1. Albanija i Srbija – Rama zbližava, Rama zavađa
Posle 68 godina Srbiju je jesenas zvanično posetio premijer Albanije Edi Rama i to dva puta. Dolazak Rame bio je pod velikim znakom pitanja pošto je nedelju dana uoči zakazane posete na fudbalskoj utakmici reprezentacija dve zemlje u Beogradu došlo do incidenata s bespilotnom letelicom i zastavom "Velike Albanije", kao i potonjim uletanjem huligana na teren koji su napali albanske igrače. Za organizaciju "dronovskog napada" osumnjičen je premijerov brat Olsi Rama.
Poseta je odložena za 10. novembar, ali ni tada nije protekla glatko, uprkos javnom zalaganju i albanske i srpske strane da će negovati dobrosusedstvo i gledati u budućnost. Zbog izjava o Kosovu pred novinarima i premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem, Rama je optužen za provokaciju. Sa Vučićem se ponovo sastao 16. decembra tokom beogradskog samita Kine i zemalja srednje i istočne Evrope, a posle sastanka je saopšteno da "postoje potencijali za razvoj bilateralne saradnje".
2. Šešelj na privremenoj slobodi "peca" Hrvatsku
Sudsko veće Haškog tribunala donelo je 6. novembra odluku da, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, pusti na privremenu slobodu Vojislava Šeselja, optuženog za ratne zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-1993. Šešelj je 12. novembra stigao u Srbiju posle gotovo 12 godina provedenih u haškom pritvoru, a u prvim obraćanjima lider radikala je rekao da mu nije cilj da se leči već da sa vlasti obori svoje dve metastaze Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića.
Puštanje Šešelja na privremenu slobodu izazvalo je burne reakcije u Hrvatskoj koja je 26. novembra pozvala Savet bezbednosti UN da hitno raspravi delovanje Tribunala u tom slučaju. Evropski parlament je 27. novembra osudio Šešeljev "ratnohuškački i govor mržnje, podsticanje na teritorijalne zahteve" i usvojio rezoluciju u kojoj se "izražava zabrinutost zbog odsustva primerenog političkog reagovanja i legalnog odgovora srpskih vlasti" na Šešeljevo ponašanje. Haško tužilaštvo zatražilo je 1. decembra da raspravno veće vrati Šešelja sa privremene slobode u Srbiji.
3. Beograd i Zagreb u haškom klinču
Pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu održana je rasprava po tužbi i kontratužbi za genocid koje su Hrvatska i Srbija podnele jedna protiv druge najvišem sudu UN. U prvoj nedelji rasprave, Međunarodni sud pravde saslušao je argumente Hrvatske i svedoke obe strane, a u drugoj argumente Srbije. Druga runda razmene argumenata, uz pauze, održana je od 20. marta do 1. aprila.
U srpskoj javnosti posebnu pažnju izazvalo je svedočenje predsednice beogradskog Helsinškog odbora za zaštitu ljudskih prava Sonje Biserko kao veštaka Hrvatske. Hrvatska je tužbu zbog navodnog genocida protiv tadašnje SR Jugoslavije podnela u julu 1999, a Srbija je kontratužbu sudu dostavila u januaru 2010. Rok za presudu najvišeg suda UN ne postoji.
4. Hapšenja za otmicu u Štrpcima posle 20 godina
Više od dve decenije posle zločina, u Srbiji i BiH 5. decembra je uhapšeno 15 osoba zbog sumnje da su 1993. učestvovale u otmici i ubistvu 20 putnika iz voza na liniji Beograd-Bar, u mestu Štrpci. Pripadnici paravojne jedinice bosanskih Srba, predvođeni Milanom Lukićem, 27. februara 1993. iz voza su oteli putnike, uglavnom Bošnjake, tukli ih, opljačkali i na kraju ubili. Većina njih bila je iz Prijepolja, Priboja, Beograda i Podgorice. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina. Milan Lukić je za zločine u Višegradu pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Viši sud u Bijelom Polju osudio je na 15 godina zatvora Nebojšu Ranisavljevića iz Despotovca zbog otmice u Štrpcima, a Vrhovni sud Crne Gore je potvrdio tu presudu.
5. Prvi gej brak u Hrvatskoj, kod nas kad uđemo u EU
Sabor Hrvatske doneo je sredinom jula Zakon o životnom partnerstvu koji je gej parovima omogućio sklapanje životnog partnerstva i druga prava koja uživaju i heteroseksualne zajednice, osim usvajanje dece. Zakon je stupio na snagu u septembru kada je sklopljen i prvi gej brak dva muškarca s područja Zagreba. Životno partnerstvo sklapa se kod matičara, kao i bračna zajednica. Iako se ne predviđa mogućnost usvajanja dece, zakon uvažava činjenicu da postoje istopolne zajednice s decom, pa je predviđena mogućnost sticanja prava brige životnog partnera nad detetom drugog partnera.
Donošenju Zakona prethodio je prošlogodišnji referendum na kojem se većina građana izjasnila za ustavnu definiciju braka kao zajednice muškarca i žene. Referendum je raspisan na osnovu oko 750.000 potpisa koje je prikupila izrazito konzervativna građanska inicijativa "U ime obitelji", uz podršku Katoličke crkve i desno orijentisanih političkih stranaka, sa ciljem da se unapred onemogući izjednačavanje prava homoseksualnih i heteroseksualnih zajednica.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
