"Možda je moguće ispraviti pojedinačne nepravilnosti i nepravde, ali neće biti poništavanja reizbora", poručio je Tadić.
Spisak sa primedbama je sve duži, a mediji svaki dan otkrivaju nova imena koja kompromituju tvrdnju da nije bilo kriterijuma političke podobnosti i nepotizma. Pritužbe čak dolaze i od onih sudija koji su prošli ponovni izbor, poput bivšeg predsednika Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović-Škero. Ona zamera na odsustvu obrazloženja zašto neki sudija nije izabran.
Odluka za pet minuta?Visoki savet sudstva se hvalio da je proveo čak 400 radnih sati u razmatranju radnih biografija i učinka svakog prijavljenog kandidata koji su dostavili 5.300 prijava za nova radna mesta. Prema računici to bi značilo da su u proseku samo po pet minuta proveli u analizi svakog kandidata. |
"Dok god nemamo obrazložena rešenja o tome zašto neko nije izabran, ako imamo neizvesnost i neznanje, postojaće priče, netačne ili tačne, koje dovode do toga da ljudi koji su sjajno radili odlaze sa žigom da su nedostojni ili nestručni", kaže Škero.
Oglasila se ovim povodom i predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog suda Srbije Nata Mesarović, najavljujući da će posle prestanka sudijske funkcije 31. decembra, pisano obrazloženje dobiti svaki sudija koji nije izabran posle.
Bez obzira na demantije iz političkog i sudijskog vrha ostaje gorak ukus da su među izabranim sudijama i tužiocima nalaze ljudi koji nisu ispunili tri ključna kriterijuma – stručnost, dostojnost i osposobljenost, a da su na drugoj strani izostali oni koji su poznati po efikasnom i stručnom radu.
Tako su prošle one sudije koje se ne mogu pohvaliti u roku završenim studijama i visokim prosekom, ali su u rodbinskim vezama sa uticajnim ljudima u politici ili u pravosuđu. Upravo je sin Nate Mesarović prošao izbor i to za sudiju Višeg suda u Beogradu. Rodbinska veza nije smetala u izboru mladog Mesarovića, iako se zna da su se u Visokom savetu sudstva rukovodili i kriterijumom da ne mogu biti izabrane sudije čiji su supružnici advokati. Na te optužbe poslanika Demokratske stranke Srbije, Nata Mesarović odgovara da je njen sin završio fakultet sa 24 godine, da ima 13 godina radnog staža, da "nije jedini sin koji je reizabran" i da je sudija postao u vreme kada je DSS bila u vladi!
Ni za Vladanu Vukčević-Jovanović, ćerku srpskog tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića, kojoj je trebalo šest godina da završi Pravni fakultet i to sa prosečnom ocenom 7,23, nije bilo bojazni da će ostati "ispod crte". Ako bi neko mogao da kaže da visoka ocena na studijama ne mora da podrazumeva budućeg dobrog delioca pravde, neshvatljivo je da ona nema ocenu o svom radu, već u njenoj radnoj karti piše da je "neocenjena, porodiljsko bolovanje".
Među ne baš bajnim studentima prava nalazi se i Snežana Trifunović, koja je prošla kriterijume Visokog saveta iako je recimo za šest godina studiranja postigla tek prosek od 6,78. Snežana je, međutim, ćerka Lejle Ruždić, nekadašnjeg narodnog poslanika vladajuće koalicije i bliskog saradnika Dragoljuba Mićunovića.
Prošla je i Miljana Stojković iz Niša, (prosek 7,08), koja je radila u advokatskoj kancelariji Boška Ristića, funkcionera DS, inače člana Visokog saveta sudstva koji ju je – birao!
Veruje se da je zbog neviđene blamaže koju je Visoki savet sudstva zaradio u javnosti zbog ovakvih "kriterijuma" već pala jedna ostavka. Naime, sekretar Visokog saveta Ivica Eždenci podneo je ostavku na ovu funkciju, mada on tvrdi da je "Savet napustio iz ličnih razloga".
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
