Škola u Rači postaje muzej srpskog pisma (2): Manastir Rača bio univerzitet

Sve aktivnosti vezane za ćirilicu u Bajinoj Bašti crpe iz istorijskog i kulturnog značaja manastira Rača (šest kilometara od centra Bajine Bašte) i značaja čuvene Račanske prepisivačke škole za očuvanje i razvoj srpskog jezika i pisma u najtežim vremenima ropstva pod Osmanlijama. Prepisivačka škola je formirana u manastiru Rača, u drugoj polovini XVI veka, po turskog uništavanja prvih srpskih štamparija. Slobodno se može reći da je tada postala srpski univerzitet gde su najučeniji ljudi tog doba širili pismenost i umnožavali knjige.

– Turski putopisac derviš Zulih poznatiji kao Evlija Čelebija je 1630. zapisao da je Rača imala 300 kaluđera-prepisivača, koje je opsluživalo 400 čobana, kovača, ekonoma i druge posluge, a u obezbeđenju je bilo 200 stražara. Posle velike seobe Srba 1690. i uništavanja manastira, Račani su na prostoru današnje Vojvodine, sve do Sent Andreje stvorili osnovu srpske azbuke i književnosti u novom veku. Mnogi su sebe nazivali Račanima, iako nikad nisu bili u manastiru Rača jer je biti deo ove prepisivačke škole u to vreme bila velika čast. Ona je predstavljala odrednicu duhovnog i kulturnog elitizma te epohe. Manastir Rača je i mesto gde je tokom Drugog svetskog rata sačuvana najznačajnija srpska rukopisna knjiga – „Miroslavljevo jevanđelje“. Sve navedeno čini Bajinu Baštu mestom koje ponosno nosi epitet grada ćirilice – napominje naš sagovornik.

Danas se dela Račanske prepisivačke škole nalaze svuda sem u manastiru Rača, a u manastirskoj riznici nalaze se samo pojedine kopije.

Podrška nacionalnih institucija

Projektom je predviđena rekonstrukcija i promena namene objekta u okviru postojećih gabarita. Funkcija objekta se menja, tako da se zgrada obrazovanja pretvara u muzejski prostor posvećen ćirilici, učionice se pretvaraju u izložbeni prostor i opremaju se druge prostorije u funkciji muzeja poput depoa, kancelarija i suvenirnice. Neto površina posle rekonstrukcije biće 271 kvadratni metar. Spasojević i glavni urbanista Opštine Miloš Jelisavčić su projekat obrazložili na sednici Nacionalnog saveta za kulturu koja je održana u Beogradu u oktobru prošle godine. Tada je došlo do predloga o potpisivanju protokola o saradnji između Opštine i Matice srpske i Narodne biblioteke Srbije. Matica srpska je tada podržala tu ideju, a nedavno je i zvanično potpisan Sporazum o saradnji o saradnji između Opštine Bajina Bašta i Matice srpske .

– Svakako nam mnogo znači da su nacionalne inistitucije kulture prepoznale sve što radimo i izrazile želju da to podrže, jer nam je želja da muzej bude osnovan kao republička institucija. To ova tema zaslužuje, a to bi garantovalo i kontinuitet u radu ustanove – napominje Spasojević.

U planu im je, dodaje za kraj, da se obrate i ministarstvima prosvete i turizma i omladine i svim drugim institucijama, koje su zainteresovane da se uključe u realizaciju.

Klupe kao otvorene knjige

Park ćirilice u centru Bajine Bašte predstavlja poseban kutak koji slavi nacionalno pismo. Prvi park ovog tipa u Srbiji, pored uobičajenog parkovskog mobilijara, ima klupe u obliku otvorenih knjiga s ilustracijama poznatih Srba i njihovim citatima o jeziku i pismu, informativne table o istoriji ćirilice i Račanskoj prepisivačkoj školi kao i ilustrovanu azbuku za upoznavanje dece sa srpskim pismom. Tu je i igralište sa ispisanim slovima azbuke na tartan podlozi.

– Na ulazu u Park ćirilice posetioce dočekuje velika otvorena „knjiga“ u kojoj je na jednoj strani ispisan naziv parka, a na drugoj se nalaze slike najpoznatijih motiva iz Bašte poput manastira Rača, kućice na Drini, Pančićeve omorike… Ispred ove „knjige“ nalazi se velika ćirilična tastatura pogodna i za sedenje, a cela kompozicija simbolički naglašava činjenicu da je ćirilica naše istorijsko pismo, ali i pismo naše budućnosti, vrlo lako primenjivo u svetu savremenih komunikacija – opisuje Spasojević.