Dogovor o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“ jedno je od ključnih dostignuća posete ruskog predsednika Vladimira Putina Kini. Time je učvršćena strateška saradnja Moskve i Pekinga, a Rusija nastavlja preorijentaciju energetskog izvoza sa Zapada ka Istoku, ocenjuje glavna urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković.
Putnikovićeva podseća da proces usmeravanja ruskih energenata ka azijskim tržištima nije počeo tek sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, već znatno ranije. Međutim, poslednjih godina, kako kaže, pokazalo se da istok ima rastuće potrebe za gasom, što Rusiji pruža stabilno i dugoročno tržište.
– Što se potrošnje prirodnog gasa u Kini tiče, Si Đinping je pre nekoliko godina na nekom svetskom ekološkom skupu rekao da će Kina tek od 2026. pokušati da stigne do toga da više ne proizvodi velike količine CO2. Oni sada grade i nuklearne elektrane, i kapacitete iz obnovljivih izvora, ali i elektrane na ugalj koje proizvode električnu energiju jer njima nedostaje struje. A prirodni gas ne samo da se troši kao energent, nego i u petrohemijskoj i nekim drugim industrijama. Kina će tim gasom moći da zameni ugalj – objašnjava ona.
LNG i evropsko tržište
Na pitanje kako će dogovor o „Snazi Sibira 2“ uticati na Evropu, Putnikovićeva ističe da je Rusija paralelno razvila i kapacitete za proizvodnju tečnog prirodnog gasa (LNG).
– Znamo da je severni morski put prilično prohodan tokom cele godine. I, pošto se ta nalazišta gasa nalaze ili u Sibiru ili na Arktiku, odatle je daleko lakše da se transportuje tankerima. Evropa je čak povećala kupovinu ruskog utečnjenog gasa, a pošto nije globalno nešto mnogo povećana proizvodnja gasa u svetu, a potrošnja raste, Rusija neće ostati bez kupaca – kaže ona.
Zvanična kupovina gasa iz Rusije u Evropu jeste smanjena, ali, dodaje, to ne znači da ruski gas ne stiže na Stari kontinent.
– Gas, kada se utečni i kada tankeri promene kupca, ruski gas ipak stigne u Evropu. Kažu da čak i američke trgovačke kompanije prekupljuju ruski gas i prodaju ga Evropljanima kao svoj. Naravno, to ne može da se do tančina isprati, jer su te ekonomske relacije takve da je praćenje traga robe i traga novca komplikovano. Ali, mislim da se niko u Evropi baš i ne trudi da otkrije da li je gas koji je na kraju stigao do njih potekao iz nekog nalazišta u Sibiru ili iz američkog nalazišta gasa – navodi Putnikovićeva.
Kako dodaje, energetska realnost Evrope je takva da bez ruskog gasa nema stabilne privrede.
Rusija ima dovoljno gasa za Istok i Zapad
Čak i ako se jednog dana ponovo normalizuju odnosi sa Zapadom, Rusija bi, prema mišljenju Putnikovićeve, imala dovoljno kapaciteta da zadovolji i istočna i zapadna tržišta.
– Kada bi ukrajinska kriza bila rešena i kada bi proradili svi gasovodi koji danas ne rade, a snabdevali su Evropu ruskim gasom, „Snaga Sibira 2“ ne bi umanjila mogućnosti Rusije da izvozi gas u Evropu, jer Rusija ima dovoljno nalazišta i rezervi gasa. Rusija je sposobna da izvozi gas i na istok ka Kini i na zapad ka Evropi – zaključuje ona.
Šta je dogovoreno u Kini
Tokom posete Vladimira Putina Kini postignut je jedan od najznačajnijih energetskih sporazuma u poslednjoj deceniji. Rusija, Kina i Mongolija potpisale su pravno obavezujući memorandum o izgradnji gasovoda „Snaga Sibira 2“, saopštio je generalni direktor „Gasproma“ Aleksej Miler.
Mongolija će imati višestruku korist od projekta – prihod od tranzitnih taksi, ali i jačanje sopstvene geopolitičke važnosti. Prema rečima Putnikovićeve, to za ovu zemlju predstavlja „ekonomski dobru strategiju“.
