Pošto je vojska JNA uhapsila Aliju Izetbegovića po dolasku iz Lisabona na aerodromu u Sarajevu, general Milutin Kukanjac dogovorio se sa prvim komandantom UNPROFOR-a Luisom Mekenzijem da vojska pusti na slobodu Izetbegovića u zamenu za bezbedan odlazak JNA iz Sarajeva. Izetbegović je, kako piše banjalučki “Novi reporter“, lično obećao da će konvoj vojnika moći bezbedno da napusti Sarajevo. Nažalost, to su bila lažna obećanja.
Na čelu vojne kolone, koja je brojila oko 40 vozila sa oko 300 ljudi, bili su general Mekenzi i general Kukanjac. Pored pripadnika JNA, u koloni su bila i vozila Ujedinjenih nacija, u kome su bili Mekenzi i Izetbegović.
Ulaskom konvoja u Dobrovoljačku ulicu u blizini Miljacke, pošto su prošla vozila UN sa Mekenzijem i Izetbegovićem, otvorena je vatra na kolonu.
Pucano je i na obeleženo sanitetsko vozilo, a oficire su izvlačili iz vozila i hladnokrvno ubijali. U napadima koji su se odigrali 2. i 3. maja poginulo je 42, 71 ranjenih i 215 zarobljenih pripadnika JNA.
2. Dogovor o razmeni Izetbegovića za bezbedan prolaz vojske
4. Ganić: Slobodan Milošević hteo da stavi BiH pod svoje okrilje
Jedan od učesnika incidenta general u penziji Dušan Kovačević rekao je u intervjuu 2007. godine za banjalučki ’’Novi reporter’’ da je napad na jugoslovenske snage bio organizovan. Kovačević je objasnio da je Izetbegović lično garantovao bezbedan izlazak vojnika iz Sarajeva, ali, kako navodi sagovornik, ’’ispostavilo se, bila je to zabluda generala Kukanjca koji je slepo verovao Izetbegoviću, zabluda koja je života koštala desetine vojnika i oficira JNA-a“.
’’To je bio organizovan napad, organizovan od najvišeg rukovodstva BiH, pre svega mislim na tadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića. Mislim da je to bio teroristički napad, dobro isplaniran i izveden. Tada je nepotrebno stradao veliki broj vojnika i oficira koji su bili krivi samo zato što su bili
tu u Sarajevu, a neki su tu službovali više od deset godina“, istakao je general Kovačević.
MUP: Vojska nije odgovarala na vatru
Tim MUP-a Republike podneo je tužbu Tužilaštvu BiH u kome su navode detalji zločina u Dobrovoljačkoj.
’’Uglavnom, svi zarobljeni pripadnici JNA bili su odvedeni u zgradu FIS-a na |
Kovačević je istakao da nema sumnje da je najodgovorniji za zločin u Dobrovoljačkoj ulici Ejup Ganić, koji je tada obavljao dužnost komandanta Armije BiH. Prema negovim rečima, kako navodi ’’Novi reporter’’, prvi dogovor o bezbednom izvlačenju vojske iz okruženja u sarajevskom naselju Bistrik gde je bila zgrada Komande 2. vojne oblasti vođen na relaciji general Kukanjac i Ejup Ganić propao je zbog izričitog stava Ganića da su svi vojnici JNA u Sarajevu, u stvari, ratni zarobljenici i da general Kukanjac ne može postavljati nikakve uslove za izlazak.
’’Mi nismo tražili nikakve posebne uslove već da mirno i bez incidenata napustimo zgradu Komande na Bistriku i prevezemo se sa četrdesetak vozila u Lukavicu. Da je JNA htela da pravi incidente i da pod borbom izvuče svoje
trupe iz grada, u tom slučaju pola Sarajeva bilo bi srušeno, ali to nam nije bio cilj“, govori general Kovačević. Tada su u rukovodstvu JNA u Beogradu i Sarajevu igrali na kartu Izetbegovića, koga je vojska uhapsika na sarajevskom aerodromu po povratku iz Pariza i odvela ga u Lukavicu.
Dogovor o razmeni Izetbegovića za bezbedan prolaz vojske
Kovaćević je objasnio da je prvobitan dogovor bio da se Izetbegoviću dozvoli odlazak u zgradu Predsedništva da preuzme dužnost i istovremeno izlazak generala Kukanjca sa Bistrika u kasarnu Lukavicu. Potom bi se njih dvojica (Izetbegović i Kukanjac) sastali u zgradi UNPROFOR-a i dogovorili o izlasku vojnika. Taj dogovor propao je i zbog toga što je, kako navodi taj medij, Kovačević odbio naređenje generala Kukanjca da ga zameni dok on napusti komandu na Bistriku i ode u Lukavicu kako je tražio Ganić.
’’Vojnici to nisu dozvolili, jer su se bojali mase koja je okružila zgradu na Bistriku, strašno arlaukala, vikala, pretila i pucala. Predložio sam da sa nama ostanu vojnici generala Mekenzija kao garancija da nas neće napasti, Kukanjac je to prihvatio, ali ne i Ganić“, otkrio je Kovačević detalje propalih pregovora o izvlačenju
vojske.
Kovačević je kazao da je naređenje za Izetbegovićevo hapšenje lično dao tadašnji načelnik Generalštaba JNA general Blagoje Adžić. Adžić je navodno, kako piše banjalučki “Novi reporter“, dobio informaciju od obeštajca JNA generala Aleksandra Vasiljevića da će muslimanska strana predvođena Ganićem nezadovoljna postignutim dogovorom na mirovnoj konferenciji o BiH u Portugalu (Kutiljerov plan) ubiti Izetbegovića po povratku u zemlju, a da se ubistvo pripiše JNA.
Kako nije bilo dogovora sa Ganićem, general Kukanjac je to pokušao da postigne sa
Izetbegovićem, koji je imenom i autoritetom garantovao bezbednost prilikom izvlačenja vojne kolone iz Sarajeva.
Izetbegovićevo obećanje najbolje ilustruje sećanje tada prvog mirovnjaka u BiH kanadskog generala Luisa Mekenzija, koji se svojoj knjizi ’’Mirovnjak: Put do Sarajeva’’ opisao događaje u Dobrovoljačkoj ulici.
’’U određenom trenutku napustili smo kancelariju generala Kukanjca i pošli prema konvoju koji je bio formiran van kruga kasarne. Na pola puta radio-vezom saopštavaju mi da je Ganić odbio bilo kakav dogovor. Ljut otišao sam do predsednika Izetbegovića koji je bio u transporteru, spreman za pokret u koloni i pitao ga : ‘Kome da verujem – vama ili Ganiću, gospodine predsedniče?’’ Generale Mekenzi imate moju reč i reč našeg vojnog komandanta’, odgovorio je. Radio-vezom saopštio sam štabu da krećemo. Tada su mi rekli da su vojnici TO (Teritorijalne odbrane BiH) na začelju kolone počeli pucati na vojnike JNA. Nikad nisam mogao sa sigurnošću da utvrdim ko je izdao naređenje za napad – sumnjao sam u Ganića’’, navodi se u Mekenzijevoj knjizi.
Kovačević je opisao kako je izgledalo u koloni, koja je bila pod paljbom sa svih strana, a on je imao sreću da to preživi i doveze se sa sanitetskim vozilom do vojne bolnice koja je još bila u rukama JNA.
’’Kolona je krenula sa Bistrika posle 18 časova, a kada smo došli do Drvenije, napadnuti smo iz zasede, nastala je pucnjava. Ja sam bio u sanitetskom vozilu sa desetak vojnika i oficira. Kada su nas zaustavili, neko je od tih “zelenih beretki
otvorio vrata uperio pušku i zapucao. U glavu je pogođen pukovnik Miro Sokić
koji je sedeo do mene, inače Hrvat po nacionalnosti. Ranjen je pukovnik Mićo
Pantelić. Posle par trenutaka čuo sam rafale i vidio da je ubijen i pukovnik
Radulović, inače doktor, koji je sedio napred do suvozača. U tom trenutku
odlučujem se na očajnički korak i prilazim jednom policajcu u uniformi sa kapom
i petokrakom i tražim da nas puste, jer smo mi sanitet. Slegnuo je ramenima i
rekao da možemo da idemo’’.
’’Naređujem vozaču, kapetanu Ćurčilu da pokrene vozilo i mi se izvlačimo iz kolone. To se i vidi na onim televizijskim snimcima kada sanitetsko vozilo propuštaju. Ali samo što smo sa Skenderije skrenuli ka vojnoj bolnici na nas su zapucali iz pravca džamije i zgrade Predsedništva. Tada je ubijena Normela Šuko, moj vozač je ranjen sedam puta a i ja sam bio ranjen. Ipak, stigli smo do vojne bolnice“, rekao je on, dodavši da je tri dana kasnije zahvaljujući generalu Mekenziju prebačen na
srpsku stranu.
Ejup Ganić je pre nekoliko dana uhapšen u Londonu, a posle ročista na sudu u Vestminsteru, njemu je produžen pritvor na mesec dana.
Ganić: Slobodan Milošević hteo da stavi BiH pod svoje okrilje
Član ratnog Predsedništva Republike BiH Ejup Ganić, za kojim je Srbija raspisala poternicu zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, izjavio je da je Srbiji Dobrovoljačka interesanta, jer je ’’tog dana mislila da će BiH preći pod okrilje Slobodana Miloševića", navode bosanski mediji.
Ganić je izjavio da je on lično tada pomrsio račune onima, koji su, kako je rekao, mislili da 2. i 3. maja 1992. godine, kidnapovanjem šefa države BiH Alije Izetbegovića omogućiti da BiH uz pomoć Fikreta Abdića dođe pod okrilje Miloševića.
Gostujuću prošle godine u programu Televizije OBN, Ganić je ocenio da su on i hrvatski član Predsedništva Stjepan Kljujić predstavljali okosnicu, kako je naveo, odbrambenog pakta i da optužbe protiv njih "stavljaju pod pritisak ljude koji su učestvovali u odbrani BiH".
Prema njegovom mišljenju, Srbija pokušava Dobrovoljačkom ulicom da napravi, kako je rekao, neku vrstu ravnoteže s obzirom da su njeni zvaničnici dobili oko 1.000 godina zatvorske kazne u Hagu.
On tvrdi da Beograd time želi pravosudnim organima da nametne, kako je rekao, dnevni red istraživanja, jer se, prema njegovom mišljenju, tako onemogućuje istraživanje stradanja Bošnjaka u Prijedoru, Gacku i Nevesinju.
Ganić je slanje poternica iz Srbije uporedio sa slučajem kada bi, kako je rekao, ’’Nemci posle Drugog svetskog rata slali poternice za Englezima’’ i dodao da vlasti BiH treba sada da pokažu da su u stanju da zaštite svoje građane.
Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije raspisalo je početkom 2009. godine, po nalogu istražnog sudije, poternice za 19 osoba iz BiH, među kojima su ratni članovi Predsedništva BiH Ejup Ganić i Stjepan Kljuić, zbog napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu i ubistva vojnika.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
