Posle pandemije koronavirusa, svet očekuje sedam velikih promena.
Predviđa se i da će trenutno globalno stanje biti uvršteno u istorijske događaje poput Velike depresije ili globalne finansijske krize iz 2008. godine. Međutim, javni sektor ne treba da strahuje.
Izolacija u domovima i zatvorene trgovine rezultirale su povećanim interesom za onlajn i beskontaktnu kupovinu, pa se zato predviđa da bi, barem kratkoročni pobednici ove situacije, trebalo da budu oni koji pružaju robu i usluge bez potrebe da stupe u fizički kontakt sa svojim kupcima. Pobednici u ovoj kategoriji svakako bi mogli biti pružatelji „klaud komputing“ usluge poput Zuma, Majkrosofta i ostalih kompanija za virtualnu stvarnost poput Okulusa i Netfliksa.
Kako prenosi portal Buka, promet na društvenim medijima će porasti, ali prihodi od oglašavača trpeće zbog slabe potražnje i narušene ekonomije.
U kratkom roku, mogli bi da se izdignu i pružaoci usluge e-kupovine kao i dostave hrane i osnovnih potrepština. A kad se ekonomija na kraju poboljša, pozitivni efekti za ovu grupu uglavnom će potrajati zahvaljujući do tada već ukorenjenim navikama kupaca.
Kako navodi portal, ljudi treba da se pripreme i na nov način rada pošto bi neki poslodavci mogli da nastave da primenjuju rad od kuće, pošto tehnologija rada na daljinu omogućava kvalitetno obavljanje posla i komuniciranje putem onlajn platformi.
S druge strane, to bi moglo da prouzrokuje ozbiljan udarac tržištu poslovnih nekretnina, budući da bi mnogi sektori mogli imati kvantitativno manju potrebu za fizičkim radnim mestima.
Način rada od kuće takođe bi mogao dovesti do egzodusa radnika iz velikih gradova i do njihovog preseljenja u manje naseljena područja s nižim troškovima života.
Beogradski mediji prenose da set očekuje i automatizovanje poslova.
Naime, brojne kompanije, da bi preživele ekonomsku i finansijsku krizu, moraće da otpustite određeni broj radnika i da automatizuju ono što se može automatizovati.
Veliki broj kompanija mogao bi da uvidi da poslove koji se obavljaju na daljinu mogu da obavljaju i visoko kvalifikovani radnici u zemljama s nižim troškovima.
Kako se predviđa, poslovi će se prvo premestiti iz poslovnih u kućne uslove, a s vremenom će se prebaciti s udaljenih domaćih lokacija na udaljene prekomorske.
Jedna od promena koje se očekuju jesu i medicinske inovacije.
Kako se navodi, telemedicina bi mogla da postane novi normalni standard.
Lekari u SAD već sada obavljaju daljinske posete preko državnih linija, mogu da šalju e-poštu i da obavljaju video pozive s pacijentima.
Pružaoci zdravstvenog osiguranja sada moraju da plaćaju usluge telemedicine.
Očekuje se da će se telemedicina poboljšati i proširiti se – boljim testiranjem i dijagnostikom kod kuće i sa sveprisutnim usvajanjem nosivih proizvoda koji kontinuirano prate pojavu simptoma.
Takođe, pandemija je prisilila i brojne univerzitete da nastavu premeste u onlajn format, a ukoliko se nastavi ovaj stil predavanja, kako navodi portal, studenti bi mogli da se na jesen zapitaju – koliko smisla uopšte ima plaćate akademsku godinu i studentski život u drugom gradu.
U tom slučaju, univerziti će se suočiti s pritiskom kako da smanje troškove pa bi mogući izlaz mogli da pronađu u hibridnom modelu nastave koji frontalnu nastavu svodi na onlajn zadatke temeljene na projektima i studentske radne grupe.
To će znatno smanjiti troškove, a istovremeno će najboljim instruktorima omogućiti da svoje znanje usmere na više učenika.
Po završetku pandemije, predviđa se i da će se ljudi, ali i roba sve manje kretati, što bi moglo dovesti do propadanja međunarodne trgovine.
Kako bi ojačale svoju sposobnost preživljavanja tokom dužih razdoblja ekonomske samoizolacije, vlade mnogih zemalja potrudiće se i ojačati domaće proizvodne kapacitete.
Korporacije će sve više favorizirati otpornost centralizovanih domaćih lanaca nabavke u odnosu na delotvornost globalizovanih.
Vazduhoplovne kompanije, ugostiteljstvo i turizam doživeće snažan pad potražnje tokom, a i neposredno nakon krize.
Nakon početnog povlačenja globalizacije, mnoge zemlje mogle bi da spoznaju stvarne tehnološke i virusne pretnje, zbog čega bi izlaz iz problema mogle da potraže u međunarodnoj saradnji.
Usvajajući osećaj pragmatičnog internacionalizma, zemlje bi razvile međunarodne norme, sisteme praćenja i izveštavanja, kao i koordinirane planove za reagovanje i krizne situacije.
Koordinirani globalni dogovor, tokom sledeće pandemije, učinio bi da naredbe o samoizolaciji budu delotvorne, a istovremno bi se skratila ekonomska obustava, navodi portal Buka.
