Srpska kuhinja je bogat mozaik ukusa, kultura i istorije, oblikovan vekovima zajedničkog života naroda Balkana. O tome je bilo reči na posebnom događaju pod nazivom „Miris domaće kuhinje: srpske kulinarske tradicije“, koji je održan 24. maja u Trstu u organizaciji Kulturnog udruženja srpske omladine iz Trsta (ACGS).
U svom uvodu u razgovor, Lidija Radovanović je istakla da „hrana u Srbiji nije samo nešto što je vezano za ishranu, već je i izraz tradicije.“ Kao primer za to navela je slavu, jedinstveni praznik u pravoslavnom svetu, kada svaka porodica slavi svog sveca zaštitnika uz bogatu i svečanu trpezu.
Za razliku od ličnog imendana, kao što je običaj u Italiji, u Srbiji se svetac zaštitnik prenosi s kolena na koleno, kao porodična svetinja.
Za tu priliku pripremaju se slavski kolač, žito i jela u skladu s postom ili mrsom. Slično tome, na Badnje veče, božićnu večeru, trpeza je skromna ali simbolična: prebranac, riba, suvo voće i česnica sa novčićem koji donosi sreću onome ko ga pronađe.
Tokom večeri posvećene srpskoj kuhinji i tradiciji, sagovornici su podelili lična iskustva i znanja koja su dodatno obogatila atmosferu i približila publici duh srpske kulture.
Aleksandar Saša Mitić, vlasnik restorana Rustiko u Trstu, govorio je o značaju tradicionalnih jela i njihovoj raznolikosti. Ilustrovao je to kroz primere kao što su prebranac i mućkalica, objašnjavajući kako se ista jela mogu pripremati na različite načine širom Balkana. Posebno je istakao sarmu, koja se, iako prisutna u mnogim kuhinjama regiona, razlikuje po sastojcima, začinima, pa čak i po nazivu. Ipak, kako je rekao, upravo ta raznolikost nas povezuje i čini naše kulinarsko nasleđe zajedničkim, bogatim i živim.
Na tu misao se nadovezao i Jovan Sovilj, predstavnik Kulturnog udruženja Srba Pontes Mostovi, podsećajući da je srpska kuhinja duboko ukorenjena u istoriji i oblikovana kroz vekove susreta i mešanja sa drugim narodima. Istakao je da su mnoga jela koja danas smatramo „našim“ zapravo rezultat kulturne razmene, ali da su upravo ta jela postala sastavni deo našeg identiteta i svakodnevice.
Dodao je i da se na etno večerima koje organizuju posebna pažnja posvećuje predstavljanju tradicija i gastronomije iz različitih krajeva Srbije, ali i iz regiona u kojima živi naš narod. Time se, kako je rekao, publici pruža uvid u bogatstvo i raznolikost koje srpska kuhinja nosi u sebi – raznolikost koja, u kontekstu hrane i običaja, podseća na regionalne specifičnosti italijanske kuhinje. Upravo ta raznovrsnost, istakao je Sovilj, ne deli, već povezuje – jer kroz različite ukuse i običaje prepoznajemo zajedničke korene i vrednosti.
Na kraju susreta, publika je imala priliku da degustira pažljivo pripremljene specijalitete – pitu sa sirom, pitu sa mesom, proju, ajvar i, naravno, rakiju od dunje – koje je pripremio restoran Rustiko, verno predstavljajući tradiciju i gostoprimstvo zbog kojih se ljudi rado vraćaju.
Događaju je prisustvovao i konzul Srbije u Trstu Nikola Paunović.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
