Kao što je poznato, Evropska unija zabranjuje uvoz svinjetine iz Srbije zbog svinjske kuge. Ukidanju ove zabrane ne doprinosi ni činjenica da je svinjska kuga kod nas iskorenjena. Sa izbijanjem krize u Ukrajini, pojavio se slučaj takozvane afričke kuge u Poljskoj, pa je Rusija zabranila uvoz svinjetine iz EU. Sad se ispostavlja da je upravo to šansa za domaće proizvođače da naprave dobar posao.
Prema podacima Svetske trgovinske organizacije (STO) u martu je izvoz svinjskog mesa u Rusiju vredeo 1,6 miliona evra, posle 370.000 evra u februaru i 43.000 u januaru. Pre toga je zabeležen izvoz svinjetine u Rusiju do novembra 2012. godine, da bi od tada, pa do februara 2014. godine izvoz ovog mesa bio retka pojava u maloj vrednosti.
IncidentNije sporno da je izvoz prasetine u Rusiju procvetao, ali treba spomenuti i jedan incident, od pre nekoliko nedelja. Naime, Glas Rusije javio je da su stručnjaci ruskog “Roselhonadzora” presekli pokušaj uvoza partije švercovane svinjetine iz Srbije. U Rusiju je doputovala svinjska koža, pod etiketom svinjskog špika, sa falsifikovanim dokumentima i prepakovana u hrvatskim i španskim fabrikama. Posle pregovora sa srpskim kolegama predloženo je da se sprovede službena istraga, a sama procedura isporuke srpke svinjetine u Rusiju nešto je pooštrena, navodi Glas Rusije. |
“Pre više od 200 godina, pa i do Drugog svetskog rata, srpski svinjari su do zarade dolazili terajući svinje preko Save i Dunava na pijace u Budimpeštu i Beč. Bila su to zlatna vremena srpskog svinjogojstva, pa je i više svinja u Srbiji hranjeno. Sad se kukuruz izvozi u beli svet da nahrani tuđe svinje. Ali, to je civilizacijski napredak. Toliko smo napredovali da uvozimo svinje iz Nemačke, Austrije, Hrvatske i drugih, manje naprednih zemalja. Izvoz svinja u Rusiju može da bude paradigmatičan u pogledu drugih proizvodnih mogućnosti. Dok “trpimo” najezdu hrvatskih, nemačkih i ostalih svinja sa Zapada, jedini način da svinjogojstvo preživi je da krene da izvozi na Istok. Šteta je što Turci ne jedu svinjetinu, ali i za njih imamo govedinu, jagnjiće i piliće“, kaže ekonomista Miroslav Zdravković za “Telegraf.rs“.
Prema njegovom mišljenju, ukoliko se želi da se ovaj rast izvoza svinjetine u Rusiju nastavi, a da se pri tome ne smanji stočni fond, Srbija bi mogla da subvencioniše lica koja se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje da započnu sopstveni biznis po ugledu na pretke.
“Ukoliko bi se ponudilo po 50 praseta težine 30kg i uvozne cene od 2 evra po kilogramu svima koji bi se registrovali kao svinjogojci (organski farmeri, ako bi to lepše zvučalo) i uz 1.000 evra za stočnu hranu, to bi koštalo 4.000 evra po radnom mestu. Ovom merom bila bi smanjena nezaposlenost, obnovio bi se stočni fond i zaradio ogroman novac od izvoza u Rusiju. Preciznije, 12.500 ljudi po 4.000 evra je 50 miliona evra, a to je isti broj zaposlenih kao i kod stranih kompanija u 2013. godini. I dok se strane kompanije nesebično, darežljivo i grofovski stimulišu da krenu sa poslovanjem u Srbiji, red bi bio da se malo novca ponudi i domaćoj sirotinji“ smatra Zdravković.
