Polaganje cevi na danskom delu trase kontroverznog i zamalo dovršenog rusko-nemačkog gasovoda „Severni tok 2“ nastavljeno je ovih dana.
Kako je najavljeno, trebalo bi da bude završeno do kraja aprila, prenose nemački mediji. Tamošnje vlasti i dalje insistiraju na završetku izgradnje tog gasovoda, uprkos američkim sankcijama koje pokušavaju da zaustave stvar.
Novi predsednik nemačke vladajuće stranke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Armin Lašet prošle je nedelje izjavio da Nemačka ne sme da odustane od „Severnog toka 2“ u znak protesta protiv ponašanja Rusije u slučaju Alekseja Navaljnog, ruskog opozicionara i blogera kojeg je režim najpre pokušao da ubije u atentatu vojnim otrovom novičokom, a potom ga je strpao u zatvor kad se Navaljni, posle oporavka u Nemačkoj, odvažio da se vrati u svoju otadžbinu, piše hrvatski „Večernji list“.
Lašet smatra da taj slučaj Navaljnog ne treba povezivati sa, kako kaže, privatnim privrednim projektom kakav je novi gasovod za gas iz Rusije.
„Korupcija nemačke vlade“
Al, iako se svi vodeći nemački političari – od kancelarke Angele Merkel i predsednika države Frank-Valtera Štajnmajera do novog šefa CDU-a Lašeta i SPD-ovih političara u Vladi i Bundestagu – trude da naglase da je „Severni tok 2“ privatni ekonomski, a ne državni projekat, kao i da država nema šta da odlučuje o njegovom zaustavljanju zbog (geo)političkih razloga, jedan potez nemačke vlade pokazuje suprotno.
Već se pisalo o tome kako je nemačka vlada letos u tajnosti ponudila tadašnjoj administraciji američkog predsednika Donalda Trampa da će uložiti milijardu evra u LNG terminale za uvoz američkog tečnog gasa, a zauzvrat traži da se ne uvode američke sankcije protiv „Severnog toka 2“.
Sada je objavljen i dokument o tom pokušaju tajnog sporazuma o kupovini mira za ruski gasovod i ta bi objava mogla da pokrene skandal za vladu Merkelove, ali i SPD-ovog ministra finansija Olafa Šolca, koji je pisao ponudu Amerikancima.
Novinar tabloida „Bild“ Julijan Repke naziva tu ponudu korupcijom jer nemačka vlada, zaobilazeći parlament, nudi milijardu evra poreznih obveznika Trampovoj vladi, od koje takođe traži da zaobiđe proceduru u Kongresu, a sve sa ciljem od kog na kraju najveću korist ima Putinov režim.
„Ne treba dizati u vazduh mostove sa Putinom“
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer je ovih dana, u intervjuu za „Rajniše post“, branio projekat „Severnog toka 2“ tvrdnjom da su dobri energetski odnosi jedan od poslednjih mostova koji Putinovu Rusiju spajaju s Evropom. Sugerisao je da ne treba dizati u vazduh te poslednje mostove, a pogotovo da to ne treba da čini Nemačka, i podsetio je na nemačku invaziju na SSSR u Drugom svetskom ratu.
Gasovod bi trebalo da udvostruči isporuke ruskog gasa u Evropu preko Baltičkog mora, na 110 milijardi kvadratnih metara, a već je dugo predmet spora između Rusije i SAD koje smatraju da će pojačati zavisnost Evrope od ruskog gasa i želi da povećaju prodaju sopstvenog gasa.
Gasovodu se protive i neke evropske zemlje, prvenstveno Poljska, a Ukrajina ga kritikuje zato što će preusmeriti pošiljke ruskog gasa na drugu trasu i lišiti je tranzitnih naknada.
Trenutno je dovršeno 93 posto projekta, a preostaje polaganje cevi na potezu od nekih 120 kilometara, u danskim teritorijalnim vodama.
