborila sama za sebe braneći se od vetrova, nepravde, nezgodnih ljudi, sasvim sama. I zato vam za mene niko neće dati takav komentar niti umanjiti ono što sam do sada uradila.

Ne pokazujem kad mi je teško

– Kada mi je bilo najteže namerno nisam pokazivala, baš ničim i nikako, jer je osnova bića jednog čoveka a posebno jedne dame u ponosu i u dostojanstvu. Dostojanstvenost treba da bude osnova jedne duše jer nas ona čini ljudima za divljenje jače od bilo čega. Dostojanstvenost uvek pripada herojima, a u životu je najvažnije biti heroj.

Odgovorno u pandemiji

– Kada govorimo o koroni, štitim se onako kako se svi štite, kako bih drugačije. Nisam doktor i ne bih ništa više o tome da kažem, mogu samo da se ponašam odgovorno.

Voli nastupe u dijaspori

– U dijaspori sam nastupala sa mnogim predstavama u kojima sam igrala. Lepo je osetiti radost ljudi koji dođu da nas gledaju, njihovu potrebu da nam učine veče posebnim i zadovoljstvo onim što smo učinili za njih svojom umetnošću.