„Putniče, javi Sparti da smo ovde pali pokoravajući se mjenim zakonima.“-Epitaf sa spomenika braniocima Termopila
U drevna vremena, u zemlji čiji se glavni izum danas zloupotrebljava širom sveta, Herodot je zabeležio za buduća pokolenja priču o Spartancima koji su stali nasuprot „carstva stotinu naroda“. Trista ratnika, pripadnika lične garde spartanskog kralja Leonide koji su se suprotstavili persijskoj osvajačkoj armadi u Termopilskom klancu.
Kserks, moćni vladar ogromne Persije pred kojim se trese sve što ima dušu, ponudio je Sparti da se preda, da plaća danak i da će biti ostavljeni na miru. Ostavljeni, ali da više ne budu Sparta, već provincija azijskog diva.
„Priča se da su vas Atinjani već odbili. A ako ti ljubitelji dečaka imaju toliko hrabrosti…“
Spartanci su narod gvožđa. Iskovani u bitkama još od zore čovečanstva. Svoju decu, oba pola, od malih nogu podvrgavaju posebnom režimu vaspitanja koji za cilj ima da od njih napravi najbolje članove društva. Takav sistem u kome se dečaci u dobu od trinaest godina bacaju u prirodu da prežive (obred Kripteje), današnjem čoveku izgleda surov. Bez sumnje još više zastrašuje podatak da su novorođenčad sa fizičkim manama napuštana ili su im prekraćivane muke. Ipak, te tradicije ne smeju biti posmatrane iz ugla današnjeg čoveka. Tada je sloboda bila garantovana samo ako se eliminiše slabost.
A Spartanci su bili najslobodniji narod u tadašnjem svetu. Jednakost koja je vladala među slobodnim ljudima Sparte je bez presedana. To se pre svega ogleda u položaju njihovih žena, gotovo po svemu ravnopravnih sa muškarcima jer samo one mogu da rode Spartance.
Naravno da je takav narod odbio da klekne pred osvajačem, a odbila je i cela Grčka. Drugi Grčko Persijski rat je mogao da počne.
Miler kaže, da je za jedan od svoj najdražih grafičkih romana, prvu inspiraciju dobio kada je kao dečak sa ocem gledao film o Termopilskoj bici. Saznao je tada da dobri momci ne prežive uvek, ali da njihova dela žive večno.
Iako je strastveni ljubitelj istorije, Mier je uneo nekoliko romantičnih izmena u odnosu na Herodotove zapise. Tako je priču načinio tečnijom, snažnijom i pogodnijom da kroz nju servira svoja ubeđenja i pošalje svoje poruke čitaocima.
Vizionar, majstor dijaloga i monologa predstavio je junaštvo i požrtvovanje branioca domovine na takav način da čitalac, dok uranja u položene table, mora da oseti jezu kako se uz kičmu penje do malog mozga gde stvara osećaj ponosa i snažnog patriotskog naboja dok se adrenalin pumpa u krv.
Dijalozi su snažni i lakonski (izraz ‘lakonski’ je i dobio ime po Spartancima) dok su filozofski nagoni pripovedača izraženi kroz monolog.
Crtež je jedan od najboljih Milerovih radova, gotovo pratovski, a dodatno je ulepšan bojom koju je nanela Lin Varli.
300 je 2006. pretočen u film od strane još jednog vizionara, danas možda neopravdano podcenjenog, Zaka Snajdera. Ulogu Leonide tumačio je Džerald Batler.
Ono što može da bude zanimljivo, ukoliko čitate ovaj strip u Srbiji, je da je godinu dana po objavljivanju 1998. godine, osvojio tri prestižne Ajznerove nagrade: najbolji kratki serijal, najbolji autor i najbolji kolorista. Dakle, u SAD je 1999. godine nagrađivan strip koji govori o otporu malog broja hrabrih vojsci od „stotinu naroda“. U godini kada su NATO bombe padale…
„Naše strele zamračiće sunce.“
„Onda ćemo se boriti u hladu.“
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
