– Šta sam ja to loše uradila što sam donirala dve i po tone vode i što sam htela da se zna da je to od mene? Pa, ja već decenijama pomažem ljudima i uvek sam nesebično davala. Nekima sam kupila prozore i vrata za kuće koje su im stradale u zemljotresu, nekima sam davala novac, svakom sam dala ono što sam procenila da mu najviše treba u tom trenutku. I nikada se time nisam hvalila, nikada nisam o tome pričala u javnosti – kaže Vera i ističe da ona nikoga od kolega nije komentarisala, niti njihove gestove, iako su mnogi kačili slike na društvene mreže kako guraju kolica sa donacijama koje su nosili u prihvatne centre.
– Taj ko je napisao da sam "dno dna" neka pita svog oca ko je Vera Matović i šta decenijama čini u humanitarne svrhe. Zar treba da se krijem? Ponosna sam na to što radim, žao mi je što ljudi nisu dobro informisani, pa je red da i ja progovorim. Stavila sam svoje postere da bi u ovim teškim trenucima ljudi videli da sam uz njih kao što su oni bili uz mene svih ovih godina na mojim nastupima. Nikad se nisam eksponirala kada sam pomagala, ali neka ljudi sada vide da Vera uzvraća ljubav. Zbog svih tih ljudi sam postala ovo što jesam. Neću da komentarišem kolege koji su osudili ovo što radim i lažne patriote. Samo ću reći da kolega ne bi smeo da pljuje kolegu! – poručuje Vera Matović.
Sve je više pevača na estradi koji osuđuju kolege koje se javno eksponiraju prilikom pomoći žrtvama poplava u Srbiji smatrajući to u najmanju ruku neukusnim u ovom trenutku. Ali, estrada je estrada i većini pevačima je u krvi da se hvale, pa džaba ako nekome pomogneš, a da se za to ne zna.
Dragan Pantić Smederevac kaže da samo gleda šta se dešava i ćuti. Užasnut je, očajan, zabrinut, besan… Nema želju da bilo šta komentariše, ali svakog dana obilazi poplavljeno mesto Kolari, koje je u blizini Dragalovaca kod Smedereva gde živi.
– Šta tu ima da se kaže? Sve ovo je moralo da da se desi kad-tad. Bili smo potpuno nepripremljeni. Aluminijumski vojni čamci leže po vojnim otpadima, zaboravljeni i uništeni nebrigom, a mi tražimo pomoć sa svih strana. Teško ovom narodu! Sad nam odgovara da budemo zamorčići koje svako žali. Muka mi je od svega. Samo da ne bude gore i od goreg, da ne krenu zemljotresi, jer ovo je trusno područje. A, o tome kako pomažem, neću da pričam i baš me briga kako će to neko da protumači – kaže ogorčeni Smederevac.
Milena u haosuMilena Plavšić je već danima u potpunom haosu. Ne zna kome pre da pomogne. Njena familija – rođena sestra i njena deca koji žive na periferiji Banjaluke spadaju u najugroženije. 
Milena Plavšić već danima u potpunom haosu Njihove dve kuće potpuno su poplavljene. Osim što njima svakodnevno šalje neophodne namirnice i ostale potrepštine, jer su ostali bez ičega, pevačica nosi pomoć u Crveni krst, učestvuje u humanitarnoj akciji Udruženja estradnih umetnika, nosi pomoć u prihvatne centre. – Očajna sam, ne znam gde glavom udaram i gde ću pre. Dobro znam kako izgleda ljudska muka i zato sam uvek spremna da pomognem. Bila sam u Bosni kada su poplave počele, ali nisam ni sanjala u kakvu će katastrofu sve ovo prerasti. Vratila sam se u Beograd u poslednjem trenutku i dobre je da je tako, ne zbog mene već zato što odavde mogu da pomognem porodici u Bosni, ali i svima drugima koji su se našli u ovom jadu i haosu – kaže Milena.
Humanost ne poznaje graniceAlen Islamović apelovao je na svoje prijatelje na društvenim mrežama da pomognu unesrećenima u regionu. |
Beki Bekić je ovih dana ratovao sa vodom. Ali, ne u Obrenovcu, već u Krnjači. Njegova sestra živi u tom delu Beograda, a podzemne vode su poplavile ulaze u zgradu u kojoj živi.
– Ne znam gde ću pre. Nosim pomoć, uplaćujem, angažovan sam i preko Udruženja estradnih umetnika Srbije. I moje ćerke su uključene u sve humanitarne aktivnosti. Neka učini ko koliko može, ništa nije malo i svaka pomoć je dragocena – kaže Beki.
Mirko Kodić je očajan. Zbog polomljene i operisane noge teško se kreće uz pomoć štaka, a uz svu njegovu muku sad još i ove poplave i unesrećeni ljudi koje već danima gleda na TV ekranima.
– Hoću da presvisnem od muke zbog nesreće koja je snašla Srbiju, ali i zbog drugih stvari. Gledam i slušam kako se neke kolege frljaju i hvališu onim što su dali i još se u svoj ovoj muci slikaju da narod to vidi. Naravno, ni najmanja pomoć nije za omalovažavanje, ali mnogi preteraše. Dođe mi da i ja, ovako na štakama krenem u akciju kupovine vode. Valjda bi i mene neko uslikao, ovako slomljenog kako pomažem. Sve je grdno da grđe ne može biti. Ako se ovako nastavi, ode narod u kolektivnu depresiju – kaže Kodić.
Vraćaju mi se crne slikeSlavko Stefanović Slavkoni na sopstvenoj koži je osetio šta znači ostati bez doma kada je sa Kosova izbegao u Beograd pre skoro 15 godina. Došao je sa ženom i malom decom bez ičega.
Zabrinuti Šapčanin u BeograduMića Nikolić je Šapčanin koji već godinama živi u Beogradu, ali je njegova familija ostala u ovom gradu. Situacija se polako smiruje, pa je i on mirniji, jer zna da su svi njegovi dobro. Ali, to ne umanjuje tugu zbog nesrećnih Obrenovčana koji su ostali bez svega što su godinama sticali. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
