Uvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda u Hrvatskoj zabeležio je rast u odnosu na prošlu godinu – 10 odsto (sa 769 na 844 miliona evra).
Zbog ovoga je pokrivenost uvoza izvozom u ovoj zemlji pala sa 67 na 65 odsto.
Sa druge strane, izvoz poljoprivrednih prehrambenih proizvoda Hrvatske u prvom kvartalu vredeo je 552 miliona evra. Ovo je porast od osam odsto u odnosu na isto razdoblje prošle godine (513 miliona evra).
– U uvozu su najzastupljeniji meso i klanički proizvodi, proizvodi na bazi žitarica i skroba, mleko i mlečni proizvodi, kao i voće. Sve su to proozuvodi sa visokom dodatnom vrednosti, što zapravo govori da imamo lošu strukturu proizvodnje i to moramo da menjamo. Što se tiče izvoza, najviše izvozimo žitarice, ribu, različite visokoprerađene prehrambene proizvode i proizvode na bazi brašna i skroba. Paradoksalno je da u suficitu proizvodimo pšenicu i kukuruz, a s druge strane uvozimo velike količine proizvoda od brašna i skroba. Za ilustraciju, godišnje uvezemo 20 miliona evra smrznutih pekarskih proizvoda. To govori da moramo da povećavamo proizvodne kapacitete, ulažemo u inovacije, nove tehnologije, digitalizaciju i da stvaramo konkuretnije proizvode – izjavio je potpredsednik HGK za poljoprivredu i turizam Dragan kovačević, dodavši da strategijom i politikom podrške Hrvatska mora usmeriti proizvodnju prema povećanju produktivnosti i samodovoljnosti.
Kovačević je naglasio i da su Hrvatskoj u prva četiri meseca ove godine, u odnosu na isto razdoblje prethodne, cene hrane i bezalkoholnih pića porasle 3,3 odsto, a na to povećanje najviše su uticala povećanja cena voća za 12 odsto i mesa za 9 odsto. Inače, u celoj 2019. godini izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda porastao je za 7 odsto, odnosno za 140 miliona evra (sa 2,02 na 2,16 milijardi evra) u donosu na 2018. godinu. Uvoz je pak porastao za 12 odsto, odnosno 365 miliona evra (sa 3,03 na 3,39 milijardi evra), pa je minus u spoljnotrgovinskom bilansu porastao za 23 odsto, sa milijardu na 1,23 milijarde evra. Tako je i pokrivenost uvoza izvozom u prošloj godini pala za 3 odsto u odnosu na 2018, sa 67 na 64 odsto.
Najveći udeo poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda u ukupnoj vrednosti izvoza otpada na čokolade i druge proizvode od kakaa (7,9 odsto), kukuruz (6,5 odsto), cigarete (5,2 odsto), te svežu i smrznutu ribu (5,1 odsto).
Među 24 razmatrane skupine poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, pozitivni bilans u robnoj razmeni zabeležen je kod žitarica, uljarica, ribe, duvana i mesnih prerađevina, piše SEEbiz.
Gledajući ukupnu robnu razmeni Hrvatske sa inostranstvom, u 2019. godini je takođe zabeležen rast izvoza od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu (sa 14,5 na 15,4 milijardi evra). Istovremeno je uvoz porastao na 5 odsto (sa 23,7 na 24,8 milijardi evra), pa je u posmatranom razdoblju ukupna pokrivenost uvoza izvozom porasla sa 61 na 62 odsto.
