Beli šengen: Saobraćajni propisi

DOKUMENTA potrebna za skoro sve zemlje:

Obavezna dokumenta za upravljanje motornim vozilom van zemlje su međunarodna vozačka dozvola i zelena karta osiguranja.

Međunarodna vozačka dozvola izdaje se u Auto-moto savezu Srbije, a rok važenja je tri godine. Uz nju morate imati i važeću nacionalnu vozačku dozvolu. Da bi vam AMSS izdao međunarodnu dozvolu, potrebno je dostaviti sledeća dokumenta:

– zahtev (dobija se u AMK, ovlašćenom za izdavanje)
– vozačka dozvola na uvid
– fotokopija nacionalne vozačke dozvole (obe strane)
– dve fotografije dimenzija 3,5 x 4,5 cm
– lična karta ili pasoš na uvid
 

Zeleni karton (zelena karta) je dokaz da imate uredno osiguranje kod osiguravajućeg društva u matičnoj zemlji. Izdaje je osiguravajuće društvo i važi do isteka polise obaveznog osiguranja.

Zelena karta važi za teritorije zemalja sa kojima naša zemlja ima potpisan interbiro sporazum, a to su u ovom trenutku sve evropske zemlje osim Rusije.

Za zeleni karton treba da dostavite osiguravajućem društvu polisu obaveznog osiguranja na uvid i saobraćajnu dozvolu. Cena zelene karte je oko 1.000 dinara.
Dozvola za upravljanje tuđim automobilom je neophodna ako ste na put krenuli vozilom koje nije u vašem vlasništvu. Takva dozvola se dobija u AMSS i za nju je neophodno:

1. prisustvo vlasnika sa ličnom kartom ili ovlašćenjem od suda ili opštine da se tim vozilom može upravljati u inostranstvu (sudsko ovlašćenje ne sme biti starije od 12 meseci, opštinsko ovlašćenje može biti staro do šest meseci)
2. prisustvo onog kome se izdaje dozvola sa pasošem
3. saobraćajna knjižica vozila
4. fotokopija saobraćajne knjižice
5. ako je vlasnik vozila pravno lice, potrebno je ovlašćenje za korisnika na memorandumu firme, overeno pečatom, sa potpisom ovlašćenog lica.

Ne postoje ograničenja koliko starim vozilom možete krenuti na put van zemlje, ali, svakako, ne zaboravite da proverite tehničku ispravnost vozila!

NEMAČKA

Na autoputevima ne postoji opšte ograničenje brzine, ali se preporučuje ona od 130 km/h. Zbog radova na putu i drugih privremenih pojava, brzina se na pojedinim deonicama kratkoročno ograničava (uz pomnu radarsku kontrolu). U naseljima je brzina ograničena na 50 km/h, izvan njih (na lokalnim putevima) na 100 km/h.
 

Obavezno je korišćenje sigurnosnih pojaseva. Deca do četiri godine moraju da sede u specijalnim sedištima, dok ona do 12 godina imaju takođe posebne bezbednosne jastučiće.

Dovoljena količina alkohola u krvi je 0,5 promila.

Vozila registrovana u nekoj od zemalja koje nisu članice EU, moraju prilikom ulaska u Nemačku imati na zadnjem delu nalepnicu sa međunarodnom skraćenicom za tu državu.

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć i trougao obavezni za vozila registrovana u Nemačkoj, reflektujući prsluk samo za komercijalna vozila, dok rez.sijalice za farove i protivpožarni aparat nisu obavezni.

ŠVAJCARSKA

Korišćenje autoputeva se u Švajcarskoj plaća i to tako što su korisnici dužni da kupe vinjetu koja košta 40 franaka (oko 26,5 evra) godišnje. Kazna za nepoštovanje ovog propisa je novčana i iznosi 200 franaka (oko 132 evra) i naplaćuje se na licu mest.

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć, reflektujući prsluk, rez.sijalice za farove i protiv požarni aparat nisu obavezni ni za stanovnike ni posetioce, dok je trougao obavezan osim za motocikle i motocikle sa bočnom prikolicom.

AUSTRIJA

Autoput: Putnici koji kolima putuju kroz Austriju, prilikom ulaska u tu zemlju, morali bi da na vetrobranskom staklu svog vozila imaju zalepljenu važeću "vinjetu", odnosno nalepnicu koja dokazuje da je plaćena putarina.

Vinjeta se može kupiti kod auto-moto društava u inostranstvu, ili u Austriji na graničnim prelazima, odnosno trafikama, bankama i drugim mestima
 

Cene vinjete za putnička vozila:
• godišnja: 73,80 evra
• dvomesečna: 22,20 evra
• desetodnevna: 7,70 evra

Dokumenta: Za vožnju stranih vozila kroz Austriju dovoljna je nacionalna vozačka dozvola.

Svako strano vozilo, koje nema tablice EU, mora imati nalepnicu sa oznakom svoje zemlje.

Austrijska policija je veoma rigorozna i vrši dodatne kontrole za vreme odmora, odnosno u periodu kada se očekuju gužve.

Ograničenje brzine: Ko bude uhvaćen da na autoputu vozi prebrzo (preko 30 kilometara na čas iznad ograničenja), moraće da plati najmanje 70 evra a maksimalno 726 evra. Ako je kazna preko 70 evra ona može biti naplaćena i van granica, naravno ako između dve zemlje postoji odgovarajući sporazum, što je slučaj unutar EU.

U naseljenim mestima, za putnička vozila, ukoliko nije drugačije određeno, dozvoljena je vožnja 50 km/h, a na otvorenim putevima do 100 km/h, i na autoputevima do 130 km/h.

Vozači koji budu vozili brže od 40 kilometara na čas u naseljenom mestu ili 50 kilometara na čas izvan naseljenog mesta (na deonicama gde je propisano takvo ograničenje) moraće da računaju sa najmanjom kaznom od 150 evra.

Alkohol: Vozači koji budu uhvaćeni sa između 0,8 i 1,19 promila alkohola u krvi moraju ići na savetovanje. Za ovaj stepen alkoholisanosti zakon predviđa i kaznu od 800 evra.

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć obavezna i za motocikle. Trougao obavezan za sva vozila sa više od 2 točka. Reflektujući prsluk obavezno za vozila sa više od 2 osovine, rezervne sijalice za farove nisu obavezne kao ni protivpožarni aparat. Obaveza važi za stanovnike Austrije i posetioce.

U Austriji važi zakonska obaveza posedovanja takozvanih "fluorescentnih prsluka" u automobilima. Prsluci, kako predviđa zakon, moraju biti fluorescentni crvene, crveno-narandžaste ili žute boje. Oni se moraju obući u slučaju kvara automobila na putevima ili kod saobraćajnih udesa.

Vozač mora obući prsluk odmah pri napuštanju vozila na putu, kao što odmah postavlja i trougao u slučaju kvara ili udesa. Ta obaveza ne važi samo za domaće vozače, već i za sve koji koriste austrijske puteve. Policija u svakom trenutku može prekontrolisati da li vozač sa sobom ima i prsluk. Zakonski je propisano da u jednom vozilu mora biti samo jedan prsluk, i to na dohvat ruke.

Policija ima mogućnost da kazni vozače novčano do 2.180 evra u slučaju podnošenja prijave. Sve novčane kazne mogu da se plate i kreditnim karticama na licu mesta.

Na austrijskim putevima se ne moraju paliti svetla na automobilima tokom dana jer se ta mera pokazala nekorisnom.

FRANCUSKA

Ograničenje brzine: u gradovima i naseljenim oblastima 50 km/h; van naseljenih oblasti 80-90 km/h; autoputevima 130 km/h i 110 km/h kada je put mokar.

Radarske kontrole na francuskim putevima su česte i svako koga uhvate da vozi 25 km/h brže od propisanog može na licu mesta da izgubi vozačku dozvolu. Uopšte, Francuzi su vrlo rigorozni kada je kršenje saobraćajnih propisa u pitanju i svi prekršaju podležu kaznama koje se izvršavaju na licu mesta.

Alkohol: toleriše se 0,5 promila, tj. čaša vina ili piva.

Drugi propisi: Pojasevi su obavezni i na prednjim i na zadnjim sedištima, a motociklisti uvek moraju da nose kacigu. Što se tiče Francuske, na mnogim raskrsnicama ne postoji signalizacija jer se poštuje „prvenstvo desne strane“ kao i u Srbiji. Francuzi ne važe za mnogo disciplinovane vozače i ovo pravilo se često ne poštuje. Veliki problem su i kružni tokovi u kojima se dešava najveći broj udesa. Novi kružni tokovi daju prvenstvo prolaza vozačima koji su njemu, dok stari (kružni tok kod Trijumfalne kapije u Parizu) daju prvenstvo vozačima koji ulaze.

Autoput: Francuski autoputevi se plaćaju kao i u Srbiji, na naplatnim rampama, kešom ili karticom. Vinjete ne postoje.

Dokumenta: Ako u Francusku dolazite automobilom, potrebno je da posedujete međunarodno priznato osiguranje za vozilo, kao i međunarodnu vozačku dozvolu.
Na autoputevima vozači mogu da vide informacije o stanju na putevima na posebnim monitorima koji ih upozoravaju (na francuskom jeziku) o zastojima, klizavici.

Obavezna oprema za vozilo: Nije obavezno prva pomoć i protivpožarni aparat, trougao i upozoravajuće svetlo obavezni za stanovnike, dok se reflektujući prsluk preporučuje posetiocima i obavezan je za stanovnike. Rezervne sijalice za farove se preporučuju.

SLOVENIJA

Dokumenta: Stranim vozačima iz „trećih zemalja“ koje nisu članica EU (kao što je Srbija) obavezan je zeleni karton. Međunarodno autoosiguranje (zeleni karton) je obavezno za sva strana vozila.

Autoput: Motocikli, automobili i teretna vozila koja ne prelaze 3,5 tona moraju na vetrobranskim staklima da imaju zalepljenu vinjetu kako bi mogli da koriste slovenačke autoputeve i obilaznicu oko Ljubljane.

Šestomesečna vinjeta od 1. jula 2009. važi samo za motocikle, a ne i za automobile i teretna vozila.

Cene vinjeta:
Godišnja za vozila do 3.5 tone – 95 evra
Mesečna za vozila do 3.5 tone – 30 evra
Nedelja za vozila do 3.5 tone – 15 evra
Godišnja za motocikle – 47.50 evra
Šestomesečna za motocikle – 25 evra
Nedeljna za motocikle – 7.5 evra

Vinjete se mogu kupiti na bilo kojoj benzinskoj stanici u Sloveniji ili susednoj zemlji, kancelarijama auto-moto saveza, slovenačkim poštama i nekim kioscima.
Za korišćenje autoputa bez vinjeta sledi kazna od 300 do 800 evra.

Ograničenje brzine: Na slovenačkim putevima u naseljenim mestima je 50 km/h, na regionalnim putevima 90 km/h, magistralnim putevima 100 km/h i na autoputu 130 km/h.

Obavezno je korišćenje prigušenih svetala i tokom dana, sigurnosnih pojaseva na svim sedištima gde su ugrađeni, kaciga za vozače i suvozače motocikala.

Alkohol: Vozačima A i B kategorije je dozvoljeno da imaju 0,5 promila alkohola u krvi, pod uslovom da to ne utiče na njihovo ponašanje.

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć i rezervne sijalice za farove obavezne za vozila registrovana u Sloveniji, a preporučuju se za posetioce. Trougao obavezno za vozila sa više od 2 točka, a za vozila sa prikolicom obavezna su 2 trougla, reflektujući prsluk obavezno za vozila sa 4 točka, dok protivpožarni aparat nije obavezan osim za kamione.

GRČKA

Dokumenta: Vozači koji nisu iz EU, a tu spadaju i srpski državljani, moraju imati međunarodnu vozačku dozvolu za putovanje grčkim putevima.

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć, trougao i protivpožarni aparat obavezni za stanovnike i posetioce, dok reflektujući prsluk i rezervne sijalice za farove nisu.

MAĐARSKA

Autoput: Za korišćenje autoputeva i glavnih putnih pravaca na kojima se naplaćuje putarina koriste se virtuelne nalepnice. Prilikom kupovine takve virtuelne nalepnice, vozači dobiju samo vaučer, odnosno potvrdu da su kupili predmetnu virtuelnu nalepnicu, na osnovu koje će imati pravo da koriste puteve u Mađarskoj.

Takođe, sva vozila (osim autobusa), sa dozvoljenom maksimalnom težinom preko 3.5 t, moraće, pored naknade za sve auto- i polu-auto puteve, da plate i naknadu za korišćenje 42 deonice glavnih putnih pravaca.

Virtuelne nalepnice mogu da se kupe na propisno označenim prodajnim mestima na graničnim prelazima, a takođe i putem interneta (on-line).

Obavezna oprema za vozilo: Prva pomoć i trougao obavezni, reflektujući prsluk obavezan i za motocikliste, rezervne sijalice za farove obavezne za vozila registrovana u Mađarskoj, dok protivpožarni aparat nije obavezan.

NALEPNICE ZA EKOLOŠKE ZONE

„Gradovi bez automobila“ (car free city) su ekološke urbane zone ili celi gradovi u kojima se možete osloniti jedino na gradski prevoz, bicikl ili sostvene noge. Na ovaj način gradovi smanjuju potrošnju i zavisnost od fosilnih goriva, zagađenost vazduha, efekat staklene bašte, broj saobraćajnih nezgoda, buku i gužve u saobraćaju.

Ovo pitanje je u nadležnosti lokalne uprave i propisi se razlikuju ne samo od zemlje do zemlje, nego i od grada do grada. Veliki broj starih evropskih gradova, koji su ujedno i prometne turističke destinacije, je uveo „zone bez automobila“. A postoje i mesta gde je samo lokalnom stanovništvu dozvoljeno da vozi automobile.

Na primer u Nemačkoj, postoje ekološke zone u kojima je zabranjen ulaz motornim vozilima ili ograničen i može se u njih ući samo uz odgovarajuće nalepnice. Ova nalepnica se izdaje u različitim bojama i označava kojoj kategoriji zagađivača vozilo pripada.

NEMAČKA

Od 2008. godine nemački gradovi Berlin, Hanover i Keln proglašeni su ekološkim zonama. U centralnim gradskim sredinama zabranjen je saobraćaj svim vozilima koja nemaju nalepnicu koja označava da vozilo pripada kategoriji sa niskim nivoom emitovanja otrovnih čestica iz izduvnih gasova.

Ovaj propis primenjuje se i na vozila inostranih registracija koja putuju u te gradove, a neophodne nalepnice mogu da se dobiju u nadležnim službama za registraciju vozila i u organizacijama koje utvrđuju količinu emitovanih izduvnih gasova, u agencijama za tehnički pregled (Dekra, GTU, KUS,TUV) kao i na više od 30.000 prodajnih mesta u Nemačkoj, uključujući i ADAC-ove centre za tehnički pregled.

Vlasnici vozila registrovanih u inostranstvu mogu da nabave nalepnicu slanjem e-mail-a službi za registraciju vozila u Berlinu putem adrese kfz-zulassung@labo.verwalt-berlin.de uz priloženu kopiju saobraćajne dozvole sa naznačenim nivoom izduvnih gasova koje to vozilo emituje ili sertifikat proizvodjača – najbolje u pdf formatu.

Posle verifikacije dokumenata, nadležna služba dostavlja zahtev za plaćanje sa svim detaljima za transakciju preko banke. Troškovi izdavanja nalepnice su promenjivi, a ona se šalje podnosiocu zahteva redovnom poštom. Pošto procedura može trajati dve ili tri nedelje, nalepnice treba naručiti blagovremeno.

Vlasnici vozila inostranih registracija mogu nabaviti ove nalepnice i u odeljenju za registraciju vozila u Kelnu slanjem zahteva i kopije dokumenata za vozila uz naknadu od 5 eura po nalepnici na Kfz-Zulassungsstelle, Max-Glomsda-Strasse 4, D-51105 Koln, a bliže informacije mogu da se dobiju na sajtu:

www.stadt-koeln.de/bol/umwlt/feinstaub/umweltzonen/artikel/11546/index/htm#sm16.

Ukoliko se na put kreće u kratkom roku, vlasnici inostranih vozila mogu da kupe nalepnicu po prelasku nemačke granice u najbližoj agencije za tehnički pregled (TUV, Dekra itd.) kako bi izbegli plaćanje kazne od 40 evra u slučaju da ne poseduju nalepnicu.

Zabrana kretanja: Odnosi se na sva vozila koja ne poseduju nalepnicu koja označava nizak nivo izduvnih gasova, bez obzira na njihovo mesto registracije.

Boja nalepnica:

Crvena nalepnica – Vozila iz grupe “2. nivoa emisije” (sa dizel motorom Euro 2 ili Euro 1 sa DPF-om*)
Žuta nelepnica – Vozila iz grupe “3. nivoa emisije” (sa dizel motorom Euro 3 i Euro 2 sa DPF-om)
Zelena nalepnica – Vozila klasifikovana kao “4. nivo emisije” (Euro 4, Euro 3 sa DPF-om, skoro sva vozila sa benzinskim motorima koja imaju kontrolni katalizator sa trostrukom funkcijom)

Vozila “1. nivoa emisije” obuhvataju sva vozila koja nisu napred navedena, zbog njihovog visokog nivoa izduvnih gasova (na primer, vozila sa dizel motorom Euro 1 ili starija vozila, vozila sa benzinskim motorima koja nemaju ugradjeni katalizator sa trostrukom funkcijom).

Zabrana vožnje u ekološkim zonama se postepeno primenjuje na vozila koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu. Hanover i Keln su uveli zabranu kretanja vozila sa crvenim nalepnicama u užim gradskim sredinama počev od 2009, odnosno 2010. godine, dok će se u Berlinu zabrana kretanja vozilima koja imaju crvenu ili žutu nalepnicu primenjivati od 2010. godine.

Izuzeci: Zahvaljujući energičnoj intervenciji ADAC-a, istorijska vozila i dalje imaju neograničeni pristup ekološkim zonama, pod uslovom da poseduju odogovarajuće registarske tablice “H” ili “07”.

Novčane kazne: Oni koji prekrše odredbu u vezi sa obaveznim posedovanjem ekološke nalepnice na svom vozilu moraće da plate novčanu kaznu u iznosu od 40 evra, koja se primenjuje širom Nemačke, a takođe će dobiti i jedan kazneni poen u svom dosijeu počinjenih saobraćajnih prekršaja.

Vozila sa stranim registarskim tablicama: Zabrana kretanja i obavezno posedovanje nalepnice takođe se primenjuje na vozila registrovana u inostranstvu. Ipak, izdavaoci nalepnica još uvek su neodlučni u pogledu načina na koji će se obrađivati dokumenta stranih vozila..

Klasifikacija vozila: U slučaju vozila koja su registrovana u inostranstvu, a čija dokumenta ne pružaju podatke o nivou emisije, moraju da se dostave ostali relevantni dokazi (na primer, sertifikat proizvođača). Ukoliko i to nije moguće, klasifikacija stranih vozila vrši se prema godini prve registracije.

Vlasnici vozila registrovanih u inostranstvu, mogu da dobiju nalepnicu tako što će na e-mail adresu kfz-zulassung@labo.verwalt-berlin.de (ovlašćena agencija za registraciju vozila u Berlinu) dostaviti dokumentaciju o vozilu (na primer, sertifikat proizvodjača), samo pod uslovom da ona sadrži sve neophodne podatke. Relevantna dokumenta o vozilu ili saobraćajna dozvola za vozilo moraju da budu skenirani i priloženi uz predmetni e-mail.

ECOPASS U MILANU

Centralni deo Milana površine 8,2 km2, što je inače 4,5 odsto ukupne teritorije opštine Milano, na svom obodu ima 43 kontrolna punkta gde se može dobiti dozvola za pristup ekološki zaštićenoj zoni. Posebne dozvole za ulaz u zaštićenu zonu kupuju se u kioscima, prodavnicama novina i u milanskom javnom prevozu.

"GRADOVI BEZ AUTOMOBILA“

Austrija – Beč, Salcburg, Feldkirš
Belgija – Luven (skoro ceo grad), Briž, Gent (ograničenje brzine je 5 km/h)
Danska – Kopenhagen
Francuska – deo Liona, Strazbura, Monpeljea, La Rošel, Port Grimo, Šamberi, Bordo, Ivoar
Nemačka – Nirnberg, Minhen, Štutgart, Bremen, Lindau, na nekim ostrvima i odmaralištima
Grčka – ostrvo Hidra, grad Lindos na Rodosu, Maunt Atos…
Italija – Rim, Venecija, Sijena

Detaljan spisak gradova, područja i ulica u njima gde je zabranjen ulaz motornim vozilima možede naći na Vikipediji: http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_carfree_places