Na vojnom aerodromu kod Kumanova, 9. juna 1999. godine, predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO potpisali su Vojno-tehnički sporazum kojim je okončana agresija na tadašnju SR Jugoslaviju. Šta je ovaj sporazum doneo, a šta odneo Srbiji, ali i na koji način su se odvijali pregovori o zaustavljanju rata, danas, 22 godine kasnije, u temi „Vesti“ pričaju analitičari, ali i neki od direktnih aktera tih događaja.
Kumanovskim sporazumom je prekinut rat započet 24. marta te godine i u praktičnom smislu je realizovao odredbe iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Kao rezultat tog sporazuma, koji su u ime tadašnje SR Jugoslavije potpisali generali Svetozar Marjanović i Obrad Stevanović, a u ime NATO britanski general Majkl Džekson, dogovoreno je povlačenje srpskih snaga bezbednosti u roku od 11 dana, uspostavljanje zone bezbednosti od administrativne granice sa Kosovom i Metohijom unutar teritorije Republike Srbije i Republike Crne Gore, i to pet kilometara na kopnu i 25 kilometara u vazduhu, a zatim i obavezu novouspostavljenih mirovnih snaga, Kfora, da razoruža OVK i obezbedi bezbednost svim građanima Kosova.
U praksi se dešavalo nešto sasvim drugačije – pogrom nealbanskog stanovništva i više od 200.000 prognanih Srba koji su Kosovo napuštali zajedno sa jugoslovenskom vojskom i policijom spasavajući gole živote.
– Kfor je zatajio neposredno po ulasku ovih snaga na Kosovo i Metohiju. Pripadnici Vojske Jugoslavije i MUP-a Srbije su se povlačili iz pokrajine u skladu sa Kumanovskim sporazumom, ali su sa snagama Kfora nesmetano ulazili i pripadnici tzv. OVK koji su sproveli etničko čišćenje i druge zločine nad Srbima koji nisu želeli da napuste svoje domove. Komisija za nestala lica Srbije i dalje traži arhive država iz prvobitnog sastava Kfora, u kojima bi se mogli naći odgovori o sudbinama nestalih na čija tela su nailazili vojnici međunarodnih snaga. Ako se to ima u vidu, moglo bi se zaključiti da Kfor nije ispunio svoj zadatak. Međutim, u odnosu prema Vojsci Jugoslavije, Kfor je ispoštovao potpisano, a danas se to sprovodi u odnosu sa Vojskom Srbije. Međunarodne snage su nesporno garant bezbednosti na Kosmetu, pa i garant bezbednosti Srba u pokrajini – ističe vojni ekspert, novinar „Politike“, Milan Galović.
Nekadašnji potpredsednik Savezne vlade SRJ i jedan od aktera događaja na Kosovu, Nikola Šainović ističe da je Srbija prihvatila Kumanovski sporazum tek pošto su definisane sve stavke Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
– Vojni cilj NATO, zbog koga je počeo agresiju, bio je da se bombardovanjem granice na Kosovu omogući OVK da iz Albanije, ali i sa teritorije Kosova sprovede napad kojim bi se otvorio koridor i time započelo vojno zauzimanje južne srpske pokrajine. Tek kada su SAD shvatile da nema ništa od tog „blic kriga“, ponuđen nam je mir koji je kroz Rezoluciju 1244, zapravo sadržao sve ono što smo mi tražili kao minimalne uslove na pregovorima u Rambujeu, a Amerikanci su glatko odbili. Ironijom sudbine, tekst Rezolucije je sastavila ista ona kancelarija Stejt departmenta, pa čak i isti autori dokumenta iz Rambujea. Zato ostaje istorijsko pitanje zbog čega Rezolucija 1244 nije predložena u Rambujeu i time sprečen rat – ističe Nikola Šainović i dodaje da je SRJ potpisivanjem Kumanovskog sporazuma, ali i Rezolucijom 1244 nije izgubila Kosovo kako se danas može čuti, već upravo suprotno – sačuvala suverenitet nad delom svoje teritorije.
Alijansa nije ispunila cilj
– Činjenica da su u južnoj srpskoj pokrajini raspoređene međunarodne snage pod okriljem UN, a ne snage NATO koje su nas napale, govori da oni nisu ispunili cilj agresije. Dakle, Srbija tada nije predala svoj suverenitet protivniku, već je pristala na međunarodnu mirovnu operaciju pod okriljem UN – naglašava Šainović.
Posrednici Ahtisari i Černomirdin
Kumanovskom sporazumu i usvajanju Rezolucije 1244 SB UN, prethodilo je 3. juna 1999. prihvatanje Slobodana Miloševića mirovnog predloga međunarodnih posrednika Martija Ahtisarija i Viktora Černomirdina.
Skupština Srbije je ubrzo, na vanrednoj sednici usvojila Dokument za postizanje mira, odnosno plan SAD, Evropske unije i Rusije o dolasku međunarodnih snaga, pod mandatom Ujedinjenih nacija, na Kosovo i Metohiju. Prihvatanje ovog dokumenta bilo je preduslov da se prekine agresija NATO na SRJ.
Sutra – Kumanovski sporazum zaustavio agresiju NATO (2): Tačka na stradanje
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
