Ranije je bilo najavljeno da će saslušanje svedoka biti završeno krajem ovog meseca, ali je sudsko veće obavešteno da su preostali svedoci bolesni i da ne mogu da putuju u Hag.
Šef pravnog tima za odbranu Vojislava Šešelja Zoran Krasić izjavio je u nedelju da očekuje da će do 20. aprila u Haškom tribunalu biti završen dokazni postupak protiv lidera radikala u procesu za ratne zločine.
Krasić je rekao da se nameće zaključak da su u Haškom tribunalu odlučili da do tog dana završe saslušanje preostala četiri svedoka, potsetivši da je za 20. april zakazano prvo pojavljivanje pred pretresnim većem Šešelja u postupku u kome se tereti za nepoštovanje suda zbog obelodanjivanja imena 11 zaštićenih svedoka.
On smatra da je fundamentalno Šešeljevo pravo da mu se sudi u razumnom roku i da ne postoji nijedno opravdanje da se ono prekrši zbog bolesti svedoka, ali da Haški sud zloupotrebljava procesna ovlašćenja da bi Šešelja što duže zadržao u pritvoru.
Veliki zastoj u suđenju Šešelju pred haškim tribunalom nastao je početkom 2009. godine zbog žalbe tužilaštva da Sud "ne obezbeđuje integritet svedoka“, odnosno zbog žalbi da je Šešelj obelodanio identitet i lične podatke zaštićenih svedoka optužbe.
Jula iste godine je osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u oktobru je podneo žalbu na tu presudu, da bi 4. februara 2010. vođa srpskih radikala po drugi put bio optužen zbog objavljivanja podataka o 11 zaštićenih svedoka. Suđenje za ratni zločin je nastavljeno januara ove godine, 11 meseci od prekida.
Tada se špekulisalo da je Haški sud zapao u ćorsokak. Vidan Hadži-Vidanović asistent na Pravnom fakultetu britanskog univerziteta u Notingemu tom prilikom je rekao da je za to kriva "inicijalna odluka da se Šešelju dozvoli da se brani sam".
Na pitanje da se suđenje odužilo Hadži-Vidanović je re rekao da se treba prisetiti odluka veća da se prevode milioni i milioni stranica u koje spadaju i Šešeljeve knjige.
On je dodao da je vrlo moguće da se Šešelj vrlo brzo vrati u Srbiju jer čak i da se presudi da je kriv "kazna koju on može da dobije za ono za šta je optužen i što se može dokazati, ne može da bude mnogo duža od tih šest godina koje je on tamo proveo."
Vojislav Šešelj je zatražio da se protiv njega odbace sve optužbe i obustavi postupak zbog kršenja njegovih prava kao optuženog na fer i efikasno suđenje bez neopravdanih prekida.
Šešelj se u zahtevu pozvao na "doktrinu zloupotrebe procesa" iz anglosaksonskog pravnog sistema, navodeći primere odbacivanja optužbe zbog kršenja prava optuženog na brz i pravičan proces. On je dodao da je haškom tužilaštvu sada cilj da ga što duže zadrži u pritvoru Tribunala.
Pretresno veće haškog suda je odbilo ovaj zahtev ukazujući da ne postoji unapred određena "kritična" dužina suđenja koja ne bi trebalo da se prekorači i koja bi ugrozila valjanost procesa.
"Haška golgota" na Šešeljev način
Šešeljev boravak u Hagu najbolje se može opisati ako se upotrebe njegove reči, u ovom slučaju naslovi knjiga koje je tamo objavio. Unapred se izvinjavamo se čitaocima kojima rečnik može da zasmeta. Vojislav Šešelj je sam zakucao na vrata Ševeningena neposredno pred atentat na premijera Zorana Đinđića u martu 2003. godine. Tamo se, međutim, suočio s haškim inkvizitorima, zatim se našao u čeljustima "Kurve del Ponte" i ostalima. Najprije je svedočio u postupku protiv Slobodana Miloševića pred "lažljivim haškim pederom Džefrijem Najsom" o, među ostalima: "engleskom pederskom isprdku Toniju Bleru", "Hitelrovim najvernijim sledbenicima Helmutu Kolu i Hansu Genšeru", "kriminalcu i ratnom zločincu Havijeru Solani", "krvavim ručerdama Madlen Olbrajt" i "političkom ortakluku Kurve del Ponte i Kurve del Koštunice". U postupku u kojem je optužen za ratne zločine naišao je na "korumpiranog predsednika nelegalnog Haškog suda Fausta Pokara", "pitomca minhenske pivnice Volfganga Šomburga", "retardiranu hašku tužiteljku Hildegard Uerc-Reclaf" i "očerupanu hašku ćurku Kristinu Dal i podmuklog galskog picopevca Žaka Širaka".
Jedini koji nedostaje u pozamašnom spisku imena s kojima se obračunavao je sudija, predsednik sudskog veća Žan-Klod Antoneti iz Francuske, koji je pre svoje "haške" karijere bio savetnik gore pomenutog "galskog picopevca" Žaka Širaka.
Inače, sudija Antoneti je treći sudija u Šešeljevom predmetu, pošto je februara 2007. godine neobjašnjivo odlučeno da se taj predmet oduzme dotadašnjem sudiji Alfonsu Oriju iz Holandije. |
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
