Zapisi sa Evropske smotre folklora (5): Odrali nas taksisti!

Dosad najmasovnija Evropska smotra Srba u dijaspori i regionu okupila je oko 3.000 učesnika koji su se dva puna dana borili za trofeje „Vesti“, ali su se i družili i zabavljali u srpskoj prestonici. Takmičenje nije moglo da prođe bez rodbine koja živi u Srbiji i koja je svaki nastup proživljavala emotivno kao i sami takmičari. U Beogradu se okupilo „šareno“ društvo sa svih meridijana, a neumorni reporteri našeg lista tokom vikenda popričali su sa mnogima od njih.

Ko je sve došao na Smotru, kakvi su im utisci, ko ih je bodrio, da li su zadovoljni svojim rezultatom i gostoprimstvom domaćina i organizatora, čitajte samo u „Vestima“.

Članovi SFD „Homolje“ iz Gosaua prezadovoljni su i svojim učešćem i organizacijom ovogodišnje Evropske smotre srpskog folklora, najveće kulturne manifestacije Srba u Beogradu. Sve je bilo kako treba, jer su imali dovoljno vremena i da obiđu grad, provesele se sa drugarima iz cele Evrope, ali i prikažu ono što su vežbali cele protekle godine, zbog čega su u konkurenciji 60-ak društava iz 11 država zasluženo izborili srebrno odličje.

Ipak, senku na njihovu ovogodišnju posetu prestonici bacili su nesavesni beogradski taksisti koji su ih odrali.

– Od Knez Mihailove do Hajata drugarica i ja smo platile 4.000 dinara. Kada smo rekle da je to puno para čovek nas je napao tvrdeći da je vikend i da su tada u Beogradu uvek više cene. Toliko smo se uplašile da nismo ni pomislile da slikamo broj tablica ili udruženja. Verujte, u tom trenutku se prosto oduzmete i ne razmišljate o tim stvarima. Pritom, jedva smo skupile novac da bismo platile vožnju jer nismo očekivale toliki račun – otkriva Teodora Fasuljević (16) i dodaje da je veoma ružno na ovaj način koristiti nečiju naivnost.

– Naša je greška što se prethodno nismo informisale i što smo pomislile da barem u otadžbini nećemo imati takvih problema. Iskoristio je priliku što nismo iz Srbije i što slabije znamo jezik. To je jako ružno – ogorčena je Teodora.

Na sličan način je prošao i njen vršnjak i saigrač u SFD „Homolje“ Nemanja Pavlović. Od centra grada do Kraun plaze morao je da plati 3.000 dinara.

– Naše društvo je stiglo u petak i to veče smo izašli u grad. Znao sam da treba izbegavati one taksije koji imaju bele table jer ti vole da ukradu, ali prosto nije bilo nijednog drugog. Seo sam, pa šta mi Bog da, očekujući ipak da mi neće uzeti puno. Posle su mi rekli da sam platio najmanje tri puta skuplje. Čuo sam posle da su i u drugim društvima imali slična iskustva – kaže Pavlović za „Vesti“.

Ipak, i Teodori i njemu ovo iskustvo nije pokvarilo prelepo iskustvo koje nose iz Beograda.

– Bili smo na Kalemegdanu, posetili hram Svetog Save, a bili smo i u Skadarliji. Sedeli smo u „Dva jelena“ i super nam je bilo – kaže Teodora.

Ona obožava da dolazi u Srbiju.

– Moji su iz okoline Požarevca. Mada sam rođena u Švajcarskoj, obožavam požarevački kraj, a najviše svoje bake i deke, pa najmanje četiri-pet puta dolazim kod njih – zaključuje tinejdžerka iz Gosaua.

Nemanja dodaje da je svaki dolazak u otadžbinu novo, neponovljivo iskustvo.

– Roditelji su mi iz Petrovca na Mlavi i zaista obožavam kada sam tamo i zbog rodbine i društva, ali i provoda. Tokom leta je otvoreno nekoliko diskoteka gde je super – ističe Nemanja.

Na istovetan način pričaju i drugi sagovornici iz ovog švajcarskog društva. Uglas ponavljaju da im je Srbija rodna kuća i da zato sve ružno što im se dogodi brzo zaboravljaju, a pamte samo lepe, nezaboravne trenutke.

Srbija u srcu

Većina igrača iz SFD „Homolje“ iz Gosaua rođena je u Švajcarskoj, pa priznaje da dok priča srpski – razmišlja na nemačkom.

– Jezik smo počeli da učimo najviše zbog roditelja, koji su na tome insistirali, ali nismo se pokajali, jer je potrebno da znamo ko smo i odakle smo – objašnjava Kaća Petković (19) i dodaje da jezik unapređuju najviše zahvaljujući folkloru i druženjima.

To potvrđuje i Danijel Trubić (17). Kao i Kaća, igra već pet godina, a osim toga svira violinu i trenira fudbal.

– Nastupam za „Herison“ i igram levo krilo. Uz dobru organizacije sve se stigne, pa uvek imam vremena i za druženje – kaže Danijel.

Žal za Kosovom

Među članovima gosauske „ekspedicije“ bila je i Ana Milenković. Ona je iz Švajcarske doputovala da bi odgledala nastupe svoje dve kćerke Jelene i Nikoline.

– Mnogo mi je drago što i deca vole često da dolaze u Srbiju, tako da ćemo i ove godine deo odmora provesti tu, jer mi je suprug iz Kučeva. Ali, duša me boli što neću biti u prilici da im pokažem i svoje rodno selo Ranilug kod Kosovske Kamenice. Ipak, uverena sam da će doći vreme kada će i to biti moguće, pa ću sa porodicom bez straha da posetim svoj rodni kraj – veruje Ana.