Blokadna kuharica: Tlo je plodno, šta dalje – 11. DEO

Kada tribina, sastanak ili drugo probno okupljanje pokažu da postoji ozbiljno interesovanje, slede naredni organizacioni koraci.

Prvi zadatak je organizovanje sastanka na koji se pozivaju svi zainteresovani, kako bi se razgovaralo o strategiji i daljem delovanju. Jedna od glavnih grešaka koju inicijalna grupa može da napravi jeste da ne iskoristi početni entuzijazam i da ne proširi krug učesnika.

Pre prelaska na konkretnu organizaciju, potrebno je postići dogovor oko dva pitanja: cilja i metode delovanja. Dok ne postoji saglasnost o tome šta se želi postići i na koji način, teško je ući u narednu fazu.

U Blokadnoj kuharici kao model delovanja navode se preuzimanje inicijative i donošenje odluka putem direktne demokratije. Autori navode da ljudi često u početku pokazuju otpor prema takvom modelu, uglavnom zbog nepoznavanja procesa, straha ili ranije stvorenih predstava kroz medije i obrazovni sistem.

Međutim, iskustvo zagrebačke blokade pokazalo je da se stavovi mogu brzo menjati kada postoji jasna argumentacija i neposredno iskustvo učešća u odlučivanju.

Prihvatanjem direktnog modela odlučivanja uspostavlja se osnovni okvir organizacije. Time postaje jasnije i šta znači princip da odluke važe za sve učesnike.

Nakon definisanja cilja i usvajanja načina odlučivanja stvaraju se osnovni uslovi za formiranje plenuma. U ovoj fazi organizacija se često još odvija van šire javnosti, ali autori naglašavaju da plenum, da bi zaista funkcionisao, mora postati potpuno otvoren i javan. Svi koji imaju pravo učešća moraju znati kada se održava i kako mogu da mu pristupe.

Kao naredno važno pitanje navode se odnos prema medijima i pitanje vođstva, odnosno način na koji nehijerarhijski model funkcioniše u javnom prostoru.

Nastaviće se.

Piše: Biljana Stepanović