Dok se u najvećoj evropskoj ekonomiji gase gradilišta, produžavaju rokovi i urušava tržište stanogradnje, Srbija poslednjih godina beleži potpuno suprotan trend – intenzivnu izgradnju stambenih i poslovnih kompleksa, rast građevinske industrije i sve veći broj infrastrukturnih projekata. Podaci Saveznog zavoda za statistiku Nemačke, koje prenosi nemački ,,ntv“, pokazuju da je prošle godine u toj zemlji završeno svega 206.600 novih stanova, najmanje još od 2012. godine, što je dodatno produbilo jednu od najvećih stambenih kriza u modernoj nemačkoj istoriji.
Pad je dramatičan i iznosi čak 18% u odnosu na prethodnu godinu. Dok je od 2021. do 2023. u Nemačkoj godišnje završavano oko 294.000 stanova, danas su te brojke gotovo prepolovljene u odnosu na rekordnu 2020. godinu. Posebno zabrinjava podatak da su privatni investitori smanjili izgradnju za gotovo četvrtinu, dok se prosečno vreme potrebno za završetak jednog stana povećalo sa 20 na čak 27 meseci.
Za razliku od nemačkog tržišta koje se suočava sa stagnacijom, Srbija već godinama beleži snažan rast građevinskog sektora. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvedenih građevinskih radova u Srbiji u prethodnim godinama rasla je dvocifrenim stopama, a Beograd, Novi Sad, Niš i drugi gradovi postali velika gradilišta. Samo u Beogradu poslednjih godina izgrađene su desetine hiljada novih stanova, a broj izdatih građevinskih dozvola kontinuirano raste. Veliki projekti poput Beograda na vodi, novih stambenih blokova u Novom Sadu, kao i širenje saobraćajne infrastrukture, dodatno podstiču razvoj ove privredne grane.
Eksperti minhenskog Ifo instituta upozoravaju da će nemačka kriza biti još dublja tokom 2026. godine, kada bi broj novoizgrađenih stanova mogao da padne na svega 185.000. Ekonomista Ludvig Dorfmaister ocenio je da postoji opasnost da dodatne globalne nestabilnosti, uključujući i rast geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku, potpuno uguše svaki pokušaj oporavka tržišta nekretnina. Inflacija, rast cena građevinskog materijala, visoke kamate i pad realnih plata dodatno su pogodili sektor koji je nekada bio motor nemačke ekonomije.
Sa druge strane, Srbija pokušava da zadrži investicioni zamah upravo kroz velike infrastrukturne i stambene projekte. Država ulaže u puteve, brze saobraćajnice, železnicu i urbani razvoj, što direktno utiče i na rast građevinske operative. Građevinska industrija u Srbiji danas učestvuje sa značajnim procentom u bruto domaćem proizvodu, dok sektor zapošljava desetine hiljada ljudi i privlači domaće i strane investitore.
Nemačka ministarka za gradnju Verena Hubertz priznala je da su aktuelne brojke „loše“ i da je više od 200.000 novih stanova godišnje daleko ispod realnih potreba zemlje. Građevinski savezi i privredna udruženja otvoreno upozoravaju da Nemačka ulazi u „duboku strukturnu krizu stanogradnje“, iz koje neće biti brzog izlaza.
Kritičari smatraju da je jedan od ključnih razloga kolapsa preterana birokratizacija sistema. Investitori se suočavaju sa komplikovanim procedurama, skupim ekološkim standardima, dugotrajnim dozvolama i nepredvidivim troškovima. U takvom ambijentu, mnogi projekti postali su finansijski neodrživi. Istovremeno, u Srbiji se poslednjih godina insistira na ubrzavanju procedura izdavanja dozvola i digitalizaciji administracije, što investitorima omogućava brže pokretanje gradnje.
Dok hiljade nemačkih porodica sve teže dolaze do krova nad glavom, a kirije u velikim gradovima nastavljaju da rastu, građevinska aktivnost u Srbiji ostaje jedan od najvidljivijih pokazatelja ekonomskog razvoja. Upravo zato mnogi ekonomisti upozoravaju da iskustvo Nemačke predstavlja ozbiljno upozorenje Evropi – kada država dozvoli da birokratija, skupi propisi i neefikasnost uguše gradnju, posledice se veoma brzo preliju na čitavu privredu i standard građana.
Piše: Nina Stojanović
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
