Demografska kataklizma Balkana: Uvoz radne snage iz Afrike i Azije

Dolazak stranih radnika bi uskoro mogao da omogući i njihov stalan boravak na ovom prostoru, i menjanje njegove osnovne demografske slike.

Migracije stanovništva su stalna ljudska karakteristika od perioda nastanka čoveka. Potreba za vodom, hranom i drugim resursima uslovili su da se stanovništvo permanentno kreće iz jednog prostora u drugi. Nakon geografskih otkrića, a posebno u moderno doba jačanja saobraćajnih veza, migracije su došle na kvantitativno veći nivo i obuhvatile mnogo veći procenat stanovništva.

Osnovni uzroci migracija su prirodni, društveni i ekonomski. Nekad nas na migratorni pokret „pokrene“ vulkanska erupcija ili poplava, nekada nestabilnost i politička segregacija, a posebno zanimljiv je ekonomski razlog „trbuhom za kruhom“.

„Bela kuga“

Jugoistočna Evropa, ili popularno Balkansko poluostrvo, doživljava pravu demografsku kataklizmu proteklih četvrt veka. Smanjenje prirodnog priraštaja i viši mortalitet od nataliteta, dovodi do pojave „bele kuge“ u ovim državama.

Uz taj problem prisutna je stalna emigracija u države centralne, severne i zapadne Evrope, kao i prekookeanske prostore od Amerike do Australije. U dinamici stanovništva države gube na dva načina – i biološki padom nataliteta, ali i mehanički zbog izražene emigracije.

U poslednje dve decenije, a ta je pojava posebno izražena od 2015. godine, dešava se i jaka imigracija na ovaj prostor. Zahvaljujući ogromnoj migraciji, koja je posebno izražena posle „Arapskog proleća“, ovaj region našao se na udaru izbeglica iz država jugozapadne i južne Azije, kao i iz severne i sahelske Afrike.

Ova pojava često izaziva i probleme na kojima „desnica“ bazira svoju politiku, ali su dve činjenice izvesne – ovi prostori ne mogu dugo ostati demografski pusti i ekonomija zahteva novu radnu snagu.

Srbija izgubila milion stanovnika

Dovoljno je pogledati populacionu statistiku Srbije da se vidi ozbiljan pad stanovnika. U poslednjoj deceniji i periodu između dva popisa, Srbija je izgubila blizu pola miliona stanovnika (495.000), a od 7,7 miliona pre tri decenije danas ima 6,66 miliona.

Gubitak milion stanovnika je demografski problem, a posebno se oseti gubitak radno sposobnog i bioreproduktivnog stanovništva. Samo u prošloj godini Srbija je izdala 52.000 radnih dozvola za strance, a u tu statistiku se ne ubrajaju sezonski radnici. U poslednje dve godine broj stranih radnika je porastao za 113 posto, a odlazak autohtonog stanovništva se odrazio u potrebama privrede.

I u Srbiji je značajan broj ljudi iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke, ali i iz Rusije, Turske i Kine. Posebnu zanimljivost čine šoferi gradskih autobusa u Beogradu koji dolaze iz Šri Lanke koji su prestali da budu „atrakcija“, već su neminovnost ekonomskih potreba.

Grčka, Bugarska, Rumunija, Albanija

Grčka je država čija emigracija traje već više od veka, pa trećina Grka živi izvan svoje matice. Od 2009. godine ukupan broj stanovnika se smanjio za 250.000, a broj stranaca utrostročio i iznosi nekih 900.000 ljudi. Posebno je zanimljivo da se kod stranaca radi o mlađem stanovništvu i da imaju veći natalitet od autohtonih Grka.

Zanimljivi su demografski podaci dve države koje su 2007. ušle u Evropsku uniju, a to su Bugarska i Rumunija. Slobodan protok robe, dobara, ali i ljudi, doveo je do značajnog iseljavanja u razvijenije države kontinenta. Umesto očekivanog usporavanja emigracije, ona se povećavala. Od 2007. do danas broj stanovnika u Bugarskoj se smanjio za 1,1 milion (sa 7,5 miliona na 6,4), a u Rumuniji za 1,9 miliona (sa 20,9 na 19 miliona).

Činjenica je da su ove države svoj demografski maksimum imale pre tri decenije kada je Bugarska imala devet, a Rumunija čak 23 miliona stanovnika.

Trend emigracije se nastavlja, a nema nataliteta koji bi nadoknadio gubitak populacije. Ove države su veoma rigorozne kada je u pitanju dolazak ljudi iz Azije i Afrike, ali će nedostatak radne snage uskoro morati takvu politiku da promeni.

I Albanija je doživela demografski pad. Početkom devedesetih je imala gotovo 3,3 miliona, a danas nešto preko 2,7 miliona stanovnika. Kada se za tri decenije izgubi 20 posto stanovnika jasno je da takva demografska implozija dovodi do brojnih problema. Kao i u drugim državama, nizak životni standard je uslovio odlazak Albanaca u druge države Evrope.

Mali rast Slovenije, Crne Gore i S. Makedonije

Interesantni su podaci i za države regiona koje su nastale raspadom bivše SFRJ, gde su neke zabeležile ozbiljan demografski pad, a Slovenija, Crna Gora i Severna Makedonija ili stagnirale ili blago demografski rasle.

Populacija Slovenije je narasla sa dva miliona 1991. godine na današnjih 2,1 miliona. Ovaj rast nije uslovljen povećanim natalitetom nego dolaskom strane radne snage. U ovom slučaju se uglavnom radi o stanovnicima iz drugih država bivše SFRJ koji su „popunjavali“ demografske rupe i zadovoljavali ekonomske potrebe Slovenije.

Crna Gora nije nikad ni imala veliku demografsku masu, pa se broj stanovnika u poslednje tri decenije pomerio sa 611.000 na 617.000. Ovaj rast bi bio mnogo veći da nema emigracije, jer visoki natalitet nije doveo do potencijalne „demografske eksplozije“.

Severna Makedonija je sa 2,04 došla do 2,06 miliona stanovnika. Rast od 20.000 za 30 godina je veoma nizak, a on je posledica iseljavanja i pored povišenog nataliteta.

Trodecenijski demografski pad Hrvatske

Hrvatska takođe već tri decenije beleži demografski pad. U periodu između dva poslednja popisa, a u njemu je postala i članica EU, država je ostala bez gotovo pola miliona ljudi. U odnosu na maksimalnih 4,77 miliona 1991, poslednji popis beleži nešto manje od 3,9 miliona stanovnika.

Gubitak od cca 20 posto ljudi je veoma značajan, a pojedini prostori su već odavno ostali bez potrebne radne snage. Posebno je zanimljiva turistička privreda Dalmacije koja zahteva ogromnu količinu sezonskih radnika. Čak i vansezonski period traži radni snagu jer je u samo prva dva meseca ove godine Hrvatska izdala 32.275 radnih dozvola.

Svakako je logično da tu budu radnici iz Srbije i Bosne i Hercegovine, ali je najviše onih iz Nepala – čak 7.038, a Indijci i Filipinci su dobili 3.469, odnosno 2.936 radnih dozvola. Grad Rijeka je pre par meseci počeo da obučava vozače gradskih autobusa iz Nepala i Indije. Emigracija autohtonog stanovništva je uslovilla potrebu za drugom radnom snagom, ali se tu uvek očekuju i ostale demografske promene.

U jednoj zagrebačkoj župi se pre par meseci krstilo dvanaestoro filipinske i desetoro dece autohtonih Hrvata.

BiH kao veoma loša „priča“

Bosna i Hercegovina je veoma loša demografska „priča“. Već dugih 16 godina ona se nalazi u stanju „bele kuge“, a to znači da je mortalitet veći od nataliteta. Za jednu deceniju BiH biološkom dinamikom izgubi grad veličine Zenice, ali je mnogo gori aspekt iseljavanja koji je u proteklim godinama doživeo vrhunac.

Maksimalan broj stanovnika je bio 1991. godine kada je BiH imala gotovo 4,4 miliona, a poslednji popis iz 2013. pokazao nešto više od 3,5 miliona ljudi. Današnje procene su na brojkama ispod tri miliona, pa se može konstatovati da je država za tri decenije izgubila trećinu stanovnika.

Samo Slovenija u toku godine izdaje cca 16.000 radnih viza za državljanje BiH. Ovakva činjenica utiče da država ostaje bez stanovnika i radne snage. Pritisak privrede uslovljava da se poveća izdavanje radnih dozvola.

Vlada bh. entiteta FBiH je pre nekoliko dana donela izmene i dopune zakona u kojima se nalaže da se radne dozvole za strance moraju izdati u roku najduže od 30 dana. Potrebe tržišta rada zahtevaju brze i adekvatne mere, ali se uvek može postaviti pitanje zbog čega se nisu „čuvali“ domaći radnici?

„Gastarbajteri“ i balkanski kriket

Odlazak radne snage na druga tržišta rada nije moderna pojava. Već više od pola veka ekonomski razvijene države Evrope uvoze „gastarbajtere“ koji omogućavaju opstanak i razvoj privrednih aktivnosti. Poslednjih četvrt veka je prisutno iseljavanje celih porodica i njihovo zasnivanje na prostoru u kojem su „gastarbajteri“ dolazili.

Jasno je da se demografska slika Evrope značajno mijenja, a takvo stanje se može očekivati i u jugoistočnoj Evropi. Dolazak stranih radnika bi uskoro mogao da omogući i njihov stalan boravak na ovom prostoru i menjanje njegove osnovne demografske slike.

Migracije su stalna potreba i pojava ljudi, i prošlost je puna takvih pojava. Upravo su takve migracije iz Azije od V do VII veka i donele većinu stanovnika današnje Evrope. Sudeći po brojnosti i prostoru sa kojeg dolaze strani radnici, možda će za nekoliko godina države jugoistočne Evrope imati veoma jake reprezentacije u kriketu.