U periodu između januara i avgusta 2025. godine rođeno je manje beba, nego u istom periodu prošle godine, kada je natalitet u Srbiji bio rekordno nizak. Gordana Bjelobrk iz Republičkog zavoda za statistiku objašnjava da su pokazatelji da ne postoje osnove za poboljšanje nataliteta. Psihoterapeutkinja Martina Šmitran kaže da vrednosni sistemi starijih i mlađih generacija nisu isti, da su novije gneracije više individualističke.
Ako se nastavi negativan trend prirodnog priraštaja iz proteklih osam meseci, 2025. godina će demografski biti najgora godina u novijoj istoriji Srbije.
To bi značilo da bi se u 2025. godini prosečno moglo roditi manje beba nego tokom godina trajanja Balkanskih ratova, Prvog i Drugog svetskog rata, NATO bombardovanja i pandemije virusa korona.
Uzroci demografske katastrofe
Tokom 50-ih godina 20. veka rađalo se više od 150.000 beba godišnje dok je prošle godine u Srbiji rođeno jedva 60.000 beba.
Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS, objašnjava da se period posle Drugog svetskog rata zove bejbi bum i da je to „kompenzacioni period na ratna dešavanja“ u celom svetu.
„Trajao je do sredine 60-ih godina 20. veka, posle čega se beleži konstantni pad nataliteta, da bi danas došao do 60.000 živorođenih“, kaže Bjelobrk.
Objašnjava da današnji podaci pokazuju podatke za budući period, odnosno, koliko se smanjila osnova za rađanje u reproduktivnom periodu čoveka.
„Došlo je do promene reproduktivnog ponašanja. Žene su rađale sve manje dece, prosečno oko jednog i po deteta“, objašnjava Bjelobrk.
Dodaje da nijedna generacija od 60-ih godina nije obezbedila proširenu produkciju (više od dve bebe po porodici).
„Mi usporavamo ubrzane negativne trendove, ali moglo je biti i gore“, kaže šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS.
Mi nikada nismo imali starije stanovništvo, objašnjava Bjelobrk drugu stranu činjenice da u Srbiji nikada manje novorođenih.
„Nikada veći udeo stanovništva Srbije onih sa 65 i više nego danas. Mi imamo stanovnika kao početkom 60-ih, ali tada smo bili prosečne starosti 32 godine, a danas smo 44 godine“, predstavlja podatke gošća Jutarnjeg programa.
Dodaje da je bilo 2.000.000 žena u fertilnom periodu, dok je danas u tom razdoblju 1.400.000 žena.
„Sve je to uticalo da je danas bude manje dece što je buduća osnova za naredni period“, pojašnjava Bjelobrk.
To znači, kaže, da je sredinom 60-ih godina stvorena osnova da 70-ak hiljada žena uđe u fertilni period u jednom ternutku, a da je danas prema današnjim podacima, stvorena osnova za 30-ak hiljada žena da kasnije budu potencijalne majke.
Narcisoidna kultura
Psihoterapeut Martina Kvarantan Šmitran objašnjava da je kolektivna solidarnost pokazana i između 2001. i 2004. godine posle ratova i sankcija tokom 90-ih godina u želji da se društvo regeneriše.
„Danas živimo u sigurnijim vremenima nego što smo nekada živeli, međutim iznutra ne postoji sigurnost“, kaže Šmitran precizirajući da govori o milenijalcima i genereciji Zed.
Objašnjava da je kultura danas sasvim drugačija jer su te generacije rođene u digitalno vreme.
„Dok su ranije oslonci bili porodica, religija, tradicija i jasno definisane uloge, danas oni (milenijalci i generacija Zed) moraju više da razmišljaju o individualizmu“, kaže psihoterapeutkinja.
Ističe da je izražena narcisistička kultura.
„Ja moram da pre nego što se skrasim da proputujem, da se ostvarim, da nešto zaradim“, nabraja gošća RTS-a.
Potom, objašnjava Šmitran iz terapijske prakse, dolazi period u kojem ljudi imaju problema sa začećem jer su stariji od 40 godina i tada je malo teže.
„Definitivno se broj dece neće povećati, ali neće ni svet biti isti“, tvrdi Šmitran.
Dodaje da se ipak ne može ni prognozirati kakava će biti sledeća generacija.
„Možda danas ljudi žive bez ljubavi i zanemaruju da kroz decu mogu da osete tu ljubav. Neizvesnost je konstanta, ali ta se neizvesnost nekada rešavala kroz potomke, kroz porodicu i tu se nalazio smisao“, rekla je psihoterapeutkinja.
Danas ne žele svi ljudi decu, podseća, Šmitran, neko želi da ostavi iza sebe neki drugi trag, a ono što je bitno je da se život dalje produžava.
Procena za 2052. godinu
Gordana Bjelobrk, šef odseka za demografiju i statistiku zdravstva RZS objašnjava da su izrađene projekcije za 2052. godinu
„Prema pretpostavkama o kretanju nataliteta, mortaliteta i migracija, negde oko 5,2 miliona stanovnika ćemo imati, ako ne bude nekih značajnijih vanrednih okolnosti na globalnom nivou“, kaže Bjelobrk.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
