U ukupnoj kupovini stanova učešće srpske dijaspore kreće se i do 30 odsto. To pokazuju podaci agencija za nekretnine u Srbiji.
Većina kupuje stanove tokom odmora u Srbiji i to kao investiciju, a deo njih za život zbog toga što planira da se u nekom trenutku vrati u Srbiju.
Takođe, ima i onih koji tokom boravka u Srbiji na odmoru žele da provedu vreme u novom stanu ili kući, posebno ako je reč o porodicama koje imaju više članova, odnosno generacija pa je potrebno i više prostora.
Takav trend vlada već nekoliko godina. Ipak, trendovi koje beleže neke od agencija ove godine je nešto drugačiji, a to je blagi pad tražnje stanova od gastarbajtera.
City Expert: Dijaspora manje kupovala ove godine
– Ove godine, beležimo pad kupaca nekretnina kada je dijaspora u pitanju od oko 15% u odnosu na prethodnu godinu – kaže Miloš Mitić iz agencije City Expert za „Forbes Srbija“.
Navodi da je uzrok pada interesovanja zbog opšte ekonomske situacije u svetu, a koja nije zaobišla ni države u kojima žive naši ljudi.
To nije jedini razlog. Oni koji žive i rade u nekoj od inostranih zemalja sve češće se odlučuju za kupovinu nekretnine u Crnoj Gori, kao i u Grčkoj, kaže Mitić.
Čak i na daljim destinacijama kao što je Dubai zbog dobrog povrata na investiciju, jednostavnog procesa kupovine i malih poreza, dodaje.
Dijaspora u proseku čini oko 10% kupaca od ukupne potražnje na tržištu nekretnina u Srbiji.
– U pojedinim velikim investicionim projektima u Beogradu, beležimo da udeo ovih kupaca stanova može biti i veći od 40 odsto. To su uglavnom Beograd na vodi, Airport garden, Soul 64, Novi Dorćol – kaže Mitić.
Tradicionalno, najveća potražnja od kupaca iz dijaspore aktuelna je tokom leta i novogodišnjih praznika.
Interesovanje iskazuju za stanove širom Srbije, od Novog Sada do Niša. Ipak, dominira Beograd. Veliki kondominijumi i dalje privlače značajan broj, ali i centralne opštine u Beogradu, pokazuju podaci ove agencije.
Kupuju manje stanove
– Prosečna cena kvadrata stanova u Beogradu koju traže kreće se od 3.000 do 3.500 evra. Najčešće traže manje stanove – do 50 kvadrata zbog njihove likvidnosti i brzine izdavanja – kaže Mitić.
Većina kupaca su naši ljudi iz Nemačke, Austrije i Francuske, ali i ima i kupaca koji žive u Americi, Australiji i skandinavskim zemljama.
To su uglavnom osobe prosečne starosti oko 40 godina, koje su radile u inostranstvu i akumulirale kapital za kupovinu jedne ili više nekretnina. Kupuju uglavnom za keš, kaže Mitić.
Zainteresovani uglavnom za novogradnju
Miodrag Gazibara, direktor konsultantske kuće Cordon procenjuje da 10 do 30% kupaca stanova iz novogradnje čini naša dijaspora.
– Ipak, nismo primetili da je do sada neki projekat, većih razmera, toliko popularan kod dijaspore da je procenat prodaje prešao više od 30% prodatih stanova – navodi.
Kako ističe, za sada ne primećuju pad interesovanja uprkos aktuelnim prilikama.
Što se tiče interesovanja, dijaspora u odnosu na domaće kupce iz Srbije nema drugačijih interesovanja u pogledu kvadratura i tipa stanova i cena, osim što ipak u većoj meri preferira novogradnju.
– Postoje i kupci koji su vezani za određeni deo grada, pa će u tom delu grada i kupiti stan bez obzira na to da li se radi o novogradnji ili starogradnji – kaže Gazibara. To su uglavnom Dorćol, Vračar, Senjak, i Dedinje, Novi Beograd.
Pažljivo i oprezno biraju, kupuju tokom odmora
Ipak, kao i većina domaćih kupaca, ni dijaspora se ne odlučuje da kupi stan na prečac, već tokom cele godine istražuju mogućnosti, sakupljaju ponude, zovu i raspituju se.
Najčešće konačna odluka o kupovini pada tokom leta kada su u Srbiji na odmoru, ali i za vreme zimskih praznika.
Dijaspora više preferira nekretnine koje imaju kompletno urednu dokumentaciju, zato više i preferiraju novogradnju, dok je lokalno stanovništvo otpornije na situacije gde deo kvadrature nije uknjižen i slično gde treba i više vremena da se dokumentacija pribavi.
Cene u Nemačkoj i Austriji
Kada je reč o zemljama gde živi najviše naših ljudi, primera radi, u Nemačkoj u većim gradovima cene stanova kreću se od 5.000 do 12.000 evra po kvadratu.
U gradovima srednje veličine od 3.000 do 5.000 evra, a manjim 2.000 do 3.000 evra. Konkretno, kada bi se kupovao stan u Minhenu treba računati da kvadrat prosečno košta blizu 10.000 evra. U Berlinu je između 6.000 i 7.000 evra.
Prosečna cena kvadrata stana u Beču, gde živi dobar deo naše dijaspore (procenjuje se da je u ovom gradu oko 200.000 naših građana) iznosi oko 8.747 evra u centru grada i 5.653 evra van centra. Cene značajno variraju u zavisnosti od dela grada. Tako, na primer, najskuplji okrug za kupovinu nekretnina je prvi becirk – Inner Stadt, gde se cene kreću od 12.000 do 15.000 evra po kvadratnom metru.
Inače, situacija u Beču je, kako kažu oni koji rade u sektoru nekretnina, već neko vreme loša što se prodaje stanova tiče. Investitori su stali sa radovima jer prodaja ide loše. Mnogi kojima se žuri sa prodajom stanova ili kuća spuštaju cene jer vide da su krediti postali skupi.
Cene u stanova u novim zgradama idu od 7.000 evra za kvadratu pa naviše. Kvadrat u zgradama iz pedesetih godina je od 2.800 evra pa naviše.
Kako kaže jedan od naših ljudi koji godinama živi tamo, nedavno je kupio stan od 65 kvadrata u zgradi iz 1968. za 208.000 evra. Kod onih koji rade i žive u Austriji u poslednjih 15-ak godina primetan je trend da kupuju stanove, a ima značajan broj onih koji žele da kupe, a ne ispunjavaju uslove za kredit. Trenutno najviše kupuju Austrijanci i Arapi.
Bez želje za kućom
Dijaspora ne vidi veliki interes za kupovinu vikendica i kuća u ovom trenutku. Ovaj segment tržišta je u porastu i generalno privlači domaće kupce koji su ili spremni da napuste gradski život ili u većoj meri naprave neku ravnotežu između gradskog i mirnog života.
Dijasporu brine politička i ekonomska situacija, navode stručnjaci.
