Trojica mladih Beograđana, Lav Odorović, Miloš Stokić i Žarko Vukadinović pomeraju granice bankarstva i to u Švajcarskoj. Oni su ponudili nešto novo, ne samo kada je reč o tradicionalnom bankarstvu, već i digitalnom, a srpska rešenja izazvala su veliku pažnju finansijske javnosti.
Iz Beograda su sa diplomom ekonomskog fakulteta stigli na Univerzitet „Sent Galen“. Sa najboljim masterom u klasi krenuli su dalje, u Brelin, pa u London, još jedan finansijski centar Starog kontinenta. Sada žive između Švajcarske, gde je sedište, i rodnog Beograda u kom se upravo formira IT odeljenje za operativne poslove banke Relio.
Lav Odorović, direktor banke Relio, priča da su prvo otišli u akcelerator u Londonu, koji je bio specijalizovan za temu kojom su se bavili, odnosno za finansijske inovacije.
– U tom startapu smo upoznali puno mentora, puno nekih anđeoskih investitora, kako se oni obično nazivaju i tako dobili prvu rundu finansiranja, objašnjava direktor banke Relio.
Sada je u toku dobijanje takozvane male licence koja predviđa polaganje depozita od 100 miliona franaka, s pravom da se otvaraju računi samo za švajcarska mala i srednja preduzeća. Za godinu dana sledi puna bankovna licenca, a to znači veći depozit i poslovanje sa kompanijama iz celog sveta, te pružanje svih bankarskih usluga.
Depozit 100 miliona franaka
– Naši prvi investitori su švajcarska berza koja je jedan od najrespektabilnijih finansijskih institucija u toj zemlji. Ali i fond u Nemačkoj koji je jedan od najaktivnijih takozvanih vi-si fondova – kaže Odorović.
A tako ugledne i moćne klijente stekli su zahvaljujući serveru kog je razvio srpski trio. On omogućava nešto što je do sada bilo gotovo nezamislivo: nema odlaska u banku, opštih upitnika, bespotrebnog trošenja vremena, gomile papira, a usluga je dizajnirana prema potrebama klijenta.
Bez birokratije
Dovoljno je popuniti formular, a algoritam daje odgovor da li račun može biti otvoren, koji su dokumenti potrebni na uvid i koliko će koštati održavanje računa mesečno i to sve za 24 sata.
– Pošto nemamo te administrativne troškove, moći ćemo više da uložimo u servis. Neće biti samo neki čet-robot koji će automatski da odgovara na pitanja, nego će i dalje da bude važno da klijenti imaju osobu s imenom koja će im se obratiti, odgovoriti na pitanje i objasniti kako nešto mogu da postignu – ističe Miloš Stokić iz marketinga banke Relio.
Poslovanje banke Relio kontroliše Švajcarska nacionalna banka, po uslovima i zakonima koji važe za sve banke koje posluju na njenom tlu.
Detektor za fantome
Opasnost da neka fantomska firma otvori račun i opere novac svedena je na minimum. Žarko Vukadinović, koji vodi poslovne operacije banke Relio, kaže da je upravo to prednost njihovog sistema.
– Mi ćemo moći da prepoznamo one koji se bave pranjem novca, odnosno ilegalnim aktivnostima, i to mnogo bolje i pre nego što će to uraditi tradicionalne banke – kaže Žarko Vukadinović.
Račun otvoren za 24 sata
Odorović podseća da švajcarske banke s pravom važe za neke od najboljih na svetu.
– Njihove banke uporedive su sa mercedesom S klase. Iskustvo je luksuzno i komforno, dok se krećete asfaltiranim ulicama. Ali šta ako vas put vodi preko teže dostupnog terena? Sa mercedesom ćete voziti mnogo sporo, a možda uopšte nećete stići do cilja. Za takve situacije vam treba SUV vozilo, koje je napravljeno za grublji teren.
Tehnologija koja nam to omogućava je u oblasti usklađenosti poslovanja sa propisima, koja je glavna prepreka za kompleksne biznise. Posebnu pažnju posvećujemo regulativi vezanoj za sprečavanje pranja novca i upoznavanja svog klijenta. Za razliku od drugih banaka, koje vide usklađenost sa propisima kao ograničenje, mi to vidimo kao našu šansu – kaže Odorović i objašnjava da je njihova prednost što otvaraju račune klijentima u roku od 24 sata bez obzira na kompleksnost njihovog biznisa.
