Paljem sveća i odavanjem počasti stradalima, Srbija se ovog marta seća pogroma Srba sa Kosmeta koji je započeo bombardovanjem SRJ 24. marta 1999. godine, a zaokružen 17. marta 2004. godine – prvim etničkim čišćenjem u 21. veku.
Egzodus Srba koji se odigrao pred očima Kfora i Unmika koje su pravno i formalno kontrolisale prostor KiM, započeo je 17. marta 2004, a u sledećih nekoliko dana, pred očima međunarodne javnosti ubijeno je 28 ljudi, proterano 4.000 civila, a spaljeno više od 900 kuća i na desetine pravoslavnih svetinja od kojih je većina bila pod zaštitom Uneska ili baština iz srednjeg veka.
U temi broja, „Vesti“ podsećaju šta se dogodilo pre 17 godina, ali i istražuju šta je u međuvremenu urađeno kako bi se položaj nealbanske zajednice na Kosmetu barem malo popravio. Naši sagovornici su jednoglasni u oceni da je tog marta 2004. godine planeta prećutala prvo etničko čišćenje u 21. veku.
Književnik i novinar sa Kosova koji je ovaj užas gledao sopstvenim očima, Živojin Rakočević ocenjuje da je reč o „najvećem i najsistematičnijem zločinu u doba mira u Evropi nakon Drugog svetskog rata“.
– Pred očima oko 40.000 stranih vojnika, policajaca i činovnika sistematski je i u srce pogođena jedna autentična kultura i iznad svega sam život Srba na Kosovu i Metohiji. Ne postoji ni jedan jedini segment koji nije fatalno pogođen: arhitektura, freskoslikarstvo, biblioteke, groblja, kuće i stanovi, škole i sam život i danas osećaju posledice pogroma – ističe Rakočević.
S ovom ocenom se slažu i stručnjaci iz Kancelarije za KiM Vlade Srbije. Igor Popović, pomoćnik direktora Kancelarije zadužen za pravnu zaštitu, podršku lokalnoj samoupravi i imovinsko-pravne poslove ocenjuje da je tog datuma na Kosovu došlo do „strateškog uništavanja“ svega što je imalo prefiks srpsko.
– Prema podacima UNHCR-a, ukupno je uništeno gotovo 6.000 stambenih objekata, od kojih je 935 potpuno uništeno, dok su ostali objekti oštećeni. Vrednost uništene privatne imovine prema procenama nekadašnjeg Koordinacionog centra meri se u vrednosti od nekoliko desetina miliona evra. U ovom pogromu etnički je očišćeno šest gradova. Bez Srba ostali su: Priština, Obilić, Kosovo Polje, Lipljan, Gnjilane i Prizren, kao i devet sela na Kosovu i Metohiji. U tih nekoliko dana raseljeno je više od 4.012 Srba, Roma, Aškalija i Egipćana – navodi Igor Popović.
Dr Dušan Jovović, pomoćnik direktora zadužen za brigu o kulturnom nasleđu i saradnju sa SPC, ocenjuje da albanskim ekstremistima 2004. nije bilo dovoljno da uništavaju samo civilnu imovinu, već su uništili ili oštetili 40 crkava i manastira od kojih polovinu čine zaštićeni spomenici kulture:
– Među ovim svetinjama Srpske pravoslavne crkve koji su se našli na meti napadača bili su i manastir Devič, manastir Svetih arhangela u Prizrenu, Crkva Bogorodice Ljeviške i Crkva Svetog Đorđa u Prizrenu, Crkva Uspenja Presvete Bogorodice u Đakovici, minirana je manastirska crkva Svetih Kozme i Damjana u Zočištu… Nažalost, na meti divljačkog napada našla se i crkvena imovina i obredni predmeti. Nestalo je ili uništeno više od deset hiljada fresaka, ikona, putira, odeždi, kao i crkvenih knjiga venčanih i krštenih.
Razbijena Časna trpeza
Dr Jovović podseća da je Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu zapaljena iznutra dok ju je čuvao poseban odred Kfora dok je bila opasana žicom.
– Crkva je zapaljena, oltarski prostor oskrnavljen, a Časna trpeza razbijena. Njen živopis od neprocenjive vrednosti je oštećen u bezumnom paljenju. Unosili su zapaljene gume da bi što više štete naneli živopisu, među kojima su freske iz 13. veka. Ponosan sam na to što je Kancelarija za KiM, na čelu sa direktorom dr Petrom Petkovićem, inicirala veliki projekat potpune obnove ove naše svetinje. Kancelarija za KiM vodi ovaj bitan projekat,a u saradnji sa Republičkim zavodom za zaštitu spomenika kulture i Ministarstvom kulture i informisanja…
Obnova u toku
Od dolaska međunarodnih snaga 1999. godine na teritoriji AP Kosova i Metohije devastirano je ili uništeno oko 135 crkava, manastira i drugih objekata SPC, napominje dr Jovović.
– Do sada je zahvaljujući sredstvima Vlade RS, delimično ili potpuno obnovljeno više od polovine oštećenih sakralnih objekata, među kojima se izdvajaju projekti obnove manastira Devič i Zočište, Bogoslovije i Sabornog hrama Sv. Đorđa u Prizrenu. Dok dajem ovaj intervju radimo na sedam kapitalnih projekata obnove u saradnji i uz blagoslov Eparhije raško-prizrenske i kosovsko-metohijske.
Sutra – Pogrom nad Srbima na Kosovu 2004. (2): Dani kada su i ikone plakale
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
