U austrijskom Sankt Peltenu roditelji su ostali bez reči kada su saznali da je vaspitač u produženom boravku jedne osnovne škole decu, navodno, tretirao kao „poslušne kućne ljubimce“. Kako prenosi austrijski portal ,,oe24.at”, deci je stavljao povez oko vrata, davao komande „Sedi!“ i „Lezi!“, gradio „kućice za pse“ i mazio ih rečima „bravo, kučence“.
Slučaj je izašao u javnost nakon što je jedna sedmogodišnja devojčica kod kuće počela da imitira pseće ponašanje, što je roditelje navelo da reaguju. Otac je ispričao da su deca sedela u krilu vaspitača, dok ih je on tapšao po glavi kao štence. Prema navodima roditelja, direktorka produženog boravka njihove pritužbe najpre je dočekala smehom.
Vlasti su slučaj shvatile ozbiljno. Obavešten je magistrat zbog moguće ugroženosti dobrobiti dece, a razmatra se i krivična prijava. Istovremeno, važi pretpostavka nevinosti dok nadležni organi ne utvrde sve okolnosti.
Roditelji su, prema izveštaju ,,oe24.at“, posebno uznemireni jer smatraju da ovakvo ponašanje ima veze sa ponižavanjem i podređivanjem. „Dresura pasa ima veze sa pokornošću, a ja ne želim da mi ćerka bude dresirana kao kuče“, rekao je otac.
Školska uprava pokrenula je internu proveru, a slučaj je prosleđen nadležnim službama jer grad Sankt Pelten, a ne škola, finansira rad vaspitača. Nakon prvih prijava pojavile su se tvrdnje da ponašanje nije bilo izolovan incident, već da je navodna „metoda“ trajala duže vreme.
Prema navodima pojedinih roditelja, deca su se navikavala na komande i nagrade u vidu maženja, a neka su kasnije pokazivala strah od odraslih i tražila „dozvolu“ za uobičajene postupke. Upravo to je dodatno zabrinulo stručnjake i javnost.
Ovakvi slučajevi nisu samo pitanje jednog zaposlenog, već upozorenje čitavom sistemu koji mora da štiti decu. Produženi boravak i škola treba da budu mesta sigurnosti, igre i učenja, a ne prostora u kojem se dete oseća poniženo ili dresirano. Nadležni moraju jasno da utvrde odgovornost, jer poverenje roditelja u institucije počiva upravo na tome da najmlađi budu zaštićeni bez izgovora i odlaganja.
Piše: Nina Stojanović
