Na megdanu sa belom kugom (3): Vrtići po dijaspori

Mere koje je Pokret za decu Tri plus do sada predložio dovele su do toga da se rodi 835 beba više nego prošle godine.

– Organizovali smo i projekte poput Zlatne kolevke, koja predstavlja priznanje lokalne samouprave koje su donele najefikasnije mere za podsticaj rađanja u 2017, zatim +3 Reprezentacija i brojni drugi, u cilju podsticanja nataliteta. Iako nisu svi bili istog mišljenja predloženim merama, evidentno je da su dale rezultate, i verujemo da će naredne godine biti još više dece, a mi smo ponosni što smo malim delićem zaslužni za to. Ono što je alarmantno, to je da se smanjio broj prvorođene dece, jer 70.000 ljudi ide iz ove zemlje, a to je 35.000 parova sa potencijalno dvoje dece i naša je želja da upravo zbog toga, svoje aktivnosti usmerimo i proširimo na našu dijasporu – istakao je Vladica Gavrilović.

Pošto sve veći broj mladih odlazi iz zemlje i da će se Srbi rađati širom sveta, otuda i želje da se sačuvaju koreni i srpski duh gde god bili, jedan od načina je i da se za naše mališane širom sveta otvore srpski vrtići, po ugledu na Grke, koji svoj nacionalni identitet ljubomorno čuvaju gde god da se nalaze.

– Na prvom Saboru sloge koji smo održali u Beogradu, jedan od naših govornika bila je i Sanja Spasojević, šef kabineta premijera Zapadne Australije, rođena u Australiji, slabo priča srpski i ono što možemo sigurno reći da u Australiji sada srpska deca se jedino prepoznaju po tome da li na ulici nosi dres Zvezde ili Partizana. Slabo govore srpski, ne znaju gde su im bake i deke, a mi to ne želimo. Želimo da postignemo nešto što su uspeli Grci, jer gde god da žive, oni nikada neće za sebe reći da su Australijanci, Amerikanci i slično, već Grci koji tu žive. Imaju svoje grčke škole i obdaništa, i ono što mi želimo po ugledu na to je Srpska dečja kuća, tačnije vrtići po dijaspori u kojima će deca naučiti ćirilicu, znati šta je slava, istorija, ko su im pradedovi… Da bismo pokrenuli tu priču organizovaćemo sabore Sloge, kako bi se predstavili i pokrenuli tu ideju, a prvi takav sabor imaćemo u Frankfurtu u oktobru. Imaćemo i podršku Crkve, vladike Gligorija u Nemačkoj, a u Australiji vladike Siluana – pojasnio je Vladica Gavrilović.

Pohvale iz Evrope

Potpredsednica Pokreta Tri plus Daliborka Nestorović veruje u uspeh.

– Naše predškolsko obrazovanje je ubedljivo najbolje u Evropi. Možemo da se zavaravamo da je tamo negde bolje, što mogu reći na ličnom primeru, budući da sam u kontaktu sa kolegama vaspitačima iz naše dijaspore, ali dobijamo samo pohvale – istakla je Daliborka Nestorović.

Roditeljski dodatak

Shodno članu 15 Zakona, roditeljski dodatak se za prvo dete isplaćuje – jednokratno, a za drugo, treće i četvrto dete – u 24 jednake mesečne rate, čime se sredstva namenski opredeljuju za decu i obezbeđuju siguran izvor prihoda za njihovo izdržavanje. Od 1. aprila 2017. godine do 30. septembra 2017. godine iznosi:

– za prvo dete – jednokratno 39.345,83 (oko 330 evra) , dok od 1. jula 2018. iznosi 100.000 dinara (846 evra)

– za drugo dete – u 24 rate 153.857,09 dinara (1.300 evra), odnosno 6.410,71 dinar mesečno (54 evra)

– za treće dete – u 24 rate 276.930, 09 dinara (2.345 evra), odnosno 11.538,75 dinara mesečno (98 evra)

– za četvrto dete – u 24 rate 369.236, 22 dinara (3.126 evra), odnosno 15.384,84 dinara mesečno (130 evra)

Umiranje sela

U ime još poraznije statistike stoji i to da od 4.700 naselja u Srbiji nestaje njih 1.200, dok u 1.000 sela ima manje od po 100 stanovnika, a u više od 200 sela nema osobe mlađe od 20 godina, što je istakao i glumac Nenad Jezdić na konstitutivnoj sednici povodom formiranja Nacionalnog tima za preporod sela Srbije. U selima danas ima 260.000 momaka između 40-50 godina i oko 100.000 devojaka iste dobi, koji nisu zasnovali svoje porodice, što takođe predstavlja veliki problem.