Što se tiče profila zatvorenika, uočljivo je da u privatnim zatvorima kazne u velikom broju služe prekršioci propisa o imigraciji. Tako, recimo, u Engleskoj 73 odsto ilegalnih imigranata sedi u privatnim ustanovama, a u Australiji je apsolutnih 100 procenata! Australija je bila jedna od prvih zemalja koja je koristila usluge privatnih zatvora, počevši od 1997. godine.
U Evropi samo britanski zakoni dozvoljavaju kompletnu privatizaciju – počevši od finansiranja projekta preko dizajna i gradnje pa do upravljanja, dok druge zemlje tek pokušavaju sa sopstvenim modelima. Tako je Francuska uvela poluprivatni model vlasništva, gde vlada finansira i upravlja zatvorima, dok se privatne firme brinu o pratećim elementima zatvora – kantinama, zdravstvenim ustanovama i slično. Trenutno postoji 18 projekata za nove zatvore koje finansiraju privatne kompanije, dok će zaposleni u njima biti državni službenici. Oko 18 odsto zatvorenika u Francuskoj kaznu služi u takvim ustanovama.
Neke druge evropske države, suočene sa oronulim zatvorima i prepunim ćelijama, pokušale su da oponašaju ovaj model. Mađarska ima dva takva zatvora, u Nemačkoj je slična ustanova u Hesenu. Švajcarska i Belgija su u procesu raspisivanja tendera za poluprivatne zatvore.
Druge države kao Bugarska, Grčka, Holandija i Italija pripremaju zakonske mere neophodne za privatizaciju. U novembru prošle godine, Rašid Tagajev, ministar Kirgistana, zatražio je formiranje privatnih zatvora kako bi, kako je naveo, "korektivni sistem sledio praksu civilizovanih zemalja".
Pobuna maloletnika
Velika Britanija je bila prva zemlja u Evropi koja je uvela privatni zatvor 1992. godine, a danas ima 14 zatvora u Engleskoj i Velsu kojima upravljaju privatne kompanije. One imaju kapacitet za oko 13.500 zatvorenika, što čini 11 odsto ukupne zatvorske populacije. Tu su i dva privatna zatvora u Škotskoj. HM Prison Ashfield otvoren je 1999. godine i bio je prvi privatni zatvor u Velikoj Britaniji za smeštaj maloletnih prestupnika. Zatvor je imao loše uslove i česte nemire, a 2003. uslovi su bili toliko loši da su zatvorenici povučeni iz zatvora. Pošto je postojala opasnost da se ugovor prekine, uslovi su poboljšani.
Prekobrojni
Skoro polovina svih zatvora u Evropi je prepunjena, stoji u prošlogodišnjem izveštaju Evropskog saveta. U 20 od 47 država-članica je više zatvorenika nego što ima mesta, a prema nekim podacima u pojedinim kaznenim ustanovama sedi i više od 50 odsto prekobrojnih zatvorenika. U 47 država EU nalazi se ukupno 1,8 miliona ljudi u zatvoru (prema podacima iz 2011. godine).
Planirani radovi na privatizaciji u Češkoj i Irskoj obustavljeni su zbog ekonomske krize.
Ukupno gledano, prednost od privatnih zatvora, pre svega u Britaniji, koja je najbolje istražena, ostaje diskutabilna. Isto važi i za poluprivatni model, ali činjenice ne smetaju previše političarima koji smatraju da je to pravi put.
Novoizgrađeni zatvor Hinfeld u Hesenu u Nemačkoj je poluprivatizovan. U njemu radi 115 državnih službenika i 102 pripadnika britanskog uslužnog koncerna Serko. Koncern se reklamira da "nudi širok spektar usluga" i sarađuje "sa vladama kako bi se smanjio kriminal i ponavljanje dela, kontrolisala imigracija i sprečio terorizam".
Međutim, sve su glasnije kritike privatnih zatvora. Ekspert i kriminolog Johanes Fest izjavio je da redovno dobija poštu od zatvorenika u Hinfeldu, u kojoj mu pišu da bi oni "ipak radije bili u pravom državnom zatvoru".
Tržištem u ovoj oblasti vladaju tri velike kompanije – GEO grupa iz SAD i dve britanske – G4S i Serko. Medijski izveštaji i nezavisne istrage pokazuju da komercijalni motivi često dovode do toga da u privatnim zatvorima vladaju loši uslovi i manjak bezbednosti.
Kraj
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
