Šumsko bogatstvo u Srbiji prostire se na više od 2,25 miliona hektara, što je svrstava u srednje šumovite zemlje. Po stepenu šumovitosti, od oko 29 odsto, Srbija se uklapa u svetski prosek od 30 procenata, ali je znatno ispod evropskog nivoa, gde šumovitost dostiže 46 odsto. U državnom vlasništvu je 51,5 odsto (oko 1.250.000 hektara) šuma, 48,5 odsto (oko 1.150.000 ha) je u privatnom posedu. Državnim šumama gazduju javna državna preduzeća koja su teritorijalno organizovana na pet nivoa (preduzeće, gazdinstvo, šumska uprava, revir i rejon). Najniži nivo pokrivaju šumari koji obavljaju i poslove šumskih čuvara.
U državnim šumama, prema navodima iz studije prof. dr Branka Glavonjića sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, najveći broj nelegalnih aktivnosti se odnosi na šumsku krađu i krivolov. Drvokradice su najčešće iz lokalnog stanovništva, a krade se najčešće u državnim šumama koje su u blizini sela i gradova ili u manjim kompleksima koji su okruženi privatnim posedom. Na meti je ogrevno i tehničko drvo (ogromni trupci), različitog kvaliteta. Otkrivene bespravne seče u državnim šumama, kojima upravlja JP Srbijašume, a gazduje sa oko 90% državnih šuma Republike Srbije, iznose godišnje više od 12.000 kubnih metara drveta.
Privatne šume predstavljaju složeniji problem. Vlasnici su neorganizovani, najčešće žive u gradu ili inostranstvu, ne postoji organizovana služba čuvanja, a ima i onih vlasnika koji neplanski seku svoju šumu kako bi došli do prihoda. Zvanično se, prema papirima, godišnje poseče oko 800.000 kubnih metara ogrevnog drveta, međutim, procena je da se u privatnim šumama poseče čak dva miliona kubnih metara drveta. Većina krađa se i ne prijavi jer su vlasnici šume odavno odseljeni u druge krajeve Srbije. Pojedine porodice su prave organizovane grupe koje dnevno ukradu i po 20 kubika drveta koje prodaju za ogrev.
Šumovitost po stanovniku:
|
Bespravna seča stabala kažnjava se na osnovu Zakona o šumama, a kazne za fizička lica kreću se između 10.000 i 50.000 dinara, a sudski procesi veoma dugo traju. Po zakonu postoji delo pustošenje šuma, kad neko iskrči ili poseče šumu koja je pod zaštitom, makar bila i njegovo vlasništvo, i šumska krađa – kad neko poseče više od jednog kubnog metra drveta da bi se okoristio. Najviša zatvorska kazna je do tri godine. Međutim, kad se pogleda primena zakona u praksi, u 2006. godini od 3.438 podnetih prekršajnih prijava procesuirana je tek trećina, a od 178 krivičnih prijava obrađena su samo tri predmeta! Čak i kada sud donese presudu sa kaznom od nekoliko desetina hiljada dinara, optuženi traži dodatno veštačenje o pričinjenoj šteti. Tako se ceo proces odlaže u nedogled, a lopovi nesmetano brste srpske šume. Prosečan šumokradica u Srbiji je muškarac, star do 40 godina, koji je ostao bez posla u fabrici. Ima polovnu motornu testeru za seču i traktor za prevoz. U krađu šume odlazi sa bratom ili sa sinom kao pomagačem.
I da plate kaznu od 50.000 dinara kradljivci trošak mogu da nadomeste za jedan dan. Tako su šume Krstivoja Petrovića u Piskalju, podno planine Vidojevice, već nekoliko godina na udaru šumokradica. Počeli su sa po nekoliko kubika godišnje, da bi prošle jeseni, u samo jednom danu, potpuno očistili skoro pola hektara. Posečeno je 228 stabala, što čini preko 40 kubika drveta. Prošle godine je maloletni drvokradica iz Petrovca na Mlavi ubio hicem u grudi Milana Lazarevića, vlasnika šume koji je u pola šest ujutro zatekao trojicu kako kradu drva. Kada im je Milan zapretio policijom, mladić je izvadio pištolj i ispalio mu hitac u grudi, a zatim nastavio da krade drva i tovari ih na traktor.
Za prva tri meseca 2014. godine u šumskoj upravi u Boljevcu prijavljeno je čak 20 šumskih krađa. Zoranu Bankoviću iz sela Vratarnica kod Zaječara su za samo nekoliko dana isekli i oodvezli dva hektara borove šume i tom prilikom mu naneli štetu od oko 3.000 evra.
Bespravne seče najintenzivnije su u državnim gazdinstvima koja se graniče sa Kosmetom, gde je pristup pograničnim delovima otežan, a to su Vranje, Kuršumlija, Leskovac, Raška i Leposavić. Ukupna količina bespravno posečenog drveta koja je registrovana u ovom delu Srbije iznosi godišnje oko 5.463 kubna metra ili 46 odsto od ukupne količine krađe drveta u državnim šumama Srbije. Inače, poslednjih godina Albanci sve češće prelaze administrativnu granicu da bi noću krali drveće na srpskoj teritoriji. U ataru sela Tačevac u opštini Kuršumlija prošle godine dva Albanca su pucala na policajce koji su ih zatekli u krađi šume, i zatim su pobegli u pravcu administrativne linije prema Kosovu. Grupa albanskih šumokradica pre dve godine pucala je rafalima iz automatskog oružja na patrolu Žandarmerije u ataru sela Merdare, gde su ih zatekli sa posečenih 200 stabala. Žandarm Stevan Sinđelić ubijen je krajem avgusta ove godine kada je u njega pucao Albanac sa Kosmeta koji je učestvovao u organizovanoj krađi šume u okolini Merdara. Kada je premijer Aleksandar Vučić izjavio da srpska Žandarmerija neće više 10 puta upozoravati kosovske lopove da bace kalašnjikove, nego samo jednom, Edita Tahiri se založila za mentalnu reformu srpskog društva i nazvala to "kršenjem dobrosusedskih odnosa i kršenjem Briselskog sporazuma o slobodnoj cirkulaciji ljudi, robe i ideja".
Sutra – Pustošenje prirodnog bogatstva (2): Tutnje kamioni u gluvo doba
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
