Najveća suša u poslednjih 500 godina (1): Pustoš širom Evrope

Jezera bez vode, šume u plamenu, velike i moćne reke preko kojih se prelazi kao preko potoka… Najveća suša s kojom se Evropa suočila u poslednjih 500 godina ostavila je za sobom apokaliptične prizore širom kontinenta i ugrozila živi svet, poljoprivredu, saobraćaj i energetiku. Naučnici Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije upozorili su da se dve trećine evropskog kontinenta ovog leta suočilo se s najvećom sušom u proteklih pet vekova, a stvari bi mogle da postanu još gore jer bi visoke temperature u nekim zapadnim regionima i na Mediteranu ove godine mogle da traju sve do novembra.

Marija Gabrijel, evropska komesarka za nauku, ukazala je na činjenicu da su globalne klimatske promene svake godine sve uočljivije. Iako ovo možda nije istorijski najteža suša, klimatolozi se slažu da jeste jedna od najtežih koje su zadesile Evropu.

Na listi najviše pogođenih zemalja, uz Italiju, Španiju, Portugal, Francusku, Nemačku, Holandiju, Belgiju, Luksemburg, Rumuniju, Mađarsku, Ukrajinu, Moldaviju, Irsku i Veliku Britaniju nalazi se i Srbija.

– Ovo leto bilo je natprosečno toplo s ekstremno toplim epizodama, a do pred kraj avgusta u većini mesta u Srbiji zabeležen je manjak padavina. Ali u poslednjih stotinak godina zabeležen je značajno veći broj sušnijih leta, poslednjih decenija to je bilo izraženo 2000. i 2012. godine, a bilo ih je i u prvoj polovini prošlog stoleća (1907,1922, 1961). Najsušnije leto bilo je 1928. – navodi meteorolog Nedeljko Todorović.

Prema njegovim rečima, nevolja je nastala, jer je ovom letu prethodio sušni period još od februara, a naročito izražen u maju.

– Krajem avgusta u Srbiji je pala količina padavina koja je dovoljno povećala vlažnost u površinskom sloju, ali u dubljim slojevima i dalje postoji manjak vlage. On će se polako nadoknađivati jesenjim kišama, ali optimalni sadržaj vlage može da se uspostavi tek u novembru i decembru – kaže Todorović za „Vesti“.

Dok je u našoj zemlji kiša donela kratkotrajno olakšanje, u mnogim delovima kontinenta to se još nije desilo. Skoro sve evropske reke u određenoj meri su presušile, a posebno su bile ugrožene četiri „žile kucavice“ kontinenta – Dunav, Po, Rajna i Visla.

Organizacije za zaštitu prirode upozorile su da bi posledice suše mogle da budu vidljive godinama, pa i decenijama, a da bi do 2050. godine 17 odsto evropskog stanovništva moglo da se suoči sa nestašicom vode ukoliko se ne preduzmu hitne mere.

– Mape rizika za vodu već dugo ukazuju na pogoršanje nestašice vode širom kontinenta. Evropske vlade, korporacije i investitori i dalje zatvaraju oči pred rizicima kao da će se sami rešiti, a neće – ističe Nataša Kalauz, izvršna direktorka Svetske organizacije za zaštitu prirode Adrija.

Rečni potencijal ozbiljno je ugrožen u pojedinim zemljama, a akumulirane količine vode i podzemni rezervoari su takođe pred kolapsom. Nizak vodostaj reka, osim očiglednog uticaja na plovnost, pogodio je i energetski sektor koji je već u krizi, pa je evropska hidroenergetska proizvodnja pala za 20 odsto.

Prokopavanje Dunava

Pad vodostaja Dunava izazvao je ozbiljne ekonomske probleme u zemljama kroz koje protiče ova velika reka. Vodostaj je bio jedva upola od uobičajenog za avgust, pa je bilo skoro dečja igra preplivati jednu od najmoćnijih reka, a ponegde se Dunav mogao i pregaziti. Hidroelektrana Đerdap, koja daje oko petine srpske struje, radila je na minimumu. U donjem toku bilo je ozbiljnih problema sa snabdevanjem sirovom naftom, dizelom i drugim derivatima jer skoro tri nedelje nijedan brod nije mogao da prođe, a da bi ugalj bio dopremljen do naših termoelektrana, produbljivano je rečno dno.

Pomerio se izvor Temze

Izvor reke Temze u Engleskoj pomerio se osam kilometara nizvodno prvi put u istoriji, preneli su britanski mediji početkom prošlog meseca. Iako se delovi rečnog korita u Glosterširu redovno isušuju tokom leta, stručnjaci kažu da je zabrinjavajući znak uticaja klimatske krize činjenica da Temza izvire tako daleko nizvodno. To se dogodilo posle više nedelja sušnih perioda i temperatura koje su u julu u delovima Ujedinjenog Kraljevstva premašivale 40 stepeni Celzijusa. Podaci Meteorološkog zavoda Velike Britanije pokazuju da je jul ove godine bio najsušniji od 1935. godine.

Biće više snega

Prema Todorovićevim rečima, smena sušnih i kišnih perioda karakteristična je za umereno kontinentalnu klimu, a pošto se klima ne menja brzo, suše nas očekuju i u budućnosti.

– Prognoze na duži rok, nekoliko meseci unapred, nisu pouzdane. Praksa je pokazala da često ima odstupanja. Za sada bi jedan od agrumenata bio da priroda uravnotežuje odstupanja, posle dugog, toplog i sušnog perioda, obično dolazi kišni i hladniji. Neizvesno je kada bi počeo i koliko bi neki budući kišni period trajao, najverovatnije u drugoj polovini jeseni i u zimu, što znači da bi pored kiše bilo i snežnih padavina više nego prethodnih godina – navodi Todorović.

Sutra – Najveća suša u poslednjih 500 godina (2): Usevi desetkovani