Sukcesija imovine SFRJ (1): Deoba bez testamenta

Dogovorom država naslednica SFRJ na sastanku u Sarajevu, u septembru 2021, delimično je okončana „brakorazvodna parnica“ bivših jugoslovenskih republika.

Deoba imovine bez testamenta posle sedam decenija života u zajedničkoj državi bila je mukotrpna. Nekadašnja braća su bila odlučna da bogatstvo raštrkano širom planete podele do poslednjeg kvadrata i dolara. Posebno su im bile primamljive zlatne poluge, ali sa podjednakim žarom su se borili i za apartmane u svetskim metropolama i umetnička dela.

Pre dvadeset godina, novonastale republike bivše Jugoslavije potpisale su Sporazum o sukcesiji, tj. imovinskoj deobi nasleđa SFRJ. U nju su ušle ambasade, rezidencije, stanovi u diplomatskim kvartovima širom sveta, poslovni prostori, odmarališta na moru, nepokretnosti brojnih jugoslovenskih preduzeća koje je, po raspadu države, trebalo nekako podeliti među nekadašnjim republikama.

– Na osnovu Aneksa B Sporazuma o sukcesiji imovine nekadašnje SFRJ inostranstvu, Srbiji je pripalo nepunih 40 odsto novca od prodaje zgrade stalne misije u Njujorku, a postoje veliki izgledi da od država sukcesora otkupimo ambasadu u Bernu – kaže za „Vesti“ Nemanja Starović, državni sekretar u Ministarstvu spoljnih poslova.

Ukazuje da je postojala namera da Srbija pokuša da otkupi udele drugih država sukcesora i da zadrži vlasništvo nad zgradom u Njujorku, ali da je u međuvremenu stigla ponuda vredna čak 50 miliona dolara. Ranije procenjena vrednost tog objekta bila je 30 miliona dolara.

– Postojalo je više opcija koje su razmatrane, a jedna od njih bila je da otkupimo udeo od ostalih država sukcesora. Imajući u vidu da bi nepunih 40 odsto novca pripalo Srbiji, mi smo ipak optirali za prodaju. Sa dobijenim novcem mi ćemo biti u mogućnosti da na jedan pristojan način rešimo čak dva pitanja i to pitanje naše stalne misije u Njujorku, kao i našeg generalnog konzulata u Njujorku – ističe Starović.

Državni sekretar objašnjava situaciju sa ambasadom u Bernu i naglašava da je reč o izvanrednom objektu, koji je on imao priliku da poseti.

– U pitanju je sjajna zgrada koja je namenski sagrađena sedamdesetih godina. Gradio je Energoprojekt za potrebe ambasade, a u okviru tog kompleksa i ambasada i rezidencija ambasadora – veli naš sagovornik.

Nemanja Starović dodaje da mu je drago da se naša zemlja dogovorila o otkupu udela država sukcesora ambasade u Bernu. Prema njegovim rečima iznos od 7,7 miliona švajcarskih franaka nije isuviše zahtevan za budžetske mogućnosti naše zemlje. On napominje da je, kada se govori i o Njujorku i o Bernu, da je reč o stvarima koje su još u procesu dogovora među državama sukcesorima.

– Ovo što pominjem deluje kao najpovoljnija opcija i čekamo još uvek, da pored načelne, dobijemo i formalnu saglasnost svih pet država sukcesora – zaključuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, po Aneksu B Sporazuma o sukcesiji, čija realizacija je u nadležnosti Ministarstva spoljnih poslova i koja se tiče raspodele imovine SFRJ u inostranstvu, odnosno diplomatsko-konzularnih predstavništava, Republici Srbiji pripada 39,5 odsto te imovine.

– Od 123 diplomatsko – konzularna predstavništva u inostranstvu koja su od 2001. godine predmet sukcesije do danas je ostalo nerešeno 16 objekata u 11 država – kaže naš sagovornik.

Posao nije završen

Ukupno je odlučeno o statusu 107 nepokretnosti (od 123), dok je preostalo da se raspodeli još svega 16 nepokretnosti iz Dodatka Aneksa B, uključujući i jedan broj nepokretnosti čiji se imovinsko-pravni status proverava i potencijalno može biti sporan. Pomenute nepokretnosti nalaze se u Ruskoj Federaciji, Bugarskoj, Rumuniji, Kipru, Indoneziji, Kambodži, CAR, Zambiji, Republici Kongo, Etiopiji i Ugandi.

Govor brojki

Republika Srbija po Sporazumu, od navedenih vrednosti, ima pravo ukupnog učešća u visini od 39,5 odsto, Bosna i Hercegovina – 15 procenata, Hrvatska – 23,5 odsto, Republika Severna Makedonija – osam procenata i Slovenija 14 odsto. Domaćin narednog sastanka Mešovitog komiteta biće Republika Hrvatska, a planiran je u prvoj polovini 2022. godine.