Hvala dragi zemljaci!

U subotu su „Vesti“ obeležile značajan jubilej, 10.000. broj našeg i vašeg lista u svetu. Od prvog broja „Vesti“ su uz naše ljude koji su privremeno izvan otadžbine. Uvek smo se trudili da ponudimo obilje informacija iz svih dostupnih izvora, a čitaoci su, uvereni smo, znali da izvuku svoje zaključke ili komentare. Drago nam je da su brojni zemljaci postali naši redovni čitaoci, što potvrđuju čestitke koje smo dobili povodom jubilarnog broja. Čestitke i sugestije stižu nam i dalje, na čemu smo vam takođe zahvalni.

Ujedinili ste Srbe

Mirko Jović je u Berlinu još od ranih šezdesetih godina, i dobro se seća početaka Srpske pravoslavne crkve u ovom gradu, kao i koliki značaj je imalo kasnije pokretanje „Vesti“, koje su i dalje jedini srpski dnevni list u dijaspori. Godinama je bio odbornik SPD u berlinskoj opštini Špandau, a već deset godina je aktivan član Saveta za migracije na ovoj opštini.

– Mi smo se u Berlinu, dobrim delom i zahvaljujući „Vestima“, povezali u jednu veliku i dobru familiju. Još početkom devedesetih godina, pojavila se želja da se pokrenu naše nacionalne novine i sjajno je da je gospodin Dušan Vidaković uspeo tu ideju da prepozna i sprovede u delo. Do tada je bilo više klubova sa brojnim i višedecenijskim članstvom, među koje su brutalni dezintegracioni procesi na tlu bivše Jugoslavije uneli pometnju. Srećom, zahvaljujući „Vestima“, Srbi u Berlinu su uspeli ponovo da se povezuju. To je jednostavno bilo nešto samo naše, dobili smo elan i uspeli da se mobilišemo na prikupljanju i slanju humanitarne pomoći u ratom ugrožena područja. Situacija je bila veoma kritična za nas i često su različite fondacije koje se bave međunarodnom politikom, organizovale predavanja i diskusije na temu ratnih dešavanja. Mi smo bili vrlo aktivni, a „Vesti“ su o tome dosledno izveštavale, uz izuzetno posvećeno angažovanje dugogodišnjeg dopisnika Bobana Jankovića.

Pratite naše potrebe

– Vidi se da tekstovi koje čitamo u „Vestima“ dolaze iz jednog pravog novinarskog pera, koje nije politički obojeno, niti jednostrano gleda na situaciju i uvek se fokusira na potrebe naših građana u Nemačkoj i širom dijaspore.

Obradovali ste me u Srbiji

– „Vesti“ čitam, gotovo od kada su se pojavile u Australiji. Ne stignem baš redovno da ih kupim, ali obavezno bar dva puta nedeljno svratim u prodavnicu koju drži jedan Kinez. Tu ima pored „Vesti“ i naše hrane koja dolazi iz Srbije – suvo meso, slanina, naša rakija i još štošta. Počnem obavezno od poslednje strane da čitam, pa onda redom. Horoskop takođe, obavezno pročitam. Volim, kao i mnogi naši ljudi ovde, da vidim šta se dešava u našoj zemlji, da li ima nekih povlastica za nas koji smo u inostranstvu kada dođemo na odmor. Posebno sam bio zainteresovan za situaciju u Srbiji pre nego što sam prošle godine otišao na odmor, a „Vesti“ su o tome detaljno izveštavale. Ostao sam nekoliko meseci u Srbiji, pa sam se prijatno iznenadio kada su „Vesti“ počele da izlaze u otadžbini i baš mi je bilo drago što sam mogao i na odmoru da pročitam moje omiljene novine.

Dajte nam samo ćirilicu

– Već godinama čitam „Vesti“, tačnije otkako su se prvi put pojavile na kioscima u Parizu. Mi smo to, da tako kažem, jedva dočekali, s radošću ih kupovali i kupujemo i dalje. Uvek sam čitajući „Vesti“ znao sve šta se dešava. Ne čitam samo ja, u Parizu mnogo ljudi čita. Ne znam koliko brojeva stiže, ali se mnogo čita u Parizu i znam da se ljudi žale kad se desi da nema više primeraka na kiosku. Moja je poruka – pišite samo ćirilicom, nemojte latinicu. Samo ćirilicu cepajte i čestitam vam desetohiljaditi broj vaših i naših novina. Sve najbolje vam želim, da i dalje, kao sve ove godine, radite za srpski narod.

Ostajem vam privržen

– Otkako sam 1992. došao u Nemačku iz Mostara, pa sve do danas, ostao sam vezan za „Vesti“. Na početku sam vrlo zainteresovano pratio informacije sa ratišta i šta se sve događa u toj velikoj tragediji naroda u Bosni i Hercegovini. Kasnije su „Vesti“ postale novine koje sam zbog objektivnosti i informisanosti redovno pratio i tako je ostalo do danas. U prvo vreme to je bilo štampano izdanje, a u poslednje vreme pratim internet izdanje „Vesti“. Događa mi se da dnevno više puta „otvorim“ novine u onlajn izdanju u nameri da pratim neke aktuelne događaje. S obzirom na dugu tradiciju čitanja i druženja sa „Vestima“, mogu samo reći da vam ostajem i dalje privržen.

Primer objektivnosti

– U konkurenciji drugih štampanih novina, za mene su „Vesti“ bile i ostale primer objektivnosti i istinitog informisanja. Jedno vreme sam redovno kupovao „Vesti“ i čini mi se da je bilo mnogo više primeraka i mogle su da se kupe na daleko više prodajnih mesta. U poslednje vreme više pratim internet izdanje jer me interesuje situacija u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Ako ne pratim novine, onda kupujem i rado čitam knjige.

Samo vama verujem

– Za „Vesti“ sam se opredelio još u ona vremena kad je na kioscima u Nemačkoj bilo i drugih srpskih novina. Izabrao sam „Vesti“, jer su uvek bile pune svežih informacija, a tu se ni do danas ništa nije pomenilo. Jedino što se kod mene promenilo, to je način čitanja. Naime, pre dve godine pretpeo sam moždani udar i od tada mi je lakše da novine čitam sa sajta. Novine na papiru su u svakom slučaju bolje i ja „da me želja mine“ često odem i na kiosk. Mi tu u Limeru imamo jedan konditoraj, koji drži naš čovek iz Prizrena. Tu se uglavnom okupljamo, a dolaze i ljudi iz drugih delova grada (Alem, Dafenštet, Badenštet). Uvek neko donese „Vesti“, ali ako se dogodi da ih niko nema Živko Grubeš je prvi koji skokne do kioska. On kaže: „Prvo da pročitam „Vesti“ tek onda možemo da pričamo dalje“. Meni se u „Vestima“ i dalje najviše dopadaju sport, feljtoni, ukrštene reči i vicevi. Međutim, moram da priznam da mi često nedostaje crna hronika. U „Vestima“ je dobro to što pišu o našim ljudima i što su uvek aktuelne. Teme o koroni su dosadne, ali molim vas lepo, to nas sve gnjavi i svako očekuje da baš u novinama pročita „šta je u stvari tačno“. Mogu ja da pročitam šta hoću i da gledam televizijske programe koje hoću, ali kad pročitam „Vesti“ tek onda znam šta je istina, a šta nije. To je stvar poverenja koje se godinama stiče. Uveren sam da će „Vesti“ i posle jubilarnog boja ostati takve, na kakve smo navikli. Moram i da dodam da sam se neobično obradovao kada sam „Vesti“ video i na kioscima u svom Nišu.

Most sa maticom

Predsednik Austrijskog saveza srpskog folklora Aleksandar Stanković kaže da su „Vesti“ izuzetno značajne za sve naše ljude u dijaspori

– „Vesti“ su list koji ima odličnu saradnju sa klubovima, ne samo onima koji se bave folklorom, već i sportom. Pratili ste, pratite i sada i prikazujete javnosti rad klubova, a mnogo ste vašim izveštajima pomogli da opstanu. „Vesti“ predstavljaju svojevrsni informativni most, jer smo doskora imali mogućnost da do informacija dođemo samo u jednom pravcu – tačnije da čitamo i gledamo šta se dešava u matici. Sada kada „Vesti“ izlaze i u Srbiji, sunarodnici u matici mogu da vide da i u dijaspori neko radi na polju ekonomije, politike, sporta, kulture.

Ostajte uz nas!

– Poštovana redakcijo, drage kolege! Eto prođe još jedna decenija i stigoste do 10.000. broja, i to je nešto što vam se mora čestitati. Sve ove godine bili ste na vrhuncu zadataka: brzi, istiniti i sa lepim ilustracijama od prve do poslednje strane. Vaša uređivačka politika vas svrstava u nezavisne novine, u kojima se čuje i glas onih koji se i ne slažu sa aktuelnom politikom bez obzira na to iz kojeg dela sveta izveštavate. Milina mi u duši kad ujutro posmatram naše ljude koji sede u ciriškim kafićima i prepričavaju događaje koje su upravo u „Vestima“ pročitali. A vaši novinari su tu, uvek uz nas. Da rečju i slikom prenesu važne susrete, da li iz klubova, udruženja ili sa crkvenih proslava… Lepo je videti kioske u ovoj alpskoj zemlji kad na policama imaju naše „Vesti“ na ćirilici. To govori o vama, da ste pogodili kako bije puls našeg naroda: da se i ovde u dijaspori slade svojom ćirilicom, a ta pismenost ulazi u naše domove, da nas deca zapitkuju koje li je sad to slovo. Postali ste kolege, pomoćno sredstvo u pedagogiji nas u rasejanju. I šta više još da vam kažem: Ostajte uz nas! I na mnogaja leta i dalje.

Iščekivali smo svaki broj

– Mnogo mi je drago što je jedan ovakav list odoleo i opstao u vremenima konzumizma, rata, promena i izazova na svim nivoima, od socijalnih, političkih, i u vreme korone, zdravstvenih. Devedesetih godina, kad je većina nas došla samo privremeno, a ostala do dana današnjeg, upoznali smo „Vesti“. Nestrpljivo smo čekali svaki broj, jer su nam u to vreme bile jedna jedina veza sa domovinom. Tako smo čitali i upoznavali se sa raznim temama: ratom, bombardovanjem Srbije, promenama koje prate taj period, izborima i svim političkim previranjima tog vremena. Od 2008. kada je osnovano naše SKUD Pontes-Mostovi počeli smo saradnju sa divnim ljudima koji vode i pišu za ovaj list. Nekako nam je bilo važno da i mi pokažemo domovini da nismo zaboravili ko smo i šta smo. Trudili smo se svim snagama da naš narod i kulturu predstavljamo na pravi način. Redakcija i novinari ovog lista su propratili i zabeležili mnogo toga, ne samo rad našeg udruženja, već i brojnih udruženja u dijaspori. Zato želim da zahvalim na divnoj saradnji i da vam poželim još mnogo godina uspešnog i plodnog rada.