I Srbija da ima Jad vašem

Ovogodišnju centralnu izraelsku institucionalnu ceremoniju kojom i započinje Komemorativni dan Holokausta i herojstva, obeležio je 96-godišnji Izi (Jichak) Kabiljo – jedan od sve malobrojnijih živih Jevreja sa područja bivše Jugoslavije koji su uspeli da se spasu.

On je upalio poslednju šestu baklju, koje simbolizuju šest miliona Jevreja ubijenih u Drugom svetskom ratu. Penzionisani arhitekta iz Haife, severne mediteranske luke Izraela, rođen je 1928. u Sarajevu, u kome je proveo srećno detinjstvo, do svoje 13 godine, religioznog punoletstva Bar micve, kada je Nemačka, uz saučesništvo saveznika, okupirala Kraljevinu Jugoslaviju.

– Kabiljova sudbina nije samo svedočanstvo o Holokaustu, univerzalnog značaja, već je to istovremeno i poruka Srbima, jednom od najstradalnijih evropskih naroda od nacističke Nemačke – ističe za „Vesti“ Aleksandar Nikolić, počasni konzul Srbije u Izraelu.

On je imao privilegiju da prisustvuje ovom događaju u društvu Efraima Zurofa, jednog od najeminentnijih svetskih stručnjaka za Holokaust, proslavljenog lovca na naciste, direktora Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu.

– Običaj kod Jevreja je da dan počinje s večeri, relikt nekoć nomadskog naroda, a centralna manifestacija započinje spuštanjem državne zastave na pola koplja. Nema prigodnijeg mesta od Jad vašema za komemoraciju tokom koje se obraćaju predsednik i premijer, molitve čitaju oba nadrabina, aškenaski i sefardski, izvodi se prikladan kulturno-umetnički program, vojna jedinica se postrojava, sve u prisustvu predsedavajućeg Kneseta, članova vlade, načelnika generalštaba, poslanika, rukovodilaca nacionalnih ustanova, diplomatskog kora i zvanica. Jasno, najdraži i najvažniji učesnici su oni koji su preživeli Holokaust, čiji se predstavnik takođe obraća, a šest među njima u pratnji člana porodice, najčešće nekog od unuka, pristupa paljenju baklji. Na ogromnim platnima na Varšavskom trgu Jad vašema, na kome se odvija ceremonija, a koju prenose svi TV kanali u zemlji, emituje se siže njihovih snimljenih svedočanstava.

Nikolić kaže da se, posmatrajući ceremoniju, nameće misao da svetska javnost, a u okviru nje nemačka posebno, nedovoljno zna o strahotama koje je podneo srpski narod tokom istog perioda.

– Nemačka ima istorijsku odgovornost i prema srpskom narodu, koji se nije oporavio od niza ratnih zločina u oba svetska rata. Koliko god čekali novog Vilija Branta, ipak treba da pođemo sami od sebe, zarad poštovanja stradalih i budućih generacija – ocenio je konzul Nikolić.

Prema Nikolićevim rečima jedan od načina da Srbija internacionalizuje i otme od međunarodnog zaborava stravičan deo svoje bliže prošlosti je da se ugleda na Izrael i njegov pijetet prema žrtvama Holokausta.

– Kad govorimo o komemorativnom aspektu, jedan od modela za adaptaciju je svakako i jedinstvena, dostojanstvena i sveobuhvatna godišnja ceremonija u Jad vašemu. Na srpskom narodu je da se okupi oko kompetentnih ustanova poput Muzeja žrtava genocida i Spomen-područja Staro sajmište, da aktivno sarađuje sa međunarodnim faktorima od autoriteta – ističe naš sagovornik.

Nikolić navodi da se treba prisetiti stratišta na području vojnog zapovednika u Srbiji, odnosno okupacione vojne uprave Vermahta.

– Od nezabeleženih represalija, protivnih svim međunarodnim konvencijama, poput odmazdi 100 civila za ubijenog nemačkog vojnika i 50 za ranjenog, koje su u zločinačkom kragujevačkom oktobru 1941. uključivale čak i učenike i dečake uzrasta 11-15 godina – naglašava Nikolić.

Krovna odgovornost

Nikolić ističe da uprkos autonomnom i osobenom manualno-sadističkom delovanju struktura NDH u sistemu koncentracionih i logora smrti Jasenovac, nacistička Nemačka ima krovnu odgovornost i za njih. Ona je ne samo stvorila preduslove, već i koncipirala NDH. Do kapitulacije Italije nije obuzdavala Pavelića severno od demarkacione linije, naprotiv Hitler mu je poručio da „ako NDH želi da bude stabilna, netolerantna nacionalistička politika se mora voditi 50 godina, jer previše tolerancije može stvoriti samo probleme“.

Genocid u NDH

Nikolić ukazuje i na zverstva nad srpskim narodom u anektiranim područjima raščerečene Jugoslavije od strane nemačkih saveznika.

– Konačno o genocidu počinjenom nad srpskim narodom u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i dalje se malo zna. Nedovoljnog su dosega oštre kritike u dopisima Edmunda Glaisa fon Horstenaua, vojnog izaslanika Nemačke u Zagrebu, o stravičnim ustaškim zverstvima – podseća Nikolić.

Sve stane na dva minuta

– Komemorativni dan Holokausta i herojstva se obeležava 27. u hebrejskom mesecu nisanu (april – maj), sedmicu dana pred dodatni Komemorativni dan, ovaj put palim borcima koji u svoj sumrak prerasta u Dan nezavisnosti. Tokom ovog dana pamćenja nema zabavnih aktivnosti. Program obrazovnih ustanova i medija, bez izuzetka, je adekvatan u svojim sadržajima. U 10 sati ujutro oglašava se prodorna sirena koja zaustavlja život na dva minuta, vozila u saobraćaju se zaustavljaju, putnici izlaze i u stojećem stavu pogledima uperenim u zemlju odaju poštu istrebljenim u najtežem zločinu u istoriji čovečanstva, Holokaustu – objašnjava Aleksandar Nikolić.

Film o Kabilju

Priča o Iziju Kabilju je pretočena u dokumentarni film „Senka mog detinjstva“. Pregledno, jasno, lucidno, iskreno, na momente šaljivo, Izi opisuje topli porodični i bogato raznovrstan život jevrejske zajednice u Sarajevu, skrivanje, prelazak demarkacione linije za Mostar, boravak u Splitu – delu Dalmacije anektiranom od Italije, konfiniranje u logor na Rabu, kapitulaciju Italije, pristupanje partizanima kod Otočca, borbe i vest o padu Berlina. Snimanje filma ga dovodi i do Spomen-područja Jasenovac, zatim do potomaka pravednika među narodima (zaposlenika kod oca, Folksdojčera, koji ih je skrivao i organizovao prebeg za Mostar), potom svakako i novog života, ratovanja i stvaranja porodice u Izraelu.

Tokom emitovanja Kabiljovih reči, praćenih sefardskom romansom „Adio kerida“ , podsetilo se na „Hrvate koji su formirali jasenovački logor“, a ispričao je i o naredbi koju je dobio od komandira tokom zaduživanja oružja italijanske proizvodnje i tri metka: „Tri metka – tri Nemca.“

Više nego očigledno, kako Kabiljo, tako čak i njegov partizanski komandir nisu pravili generalizacije niti želeli da imputiraju etiketiranje. Već je uvreženo potenciranje ideoloških i vojno-formacijskih naziva, izbegavajući nacionalne. Selektivno, dakako manipulativno, izbegavanje, čak i bez obzira na činjenicu da nisu svi zločini činjeni samo od SS i ostalih namenskih jedinica. Podrazumeva se da se Kabiljo nije bavio politikom i istorijski prečesto suprotstavljenim narativima naroda koji žive na prostoru bivše Jugoslavije, pa i širom Evrope – kaže konzul Nikolić.