Vašington je jutros uveo sankcije NIS-u, ali je „Janaf“ dobio licencu za isporuke do 15. oktobra. Stručnjak za energetiku Željko Marković izjavio je za RTS da u narednih nekoliko meseci neće doći do poremećaja u snabdevanju naftom na domaćem tržištu zbog postojećih rezervi, ali da NIS na duži rok neće moći da posluje pod sankcijama. Marković kaže da bi jedno od mogućih rešenja bilo da ruski „Gasprom“ smanji udeo vlasništva u NIS-u ispod 50 odsto, ali i da bi nacionalizacija NIS-a bila neprijateljski akt prema „Gaspromu“.
Željko Marković, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, rekao je da je očekivao uvođenje sankcija NIS-u, kao i da poslovanje kompanije na duži vremenski period neće biti održivo ukoliko se sankcije budu striktno primenjivale.
„Videćemo kako će se domaće banke postaviti prema NIS-u – da li će primena sankcija važiti samo za inostrana plaćanja ili za kompletan platni promet, jer u tom slučaju kompanija neće moći da funkcioniše“, navodi Marković.
Ističe, međutim, da se u saopštenju NIS-a navodi kako će potrošači i dalje moći da kupuju gorivo platnim karticama, te da banke koje su partneri kompanije nastavljaju da obavljaju platni promet na domaćem tržištu.
Rezerve Srbije
Govoreći o rezervama derivata u Srbiji, Marković objašnjava da postoje zalihe koje obezbeđuju nekoliko meseci redovnog snabdevanja i ne očekuje poremećaje na tržištu u tom periodu, kada se, kako kaže, nada da će doći do rešenja.
„Rafinerija je najviše pogođena, jer se tu odvija 80 odsto proizvodnje, što predstavlja srž problema“, ističe Marković.
Prema njegovim rečima, reč je o geopolitičkoj igri između SAD i Rusije, u kojoj je Srbija kolateralna šteta ili se, možda, radi i o poruci našoj zemlji zbog toga što nije uvela sankcije Moskvi.
„Ukoliko se situacija sa NIS-om ne promeni, Srbija će izgubiti jednog od ključnih punilaca budžeta, što bi dovelo do pada BDP-a i rasta inflacije. To bi moglo negativno da se odrazi na celokupnu ekonomiju“, upozorava Marković.
„Gaspromu“ potreban pouzdan partner
Napominje, takođe, da bi jedno od mogućih rešenja bilo da ruski „Gasprom“ smanji udeo vlasništva u NIS-u ispod 50 odsto, što bi moglo biti osnov za ukidanje sankcija.
Ipak, postavlja se pitanje ko bi otkupio te akcije, jer je potrebno pronaći pouzdanog partnera koji bi omogućio vraćanje većinskog vlasništva ukoliko se geopolitička situacija promeni.
„Nacionalizacija NIS-a bila bi neprijateljski akt prema ‘Gaspromu’, odnosno Rusiji. Sa druge strane, nastavljamo nabavku ruskog gasa, pa se zato i odlaže potpisivanje određenih ugovora. Nećemo biti ugroženi u snabdevanju gasom, ukoliko se dogovor postigne sa ruskom stranom“, zaključuje Marković.
