Koncept telesne pozitivnosti nastao je šezdesetih godina u Americi, kao odgovor na popularnost držanja dijeta. Bio je to način borbe protiv diskriminacije gojaznih osoba. Danas je telesna pozitivnost nešto što se promoviše širom sveta, a njeno glavno geslo glasi: „Voli svoje telo!“
Telesna pozitivnost podrazumeva da treba da prihvatimo svoje telo takvo kakvo je i da su sva tela lepa bez obzira na broj kilograma, visinu, boju kože i slično. To zvuči sasvim legitimno, objašnjava psiholog i psihoterapeut Dunja Stojković u emisiji Među svetovima svet Prvog programa Radio Beograda.
– Međutim, problem nastaje jer, kao i kod pozitivne psihologije, postoji imperativ da se prihvati i da se voli svoje telo. Poruke telesne pozitivnosti su da ne treba ni zbog čega da se osećamo loše, te ako imamo višak kilograma i želimo da smršamo, da ne treba to da radimo – dodaje Stojkovićeva.
Takav stav je diskriminišući, napominje psihoterapeutkinja, jer sužava prostor da se ljudima dozvole sopstvena autentična osećanja. Istakla je da bi bilo dobro kada bi ljudi preko noći mogli da zavole svoje telo, ali da je zapravo dug put od prihvatanja do ljubavi prema sopstvnom telu.
– Kada nam je teško da zavolimo svoje telo, a neko nam kaže da to treba da radimo, to će pre uticati na to da počemo da se povlačimo, da se ne osećamo dobro što ga ne volimo, pa iz toga proizilazi i osećaj krivice, srama i biće nam neugodno da o tome razgovaramo sa drugima – pojasnila je Stojković.
Tokom pandemije su širom sveta objavljivani tekstovi o tome kako gojazne osobe imaju veći rizik od komplikacija prilikom zaražavanja koronavirusom. Gošća Noćnog programa Radio Beograda 1 smatra da ti tekstovi nikako nisu diskriminišući, kako su tumačeni od strane promotera telesne pozitivnosti, već da je reč o naučnim činjenicama.
Šta je telesna neutralnost?
Telesna neutralnost je mlađi termin i prvi put je pomenut 2015. godine. To je stav koji je između telesne pozitivnosti i telesne negativnosti.
– Telesna neutralnost proklamuje da treba prihvatiti svoje telo i da je bitno da ga poštujemo, pre nego da ga volimo ili mrzimo. On se više fokusira na funkcionalnost tela, nego na njegov izgled. U redu je – dodaje Stojkovićeva – da svako od nas odredi sa čim se oseća prijatno. Naše je pravo da želimo da uradimo nešto povodom viška kilograma ako to želimo, i da takva odluka nije pod uticajem nekakvih trendova.
Na pitanje zašto nam često ne polazi za rukom da radimo na fizičkoj promeni svog tela, iako imamo ideju o tome i potrebu za tim, Stojković je odgovorila da je motivacija prilično individualna stvar.
– Umesto da se pitamo gde ćemo naći motivaciju, bitnije je upitati se šta nas blokira. Ako jedan deo nas želi da uradi nešto povodom svog fizičkog izgleda, a drugi deo to uporno sabotira, potrebno je istražiti zbog čega takva blokada postoji – zaključila je Stojković i dodala da se fizičke promene lakše realizuju sa stanovišta telesne neutralnosti, to jest, prihvatanja sopstvenog tela i realnog sagledavanja njegovih mogućnosti.
