Udruženje Vidovdan iz Vićence, u Meledu je organizovalo priredbu, Srbija u srcu Veneta, jedna u nizu onih, koje imaju prevashodni cilj da italijanskoj publici prikažu Srbiju onakvu kakva jeste. Na priredbi je bila i gradonačelnica Sarega, Džesika Đakomelo, Milena Ćeketo, savetnica u Veću regije Veneto, i predstavnici lokalnog udruženja Pro koli iz Barbarana, koji su redovni saradnici udruženja Vidovdan.
Priredba je otvorena dobrodošlicom profesorke i pesnikinje Rade Rajić Ristić, potom se predstavio se folklorni ansambl Vidovdana u koreografiji Vladiše Buzejića, koji je i predsednik udruženja. Zatim je emitovan dokumentarni film o istoriji Srbije, od Nemanjića do današnjih dana. Projekcija filma je ostavila vidan utisak na prisutne, tako da je gradonačelnica Đakomelo, izašla na binu kako bi izrazila svoj utisak o Srbima.
– Srbe poznajem Srbe jako dobro, jer smo u srodstvu, moj zet, suprug moje sestre je Srbin. Volim srpsku kulturu i srpsku kuhinju i često jedem pljeskavice – rekla je čelnica Sarega, gradića nadomak Vićence.
Ove njene reči su izazvale gromki aplauz i oduševljenje prisutnih. Džesika Đakomelo je potom istakla i paralelu između srpskog naroda i Italijana iz regiona Veneto, jer im je zajedničko – iseljeništvo.
– Moji sunarodnici su nekada odlazili u pečalbu, baš kao što su Srbi stigli ovde kod nas – zaključila je Đakomelo.
Rada Rajić Ristić je potom pročitala pesme koje govore o integraciji srpskog naroda, stihove posvećene Srbiji, ali i Vićenci, gradu u kome živi već 33 godine. Na njene stihove nadovezala se Margerita Kroljano, profesorka italijanskog jezika koja je govorila o poteškoćama doseljeničke dece i svom romanu koji za tematiku ima integraciju današnje omladine u aktuelni društveni sistem.
Orkestar Vidovdana, u sastavu Dražen Lipić, Dejan Mitić i Damir Ristić, izvelo je nekoliko pesama Džu grupe i Riblje čorbe. Luka Krako je, kako je rekao, opevao srpsku pesmu sa naglaskom venetskog dijalekta.
– Meni je uvek velika čast i ogromno zadovoljstvo da dolazim da sviram, kad su priredbe, jer sam i ja deo Vidovdana, višegodišnji član sam ovog udruženja, jer cenim i volim srpski narod, imam u Srbima iskrene prijatelje. A izradom diplomskog rada o Srbima, stekao sam prijatelje za ceo život. Bio sam nekoliko puta u Srbiji i nameravam sledećeg leta da idem ponovo sa suprugom Valentinom i sinom Đovanijem, koga ponekad zovem Jovan – otkriva svoje ogromno zadovoljstvo mladi Italijan.
Voditeljka programa je bila, kao i uvek, Svetlana Stanojlović koja je pročitala i poemu Đoke Stojičića „Pismo gospođi Helgi“ uz kratko objašnjenje koje je bilo neophodno da bi stihovi u potpunosti i bez predrasuda bili shvaćeni. Posle bogatog kulturno-umetničkog programa priređena je i bogata trpeza sa neizostavnim specijalitetima koji najbolje predstavljaju srpsku kuhinju: čorba, sarma, prebranac, pečenje, razna peciva i brojne vrste kolača.
Bez omaške
– Bili smo na nivou zadatka, što se kaže, jer smo imali raznovrstan program od kola, muzike, stihova do projekcije dokumentarnog filma o Srbiji. Naravno, nismo mogli da ostavimo gladnu našu publiku, pa smo to dvočasovno druženje završili za stolom bogatom trpezom uz naša najbolja jela. Koristim priliku da se javno, putem „Vesti“, dnevnog lista koji verno isprati svaku našu priredbu, zahvalim svim učesnicima u programu i svim članovima koji su se pobrinuli za bogatu trpezu koja je doprinela da ovaj događaj bude potpun, bez omaške. Ovo je patriotska priredba sa ciljem da Srbiju prikažemo lokalnom stanovništvu, kako bi nas bolje upoznali. Misli da to činimo dobro iako smo mlado udruženje – završava Vladiša Buzejić, predsednik udruženja Vidovdan.
Suze uz „Bela ćao“
Dan, dva posle svoje priredbe članovi Vidovdana učestvovali su na božićnoj priredbi italijanskog udruženja Bez granica. Vidovdan se predstavio folklornim igrama, pesmama muzičke sekcije i stihovima Rade Rajić Ristić. Ticijano Andriolo, predsednik udruženja Bez granica, želeo je da italijanskoj publici približi srpski klub sa kojim dele salu za probe.
– Od maja 2019. mi sarađujemo sa udruženjem Vidovdan. Divno je što mogu da predstavim ljude koji žive i rade u regionu Veneto, a odlično su se integrisali i postali neodvojivi deo italijanskog društva. Bila mi je velika želja da Vićentincima, mi kao udruženje, predstavimo Srbe koji žive, rade i druže se sa Italijanima, jer su oni naši prijatelji sa kojima sarađujemo. Treba graditi mostove prijateljstva, pa smo zato razmenili i božićne čestitke na srpskom i italijanskom. Onda smo tu čaroliju završili uz zvuke gajdi, toplo vino brule sa cimetom i, naravno, božićni kolač paneton. Ono što je sve prisutne podiglo na noge jeste pesma „Bela ćao“ koju je izveo orkestar Vidovdana. To nas je prijatno iznenadilo, nekima su i suze krenule, ne zbog pesme, već zbog gesta. Nismo štedeli dlanove, aplauzi su bili burni. Da budem iskren, nismo očekivali da će pevati i italijansku pesmu – kaže za „Vesti“ Andriolo.
Dejan Mitić istakao je važnost ovakvih nastupa.
– Nama je zaista drago kada vidimo da nas Italijani cene i poštuju. Naš zadatak je da pokažemo da smo narod za poštovanje. Umorni smo od ružne slike srpskog naroda, došlo je vreme za korenitu promenu, sve od nas zavisi.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
