Uvozni med preplavljuje tržište Evropske unije, a ovo je vrlo kontroverzna tema među pčelarima i potrošačima. Zbog njegove niske cene domaći pčelari gube trku sa konkurencijom.
Prema podacima Evropske kancelarije za statistiku „Eurostat“, u 2021. godini članice Unije su uvezle 173.400 tona prirodnog meda iz zemalja koje nisu članice, u vrednosti 405.9 miliona evra. Istovremeno je ostvaren skroman izvoz od 25.500 tona u vrednosti od 146.6 miliona evra.
U 2022. je nastavljen rast uvoza koji je dostigao 190.591 tonu, vrednosti preko pola milijarde evra, dok je izvoz bio 152.040 tona. Tome i dalje doprinosi znatno niža cena ove namirnice u državama koje nisu članice.
Cenovni odnos je takav da 1 kg meda iz Kine košta 1.3 evra, iz Ukrajine 1.9 evra, dok za istu količinu u Španiji ili Francuskoj morate izdvojiti 3.8 evra. Prema podacima Evropske komisije, samodovoljnost zemalja EU u njegovoj proizvodnji je oko 60 odsto.
Glavni dobavljač za EU je Kina, a za njom Ukrajina sa znatno manjim količinama. Na ove dve države otpada 45 odsto uvoza. Od ukupnog, onaj iz Kine čini 35.9, a iz Ukrajine 24.2 odsto. Slede ih Argentina, Meksiko, Turska, Kuba, Vijetnam, Brazil i ostale zemlje.
Najveći uvoznici na nivou EU su Danska sa 27.3 odsto ili 52.034 tone. Slede je Belgija i Poljska. Kada je u pitanju ukrajinski, najviše ga je bilo na tržištu Nemačke, 11.739 tona ili 25.5 odsto, zatim Poljske sa 10.591 tonom ili 23 odsto. Na sedamnaestom mestu je Hrvatska koja je uvezla 62 tone, a sledi je Slovenija sa 41 tonom, prenosi „AgroClub“.
