Značaj Zakona o upotrebi srpskog pisma (3): Nacionalno osvešćivanje

Prof. dr Sreto Tanasić upozorava da treba pokloniti mnogo više pažnje nego do sada očuvanju srpskog jezika u našoj dijaspori.

– Moramo da vidimo kako pomoći da naša deca mnogo masovnije nego što je to slučaj danas uče srpski jezik i ovladaju srpskim pismom. Imamo veliku dijasporu i zbog toga moramo voditi računa da ona sačuva svoj svoj nacionalni i kulturni identitet. Do sada je ovo pitanje mahom rešavano tako da se naši ljudi u dijaspori sami organizuju i uspeh je zavisio od toga koliko su bili zainteresovani da čuvaju svoj identitet preko srpskog jezika. Iako u državi postoje odgovarajuća tela koja se bave ovom tematikom, ipak nije dovoljno urađeno. Upitajmo se koliko ima škola za dopunsku nastavu – segment koji je jedno vreme bio potpuno zanemaren. Poslednjih godina se to menja, povećava se njihov broj u inostranstvu, ali nije dovoljno – navodi Tanasić.

Ukazuje da mnogi izdavači odbijaju da štampaju na ćirilici s izgovorom da to čine zbog dijaspore, kako bi i srpska deca mogla da čitaju.

– Hoćemo li mi biti jedina zemlja koja svojoj deci šalje knjige preko kojih ne mogu da sačuvaju svoj nacionalni i kulturni identitet. Jer, sva obrazloženja da je njima latinica korisnija – ne leže. Niti je naša latinica jednaka francuskoj, ni nemačkoj latinici, niti je ona bitna. Pritom, uveren sam da za našu decu neće biti nikakav problem da nauče ćirilicu i da znaju da se njome služe, ukoliko im objasnimo da je ona bitan elemenat naše kulture, da nas ćirilica povezuje s kulturom koja traje najmanje hiljadu godina – ističe naš sagovornik.

Direktor Uprave za razvoj i unapređenje obrazovanja na jezicima zajednica u Severnoj Makedoniji Milutin Stančić, koji je i jedan od osnivača Kulturno-informativnog centra Srba u Makedoniji – Spona, ističe da je istovremeno donošenje ovog zakona u Srbiji i Republici Srpskoj „od izuzetnog značaja i predstavljaju osnovu snažne podrške nesumnjivo i Srbima u rasejanju, u dijaspori i regionu“.

– Za početak, to je svakako osvešćivanje i uticaj na svest svih generacija Srba o spoznaji značaja očuvanja ćirilice i ćiriličnog pisma što je ustavna i sada zakonska kategorija u matici Srbiji. Konkretno, pak, ovde u Makedoniji kroz upotrebu jednog od zvaničnih jezika u zemlji ćirilica je zakonski u službenoj upotrebi – ističe Stančić, koji se kao šef Uprave za unapređenje jezika manjinskih zajednica Vlade Severne Makedonije 2019. izborio da posle 12 godina, srpski jezik ponovo bude izborni predmet u makedonskim školama.

Agresivno nametanje latinice

Predsednik SKC Ćirilica Milorad Đošić ističe da se odrednice novog zakona neće puno odraziti na upotrebu ćirilice kod Srba u dijaspori i regionu zato što su oni „veći čuvari ćirilice nego Srbi u Srbiji“.

– Oni to uspevaju i pored mnogo većeg pritiska okolnog agresivnog latiničenja. Ovaj zakon će Srbima u okolnim zemljama dati nadu da treba da istraju u očuvanju ćirilice, ali će im biti potrebna mnogo jača podrška iz matične zemlje. Još je veliki Arčibald Rajs govorio da smo u južne srpske zemlje slali najgore službenike, koji nisu mogli da budu primer domaćem stanovništvu koje je nekad na Srbiju gledalo kao u zemlju izlazećeg sunca, što se za danas teško može reći. Stravična stogodišnja zapadna propaganda uložena u podozrivost prema Srbiji donela je i donosi rezultate, pa možete videti da nam čak i Srbi iz Makedonije i Bugarske pišu latinicom, verovatno i nesvesno – navodi predsednik SKC Ćirilica.

Ćirilica će opstati samo uz jaku podršku iz matice, smatra Đošić:

– To znači da se u samoj Srbiji koristi bar 90 procenata ćirilice umesto sadašnjih 10-12 odsto. Onih 10 odsto mogu biti strane firme koje hoće da zadrže svoj originalni naziv, iako im se pruža povoljnija poreska mogućnost za korišćenje ćirilice u Srbiji. Neophodno je da Srbija obnovi svoje lektorate u inostranstvu koje je zapustila i prepustila Hrvatima i Slovencima. Srbija mora mnogo aktivnije da se pozabavi ćirilicom u sopstvenoj zemlji da bi mogla da bude oslonac dijaspori u očuvanju svog jezika i pisma.

Besmislena podela

Predsednik SKC Ćirilica ističe da je jako važno da se u Srbiji razreši „besmislena podela“ na javnu i službenu upotrebu jezika i pisma.

– Na teritoriji Srbije treba da bude u upotrebi srpski jezik i ćiriličko pismo, kao što piše u Ustavu Srbije, u članu 10. Upotreba može biti javna ili službena, što je isto, kao i privatna. Sve drugo je zloupotreba i protivustavno.

Sutra – Značaj Zakona o upotrebi srpskog pisma (4): Najsavršenija na svetu