Naftna industrija Srbije (NIS) planira izgradnju značajne solarne elektrane u Smederevu, čija će celokupna proizvodnja električne energije biti plasirana na otvoreno tržište.
Projekat se planira na slobodnoj parceli u vlasništvu NIS a.d. Novi Sad (katastarska parcela 233/48 Smederevo), gde se nalazi Skladište naftnih derivata. Instalisana snaga solarne elektrane biće 2450 kW (približno 2,5 MW). Nakon dobijanja statusa proizvođača, proizvedena električna energija će se u potpunosti isporučivati u distributivnu elektroenergetsku mrežu, piše eKapija.
Ovaj plan je potvrđen zahtevom za odlučivanje o potrebi procene uticaja na životnu sredinu za projekat izgradnje solarne elektrane, koji je NIS podneo Odeljenju za urbanizam Gradske uprave Smederevo.
Solarna elektrana će obuhvatiti sedam invertora i 5.400 solarnih panela, ukupne instalisane snage oko 3,13 MWp. Značajan dodatak je i baterijsko skladište na istoj lokaciji, snage 500 kW i kapaciteta 1 MWh, koje će činiti pet baterijskih modula.
Ovo je prva solarna elektrana ovog kapaciteta (koja spada u veće elektrane) koju NIS gradi sa ciljem komercijalne prodaje. Kompanija je do sada uglavnom instalirala solarne panele na krovovima svojih benzinskih stanica i objekata, a proizvedena struja bila je namenjena isključivo sopstvenoj potrošnji. Poređenja radi, ukupna snaga svih fotonaponskih elektrana koje je NIS do sada izgradio za svoje potrebe iznosi 3,2 MWp.
Ova investicija se može posmatrati kao strateški potez NIS-a da se pozicionira kao važan akter na tržištu „zelene energije“ i srpskom tržištu električne energije. Podsetimo, NIS je takođe angažovan i na projektu izgradnje vetroparka u Plandištu.
Ovakav poslovni zaokret nameće pitanje da li je izgradnja u Smederevu samo deo šire diversifikacije poslovanja, koja je definisana kao jedan od osnovnih strateških ciljeva kompanije, ili je ubrzana otežanim uslovima poslovanja u naftnom sektoru.
U svakom slučaju, izgradnja solarne elektrane u Smederevu značajno doprinosi poboljšanju imidža kompanije, obezbeđuje manji ugljen-dioksidni (CO₂) otisak i otvara put ka dodatnim prihodima, što, narodski rečeno „ne može da škodi“, naročito u trenutnoj poslovnoj situaciji u kojoj se Naftna industrija Srbije nalazi.
