Norveška se zvanično priključila francuskoj inicijativi nuklearnog odvraćanja, čime se Oslo približava konceptu takozvanog francuskog „nuklearnog kišobrana”. Sporazum je postignut nakon razgovora norveškog premijera Jonasa Gara Sterea i predsednika Francuske Emanuela Makrona, a u evropskim diplomatskim krugovima tumači se kao još jedan korak Pariza ka stvaranju samostalnije evropske bezbednosne arhitekture.
Kako Reuters prenosi, norveški premijer je odluku obrazložio pogoršanom bezbednosnom situacijom u Evropi, ratom u Ukrajini, jačanjem ruskog naoružavanja i sve izraženijom neizvesnošću oko američke zaštite. Oslo, međutim, naglašava da ne menja svoj osnovni stav o nuklearnom oružju i da takvo oružje neće biti raspoređeno na teritoriji Norveške u mirnodopskim uslovima.
Upravo u toj formulaciji nalazi se ključna politička dilema. Norveška formalno ne prihvata stalno prisustvo nuklearnog oružja, ali se uključuje u sistem odvraćanja koji bi u slučaju velike krize mogao da dobije sasvim drugačiji oblik. To je posebno osetljivo jer Norveška deli granicu sa Rusijom i ima izuzetno važan položaj na severu Evrope i Arktiku. Svako jačanje nuklearnog planiranja u tom prostoru Moskva bi mogla da protumači kao direktno približavanje vojne infrastrukture njenim granicama.
Makron sporazum predstavlja kao deo šire evropske saradnje i pokušaj da Francuska, kao jedina nuklearna sila Evropske unije, preuzme veću stratešku ulogu na kontinentu. Pariz već duže vreme zagovara ideju da Evropa mora manje da zavisi od američkog bezbednosnog kišobrana, naročito u vremenu kada se u mnogim evropskim prestonicama postavlja pitanje koliko je Vašington spreman da dugoročno garantuje odbranu saveznika.
Kako dalje navodi izvor, francuska inicijativa nije nastala iznenada. Makron je ranije najavio koncept „naprednog nuklearnog odvraćanja”, a razgovori o sličnim bezbednosnim mehanizmima vođeni su i sa Nemačkom, Poljskom, Danskom, Belgijom, Holandijom, Švedskom, Grčkom i drugim državama. Francuska i Velika Britanija su kroz Nortvudsku deklaraciju već najavile bližu koordinaciju u oblasti nuklearnog odvraćanja.
Norveška je u ovom procesu posebno važna zbog svog geografskog položaja. Njeno eventualno uključivanje u šire nuklearno planiranje moglo bi da promeni vojnu sliku severne Evrope i dodatno pojača napetosti u arktičkom prostoru. Iako se sporazum u zapadnim prestonicama predstavlja kao mera zaštite, kritičari upozoravaju da svako širenje nuklearnih bezbednosnih aranžmana nosi i rizik novih konfrontacija.
Francuski „nuklearni kišobran” može zvučati kao garancija bezbednosti, ali u praksi otvara nova pitanja o budućnosti Evrope. Umesto da se kontinent vraća dijalogu, kontroli naoružanja i smanjenju tenzija, sve više se ulazi u logiku vojnog svrstavanja i nuklearnog planiranja. Za Norvešku, koja se nalazi na strateški osetljivoj granici sa Rusijom, ovo može značiti veću izloženost, a ne samo veću zaštitu. Upravo zato ovakvi potezi zaslužuju mnogo ozbiljniju javnu raspravu.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
