Slična opomena je ovih dana stigla iz američkog Stejt departmenta koji je u svom izveštaju za prošlu godinu, osim javnih pohvala Vladi da nastavlja ostvarenje napretka u saradnji sa Haškim tribunalom, izneo i ocenu da su sudovi u Srbiji i dalje podložni korupciji i političkom uticaju.
Zastareli postupciPosle donošenja postojećeg zakona, mnoge stranke nisu predale izveštaje o finansiranju ili su bili nepotpuni. Od 2004. godine pokrenut je postupak protiv 268 partija koje su izbegle da dostave troškovnike, ali nijedan od procesa nije doživeo epilog. Verovatno i neće, jer posle nedavno završene preregistracije mnoge više ne postoje. Tako će i njihovi donatori, za koje se sumnja da su tajkuni, pa čak i kontroverzni ljudi iz kriminalnih struktura, ostati neotkriveni. |
Srbija je i prema izveštaju "Transparensi internešenela" na globalnom nivou s indeksom percepcije korupcije 3,5 i dalje među zemljama koje imaju velike probleme s ovom pojavom, a prepreka za ozbiljnu borbu protiv korupcije je, kažu, "partokratija".
Zbog ovih upozorenja, vlast je primorana da nešto preduzme, a odluka je pala da se krene od političkih partija, jer su se, prema rečima sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena kao jedan od najvećih problema u borbi države protiv korupcije, ispostavili upravo nedostaci postojećeg Zakona o finansiranju stranaka.
Homen najavljuje novi zakon – "potpuno u skladu sa domaćim propisima i standardima EU", a radna grupa za izradu teksta formirana je u proteklih nekoliko nedelja odlukom Ministarstva pravde.
Homen: Sami sebe kontrolišu
Posle stupanja na snagu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, nadležnost je u potpunosti prešla na to nezavisno telo, koje će na adekvatan način moći da kontroliše finansiranje stranaka – podsetio je Homen i dodao da se pojavila potreba za donošenjem novog zakona koji bi jasnije regulisao to pitanje. |
– Postojeći Zakon predviđa da kontrolu finansiranja stranaka ima samo Skupština, što nas je dovelo u apsurdnu situaciju da same političke stranke kontrolišu svoje finansije.Jedan od autora novog teksta je i član Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiljković. On za "Vesti" najavljuje da će krajem maja ili početkom juna Srbija dobiti novi zakon koji će se naći pred poslanicima u parlamentu.
Dok Stojiljković obećava održiva i pravična zakonska rešenja koja treba da stanu na put izvorima korupcije u strankama, predsednik Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać smatra da se novim zakonom samo "lakira stvarnost" i pokušava "da zakrpi jedna u nizu koruptivnih rupa, posle koje će izbiti na površinu – tri nove".
– Ni taj zakon neće ništa rešiti, jer će biti nagodbe stranaka i aparata koje su te stranke postavile da rade na tekstu. Praksa pokazuje da mi tako dobijamo zakone koji pokrivaju, a ne rešavaju negativne pojave, a da i ako zakoni budu dobro napisani, ostaju mrtvo slovo na papiru – istakla je Barać i kao primer "nikad neprimenjenog" navodi Zakon o lustraciji.
Za jači pritisak iz EU– Nadam se da će EU jače pritisnuti Srbiju da se izvuče iz takvog začaranog kruga, da nam se ne bi desilo da Agencija za korupciju tumači zakone kako joj se sviđa, što se pokazalo ovih dana kada je izašla sa stavom da vojvođanski poslanici nisu u sukobu interesa ako obavljaju dve funkcije dok srpski poslanici jesu – kaže Barać. |
Međutim, Stojiljković za "Vesti" iznosi neka rešenja kojima će se, prema njegovoj oceni, značajno stati na put korupciji u partijama.
– Novim predlogom će se ići na to da novac iz državnog budžeta ne dele samo velike partije, već i one koje u biračkom telu dobiju dva-tri odsto glasova i ne mogu da uđu u skupštinske klupe – kaže on.
Barać tvrdi da je problem mnogo veći.
– Partije kod nas nisu organizacije koje formiraju grupe građana da bi se borile za političke ciljeve radi dobrobiti naroda, već stranke kao udruženja u sprezi sa krupnim kapitalom stvorenim ratnih 90-ih i kriminalnim miljeom, kao onima koji odlučuju o formiranju vlasti u Srbiji. Tu spregu je nemoguće razvrgnuti jednim zakonom – istakla je ona.
Objašnjavajući da će novi zakon da počne da čisti korupciju "od glave", Stojiljković pominje i da stranke treba lišiti nekih troškova predizborne kampanje i limitirati njihove medijske promocije.
Barać uzvraća da je problem mnogo dublji i da treba osloboditi poslanike partijskog uticaja kojim su vezani.
– Oni su narodni predstavnici, a mnogi su potpisali blanko ostavke, pa su zavisni od partije, a ne od onih koji su glasali. Kako stvari stoje mi nemamo ni pravu opoziciju, jer nikoga u parlamentu izgleda ne zanima izveštaj državnog revizora o trošenju budžetskih sredstava, a na čemu bi opozicija mogla da ruši vlast. To samo pokazuje da iza svih njih stoje iste interesne grupe – zaključila je Barać.
Opomenute Bugarska i Rumunija
Čelnici Evropske unije su u 2009. godini, a poslednji put prošlog meseca, upozorili Bugarsku koja je članica EU od 2007, da će izgubiti milijarde evra pomoći i dodatno biti finansijski kažnjena ako novoizabrana vlada ne snizi stopu korupcije i zaustavi prevare koje su se pojavile s fondovima EU. Novoj vladi desnog centra je dato tačno dva meseca da se suoči s tim problemima, s obzirom da je zbog istih, prethodna bugarska vlada izgubila pravo na 3,2 milijarde evra pomoći za ruralni i poljoprivredni razvoj. Jula prošle godine je u izveštaju Evropske komisije o vladavini prava, navedeno da je i Rumunija ostvarila "ograničen napredak" iako, kao i Bugarska, nastoji da unapredi pravosudni sistem. Kao glavni krivci su označeni političari tih zemalja koji pružaju "neadekvatnu podršku tom procesu". – Građani u obe zemlje, ali i ostalih članica kandidata i budućih kandidata za ulazak u EU moraju da znaju da niko nije iznad zakona – rekao je tada predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso.
|
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
