Čitavi sektori nemačke privrede teško bi danas funkcionisali bez radnika useljeničkog porekla. Prema podacima Destatisa, u tu kategoriju spada više od četvrtine svih zaposlenih.
Među variocima, na primer, troje od petoro radnika je useljeničkog porekla, a među kuvarima i zaposlenima u proizvodnji hrane 54 odsto.
Pozivajući se na brojke iz prošlogodišnjeg mikropopisa – istovetnog velikom popisu, ali na reprezentativnom uzorku – statističari navode da se 26 odsto svih zaposlenih u Nemačkoj uselilo ili su deca ljudi useljenih posle 1950. godine, piše dpa.
Relativno malo zaposlenih useljeničkog porekla ima u nekim poslovima opterećenim deficitom radne snage – čine osam odsto radnika u hitnim službama, devet odsto u pravosuđu i 15 odsto u poljoprivredi.
Osim deficitarnih profesija, ljudi useljeničkog porekla se retko zapošljavaju u policiji, javnoj upravi, školstvu i poreskim službama.
Po sektorima, udeo je posebno velik u ugostiteljstvu, uslugama čišćenja zgrada, hotelijerstvu, skladištenju i kurirskim službama.
Natprosečan udeo radnika useljeničkog porekla registrovan je i u nezi starih i automobilskoj industriji. Ti sektori zapošljavaju po više od milion ljudi, a udeo useljenika je u oba po 32 odsto.
Ispod proseka zaposlenosti useljenika i njihove dece su javni sektor, osiguranje, poljoprivreda i obrazovanje.
