Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, iz jula ove godine, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,3 milijarde evra srpskog duga.
Kako piše Forbes Srbija, odmah iza su vlasnici državnih dugoročnih hartija emitovanih u dinarima. Kod njih je 7,1 milijarda evra, stoji u izveštaju Uprave za javni dug.
Na trećem mestu poverilaca, pak, nalaze se poslovne banke. Krediti poslovnih banaka državi, prema ovim podacima, iznosili su 4,3 milijarde evra.
Samo pet godina ranije, tačnije u julu 2020. godine ti krediti iznosili su manje od 200 miliona evra. Preciznije država je bankama dugovala 198 miliona evra. I one nisu bile ni na spisku prvih 10 poverilaca.
Forbes Srbija analizirao je promene koje su se desile na listi poverilaca od 2020. kada je počela pandemija a nešto kasnije i poslednji globalni inflatorni talas koji je poskupeo novac i suzio izvore finansiranja duga. Krediti su postali znatno nepovoljniji, a lista poverilaca je poprimila drugačiji oblik u poređenju sa godinama u kojima je novac bio jeftin.
Ove promenjene okolnosti, međutim, nisu doprinele manjem zaduživanju Srbije poslednjih godina. Naprotiv, investicioni talas doneo je rast javnog duga sa 26,9 milijardi evra koliko je iznosio u 2020. na 38,5 milijardi koliko je trenutno. Lista poverilaca, pak, znatno je izmenjena.
Za poslednjih nešto više od godinu dana samo banka Poštanska štedionica pozajmila je državi više od milijardu evra.
Osim toga, i druge poslovne banke na domaćem bankarskom tržištu sve češće postaju adrese donosioca odluka u Nemanjinoj 11. Krediti za krupne infrastrukturne projekte, auto-puteve, uključujući i Expo ili Nacionalni stadion dodeljivale su i neke poslovne banke koje ovde posluju, a u privatnom su vlasništvu.
I uprkos upozorenjima kontrolora javnih finansija da je zaduživanje kod poslovnih banaka po pravilu skuplje od onoga kod nekih međunarodnih kreditora, očigledno je vlasti lakše i jednostavnije da se zadužuje kod komercijalnih banaka. Ili, pak, one najlakše pristaju da državi pozajme novac.
Tako su, prema podacima Uprave za javni dug, krediti poslovnih banaka bili 2020. nešto manji od 200 miliona, a danas su gotovo 4,3 milijarde evra, što je povećanje veće od 2.000 odsto.
Poređenja radi, u 2021. bili su 285 miliona evra, ali i dalje banke nisu bile na listi 10 najvećih poverilaca države. Godinu dana kasnije oni su iznosili 712 miliona, da bi se u 2023. popeli na više od dve milijarde. Za poslednje dve godine u odnosu na taj period su udvostručeni.
