Humanitarna vožnja bicikala do Hilandara

Članovi humanitarnog udruženja ”Humanolovci” iz Loznice Miloš Radojčić i Momčilo Kostić biciklima putuju do Hilandara. Nije im prvi put da idu tamo, ali jeste prvi put da idu biciklima. Ovog puta radi se o humanitarnoj akciji koju pojašnjava Miloš Radojčić.

– Mi smo za vreme kovida oformili neku našu grupu i već tada smo imali ovakve planove. Prva ovakva akcija nam je bila 2021., kada smo biciklima iz Loznice otišli u 430 kilometara udaljeni Herceg Novi. Želeli smo da to naše putovanje ima neki smisao, pa samo krenuli da se bavimo i humanitarnim radom. Pre četiri godine smo registrovali udruženje „Humanolovci“ kada smo prikljupali sredstva za lečenje devojčice koja je obolela od tumora bubrega. Kasnije smo se orijentisali na kupovinu medicinskih aparata za dijagnostiku i lečenje dece, jer na taj način možemo da pomognemo svoj deci, a ne da pokrećemo kampanju samo za jedno dete. Svake godine smo imali po jednu akciju za nabavku nekog aparata, tako da smo nabavili aparat za merenje bilirubina za porodilište u Loznici, zatim vagu za merenje novorođenčadi, prošle godine uspeli da nabavimo čak i ultrazvuk i to jedan kvalitetniji, koji je koštao nepuna dva miliona dinara. Sada prikupljamo sredstva za kupovinu aparata za holter monitoring, koji je potreban za lečenje dece koja imaju kardiovaskularne bolesti. Aparat košta 700.000 dinara, mi smo do sada prikupili 400.000. Sredstva prikupljamo, pored ovakvih putovanja, kroz organizaciju koncerata, donacijama građana u kutije za humanitarnu pomoć kojih imamo oko 20 raspoređenih širom Loznice, uplatama na žiro-račun udruženja 205-525981-44. Za svaki prilog veći od 500 dinara dobija se šolja „Humanolovci“, a za preko hiljadu dinara dajemo našu majicu – kaže Radojčić.

Na put ka Hilandaru krenuli su 30. aprila. Prvog dana su imali relaciju od Loznice do Čačka, što je nekih 188 kilometara, onda dan kasnije nastavili do Kruševca, pa do Leskovca. Za ta tri dana su prešli oko 415 kilometara.

– Za sve to vreme mi izbacujemo naše priče na instagramu, ljudi mogu da nas prate, da pokažu još veće interesovanje kako bi sve to još više i bolje marketinški odradili, nego da nam putovanje traje dan ili dva. Ideja i želja da se ovako ode do Hilandara je od pre nekoliko godina, ali smo tek u decembru dobili blagoslov za to, što je prvi uslov bez koga je nemoguće otići tamo. To znači da smo praktično dobili vizu da možemo tamo da uđemo. Tek onda smo mogli da krenemo u realizaciju čitave ideje, jer nije to baš sedi na bicikl i vozi. Uz pomoć prijatelja i manastira smo našli smeštaj za usputna prenoćišta, tu su razni sponzori koji su pomogli i u tom delu organizacije, iza nas je grad Loznica i Turistička organizacija Loznice – kaže Radojčić.

Zahtevno putovanje

Momčilo Kostić potvrđuje da sav put nije tako jednostavan ne samo u organizacionom, nego i fizičkom i psihičkom smislu.

– Mi se biciklizmom u našem udruženju bavimo u rekreativnom smislu. To znači da ko kad može izvozi neku turu, nekad zajedno, nekad samostalno. Kolika je ta tura, zavisi od raspoloženja, kao i vremenskih uslova, ali nikad nije manja od 50 kilomatara. Ali, pored fizičkih, jako je važno spremiti se i psihički za ovaj put. Ja sam se uplašio da neću moći da izdržim sav taj napor, da ću posle par dana da odustanem i da se vratim i zato kažem da je „glava“ čudo, da nas to vodi, kao i Bog koji nam daje podršku na svoj način. Naime, imali smo loše vreme do dan-dva pre nego da krenemo, a onda se razvedrilo i prati nas lepo i sunčano vreme. Mi imamo i pratnju na ovom putu, imamo drugara koji je izrazio želju da nas prati kolima na našem putu. To nam je olakšalo da ne moramo da nosimo bisage na biciklima, kao i razne poklone koje nosimo na Svetu Goru. Ljudi uvek imaju nešto da tamo pošalju, pa kad neko već ide onda je zgodno da se to i ponese. Pritom, to što nosimo monasima, su neke sitnice, poput piva, čaja, kafe, čokolade i sličnih sitnica – kaže Kostić.

Kontinuirani napor

Nakon Hilandara humanitarni rad ne prestaje.

– Imamo nameru da upotpunimo ultrazvučni aparat još jednom sondom, imamo nameru da kupimo aparat za monitroing, EKG, inhalator… Desi se da mi planiramo jedno, a onda ispadne da je nešto prioritetnije, pa se kupi to. Ali, videćemo sa direktorom šta je prioritet i u tom pravcu ćemo delovati. U svakom slučaju, s obzirom na belu kugu koja vlada kod nas, odlučili smo da je to neki prioritet u odnosu na zdravstvenu zaštitu odraslih – kaže na kraju Miloš Radojčić.