Sudeći, naime, po glasovima svih 45 vladika Srpske pravoslavne crkve za mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića (25) i episkopa bačkog Irineja Bulovića (23), prilikom nedavnog izbora novog srpskog patrijarha, nije teško zaključiti da u Svetom arhijerejskom saboru, najvišem zakonodavnom telu SPC, postoji i većina za odluku kojom bi SPC pozdravila dolazak rimokatoličkog pape Benedikta XVI u Srbiju.
To podrazumeva da SPC, kao vodeća Crkva, zajedno sa državom Srbijom uputi zvanični poziv Vatikanu ili da se barem izjasni da nema ništa protiv papinog dolaska uz garanciju da će se srpski patrijarh sastati sa papom na tlu Srbije.
|
I patrijarh Pavle hteo susret sa papom
|
Prethodnik njegove svetosti Irineja, patrijarh Pavle je jednom prilikom rekao da bi se on lično voleo sastati sa papom: "Imao bih se ja sa njime o čemu razgovoriti, a bogme i dobrano mu štošta prigovoriti. Ali, ja o tome ne odlučujem već Sabor kad sazri vreme", kazao je danas počivši gospodin Pavle. Inače, patrijarh Pavle nije otišao u Banjaluku juna 2002. kada je tamo boravio papa Vojtila iako je želja Vatikana bila da srpski patrijarh papi tamo bude domaćin. Visokodostojnici SPC su neslužbeno Pavlov izostanak obrazlagali činjenicom da je Vojtila držao misu u katoličkom samostanu Petrićevac odakle je 1942. započet zverski pokolj Srba u banjalučkim selima kada je zaklano više hiljada ljudi. Pre toga, još s proleća 1994. kada je Mira Marković lider JUL-a i supruga predsednika SRJ Slobodana Miloševića, dolazila inkognito kod patriijarha Pavla da ga ubeđuje da SPC blagoslovi Miloševićev poziv Vojtili, ona je iz patrijarhovih odaja brže ispraćena nego ugošćena. Arhijerejski sabor SPC, potom je i maja 1999. odlučno odbio inicijativu Vatikana da papa Jovan Pavle Drugi, prilikom povratka iz svoje posete Rumuniji sleti u Beograd i tako pruži ličnu podršku Srbiji po kojoj su u to vreme praštale NATO bombe.
Bez tih uslova, prema vatikanskim pravilima, papa koji je istovremenio šef države Vatikan i rimokatolički verski poglavar u celom svetu, ne odlazi u posete stranim zemljama.
"Odluke u Saboru SPC donose se nadpolovičnom većinom svih 45 arhijereja. Da bi postale punopravne mora da ih potpiše patrijarh. Ako imamo u vidu da se patrijarh Irinej Gavrilović već izjasnio da ne bi imao ništa protiv papinog dolaska u Srbiju, kao i da su još febrara 2002. vladike: crnogorsko-primorski i bački od tadašnjeg rimokatoličkog poglavara Jovana Pavla Drugog darivani sa po jednim biskupskim prstenom, a nedavni izbori za srpskog patrijarha su pokazali koliko njih dvojica imaju pristalica među ostalim srpskim episkopima, ako ne pre, sasvim je izvesno da papa dolazi najkasnije 2013. godine na jubilej Milanskog edikta, u Niš. Naravno, o tome mora da se izjasni i Vatikan", rečeno je “Vestima” u episkopskim krugovima.
Rimokatolici u Srbiji, kao i zvaničnici Međunarodne biskupske konferencije "Svetih Ćirila i Metodija" čije je sedište u Beogradu, prošle godine su obnovili poziv svom verskom poglavaru da ih poseti.
|
Patrijarh German: Do Beograda preko Jasenovca
Patrijarh German Đorić, koji je bio na čelu SPC od 1958. do 1990. godine, kad god bi Brozov komunistički režim vršio na njega pritisak da se saglasi sa pozivom papi da poseti ondašnju SFRJ ostao je dosledan svom kategoričnom stavu da put svakog rimokatoličkog pape u Beograd vodi isključivo preko Jasenovca, te papinog javnog pokajanja i izvinjenja Srbima zbog ustaških zločina podržanih od hrvatskog katoličkog sveštenstva, nad srpskim narodom. Podsećanja radi, zbog uloge Vatikana i sprege katoličkog sveštenstva u Hrvatskoj sa ustašama u Drugom svetskom ratu, posleratna SFRJ sve do 1966. godine nije imala diplomatske odnose sa Svetom stolicom. Te godine potpisan je protokol, odnosno međudržavni ugovor koji nikada zvanično nije objavljen, a posrednik u pregovorima o normalizaciji odnosa bio je Mitja Ribičič. |
Takođe, tokom poslednje posete Rimu predsednika Srbije, Boris Tadić i papa Benedikt XVI su se saglasili da bi 2013. godina bila izvanredna prilika za Racingerovo gostovanje u Srbiji.
Ne treba zaboraviti ni to da je uoči Tadićeve posete, njegov izaslanik ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić dobio blagoslov crkvene vlade, odnosno sadašnjeg saziva Sinoda SPC, da se predsednik Srbije sastane sa papom u Vatikanu.
Bez obzira što je u ranoj mladosti bio u redovima Hitlerove omladine, "Hitler jugentima", u pojedinim srpskim episkopskim krugovima, ipak smatraju da je aktuelni papa Benedikt XVI dogmatski i kanonski po svojim stavovima bliži pravoslavlju, odnosno iskonskom hrišćanskom predanu, nego što su to bili njegovi prethodnici.
|
Nije patrijarh zapada već univerzalni pontifeks Budući da na prostore današnje Srbije i Rusije kroz čitavu istoriju nije dolazio nijedan papa, među sveštenstvom i u ruskoj i u srpskoj crkvi odavno kruži pošalica da bi svaki papa "dao pola Vatikana da dođe u Moskvu, a drugu polovinu samo da kroči u Beograd", jer bi tako najzad bilo potvrđeno srednjovekovno vatikansko pravilo da je "katoličko tlo svuda gde stupi papina noga", što za Rimokatoličku crkvu, dugoročno gledano, nije bez značaja. Intrigantno je takođe da je Benedikt iz svoje zvanične titule izostavio deo koji kaže da je on "patrijarh zapada", a stavio deo da je "univerzalni pontifeks", odnosno "poglavar". |
Ukazuje se takođe da Racinger nije priznao samoproglašenu nezavisnost Kosmeta, za razliku od Vojtile koji je požurio da među prvima prizna otcepljenje Slovenije i Hrvatske od SFRJ.
S druge strane, ima i tumačenja pojedinih vladika SPC da Benedikt XVI još odmerava situaciju u vezi južne srpske pokrajine, s obzirom da je Ruska pravoslavna crkva odavno poručila da će od vatikanskog stava, između ostalog i po pitanju Kosmeta zavisiti i tok crkvenih pregovora o budućem svehrišćanskom pomirenju i ujedinjenju.
S obzirom na to da na Kosmetu ima svega 64.000 rimokatolika Benediktu XVI nije teško da razluči šta mu je prioritet, kažu visoki srpski crkveni izvori.
Takođe, u vezi vatikanske pripreme terena za dolazak pape u Srbiju, u rimokatoličkim krugovima ukazuje se na činjenicu da su po direktivi Svete stolice prošle godine u dva navrata rimokatolički crkveni visokodostojnici u Hrvatskoj, kardinal Josip Bozanić i nadbiskup Marin Srakić, predsednik Biskupske konferencije u Hrvatskoj, išli na poklonjenje jasenovačkim žrtvama, budući da je, kako smatra Rimska kurija, hrvatski katolički kler, kada je reč o njihovom sveštenstvu najodgovorniji po pitanju zločina počinjenih nad Srbima, svojim činjenjem ili ne činjenjem da zločine spreči.
|
Dug put do Rusije
Kada je reč o papinom susretu sa ruskim patrijarhom Kirilom, iako je bilo nagoveštaja da bi se ona mogla dogoditi u skorije vreme na neutralnom terenu, a Belorusija se nudila da bude domaćin, šef ruske crkvene diplomatije arhiepiskop Ilarion Alfejev nedavno je izjavio da "još nije sazrelo vreme", a kao kamen spoticanja u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Svete stolice ističe rimokatolički prozelitizam i unijaćenje na kanonskoj teriroriji ruske crkve.
|
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
