U srpskoj dijaspori u Čikagu sve više mladih ljudi ulaže trud da sačuva našu tradiciju, pesmu i kulturni identitet daleko od otadžbine. Jedno od imena koje se poslednjih meseci posebno izdvaja jeste Andrijana Ilić, osnivač i umetnička direktorka pevačkog ansambla “Zlatni vez”, jedinstvene etno grupe koja kroz tradicionalnu muziku spaja korene, emociju i zajedništvo srpskog naroda u Americi.
Ansambl “Zlatni vez” nastao je u okviru srpske zajednice u Čikagu i za kratko vreme postao prepoznatljiv po negovanju tradicionalnih pesama sa prostora Srbije, Kosova i Metohije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, i Makedonije. Njihovi nastupi, ali i humanitarni rad, privuklu su veliku pažnju publike u dijaspori.
Za naš portal razgovaramo sa Andrijanom Ilić o ljubavi prema etno muzici, očuvanju tradicije među mladima u dijaspori, nastanku “Zlatnog veza”, ali i planovima za budućnost.
Ko je Andrijana Ilic van scene i muzike?
Pre svega, ja sam neko ko iskreno voli svoj narod, tradiciju i kulturu. Od malih nogu bavila sam se folklorom, a paralelno sa tim i pevanjem, tako da je muzika oduvek bila veliki deo mene. Kroz folklor sam zavolela ne samo pesmu, već i našu nošnju, običaje i način na koji su ljudi nekada kroz muziku izražavali emocije i život.
Kako je nastala ideja da osnujete pevačku grupu „Zlatni vez“ u Čikagu?
Ideja je nastala iz iskrene želje da sačuvamo našu tradicionalnu muziku i okupimo ljude koji vole da pevaju i stvaraju nešto lepo zajedno. Sećam se da sam jednom prilikom, na jednom događaju, videla nekoliko devojaka koje su želele da otpevaju naše tradicionalne pesme i tada mi je samo sinula ideja da pokušamo da napravimo nešto svoje. Tako smo počele da se okupljamo i vežbamo. Devojke su i prve članice ansambla, Anastasija i Marija Tešiċ. Tako je mala pevačka grupa vrlo brzo prerasla u ansambl. Od početka sam imala jasnu viziju kako želim da to izgleda i zvuči i trudim se da okupljam ljude koji imaju znanje, talenat i iskrenu ljubav prema ovome što radimo.
Koliko je teško očuvati tradicionalnu muziku i kulturu daleko od Srbije?
Iskreno, nije lako, ali je možda upravo zato još važnije. Kada ste daleko od svoje zemlje, još jače osećate potrebu da sačuvate ono što vas podseća ko ste i odakle dolazite. Tako je bilo i sa mnom. Ono što je meni nedostajalo, poželela sam da pokrenem i ovde, jer sam shvatila da ne nedostaje samo meni, već i velikom broju naših ljudi. Koliko znam, na ovim prostorima nije postojalo mnogo toga sličnog, pa smo poželeli da napravimo nešto što će okupiti ljude kroz muziku, emociju i tradiciju.
Kako Andrijana ističe „Zlatni vez“ nije samo muzički ansambl – to je zajednica ljudi koji dele istu ljubav prema tradiciji i koji kroz muziku žele da prenesu emociju, priču i identitet našeg naroda. Ona ističe da im je posebno važan i humanitarni aspekt našeg rada, jer veruju da pesma ne treba samo da povezuje ljude, već i da pomaže onima kojima je pomoć najpotrebnija. Ansambl tradicionalne muzike Zlatni vez je registrovana neprofitna organizacija i naš cilj je da kroz humanitarne koncerte prikupljamo sredstva i sa velikim zadovoljstvom ih usmeravamo tamo gde su najpotrebnija, ističe Andrijana.
Vaš repertoar obuhvata pesme iz različitih krajeva Balkana. Kako birate pesme koje izvodite?
Biramo pesme koje iskreno volimo da pevamo i koje nas emotivno dotiču. Nekoliko devojaka iz ansambla već je bilo deo raznih horova i muzičkih sastava, imamo veoma talentovane i muzički obrazovane vokale i svako donese neku svoju omiljenu pesmu i ideju. Tako prirodno širimo naš repertoar.
Nedavno ste održali svoj prvi koncert, Kakvi su utisci?
Utisci su i dalje veoma snažni i još uvek ih sabiramo. Sala je bila prepuna, emocija ogromna, a reakcije publike zaista dirljive. Ljudi su nam i nakon koncerta prilazili sa prelepim komentarima i utiscima, a i dalje nam svakodnevno stižu poruke podrške. To veče nam je pokazalo da je „Zlatni vez“ tek na početku jedne veoma lepe priče.
Kako publika u Čikagu i američkoj dijaspori reaguje na tradicionalnu muziku?
Izuzetno emotivno. Mislim da upravo zato sto ovde nemamo često priliku da slušamo tradicionalnu muziku i da budemo okruženi svojim korenima, emocije postaju još jače. Ljudi nam često kažu da ih pesme vrate u detinjstvo, podsete na porodicu, rodni kraj ili neke davne trenutke koje nose u sebi. Bilo je mnogo emocija, suza i iskrenih reakcija publike tokom koncerta. To su trenuci kada shvatimo koliku moć ova muzika ima – da probudi ono najdublje i najiskrenije u ljudima.
Imate li planove za autorske projekte, spotove ili možda turneju?
Apsolutno. Već nakon prvog koncerta počeli smo da dobijamo pozive iz raznih delova Amerike – od Kalifornije, Floride, Detroita, Indijane – tako da nas veoma raduje što postoji veliko interesovanje da „Zlatni vez“ gostuje širom Amerike. Pored toga, veċ imamo i više humanitarnih nastupa i veoma nam je drago da možemo da budemo deo takvih događaja. Naravno, planiramo i autorske projekte, snimanja spotova i mnogo novih ideja koje želimo da razvijamo u buduċnosti. Želja nam je da nastavimo da rastemo da našu muziku predstavimo publici širom sveta.
Šta biste poručili mladima iz dijaspore koji žele da se bave muzikom i očuvanjem tradicije?
Poručili bismo im da se ne plaše da istražuju svoje korene i da budu ponosni na ono odakle dolaze. Ovde u dijaspori nije uvek lako sačuvati jezik, tradiciju i oseċaj pripadnosti svom narodu, ali upravo muzika i kultura mogu mnogo pomoći da to očuva na najlepši način. Tradicija nije nešto što pripada samo prošlosti – ona živi kroz nas i na nama je da je sa ljubavlju prenosimo dalje.
Za kraj Andrijana poručuje da bi voleli da ohrabre sve mlade koji imaju talenat, želju i ljubav prema pevanju ili muzici da im se jave. Veċ od septembra planiraju da pokrenu i “Zlatni veziċ”, namenjen mlađim generacijama koje žele da pevaju i rastu zajedno sa njima.
Piše: Biljana Stepanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
