Naše narode povezuje posvećenost slobodi!

Ambasador Islamske Republike Iran u Republici Srbiji Rašid Hasanpur ocenjuje u intervjuu za „Vesti“ da dve zemlje i dva naroda povezuje ista posvećenost slobodi i pravu da sami odlučuju o svojoj sudbini. Odlučnost Irana da ne prihvata nezavisnost tzv. Kosova, ističe, principijelan je i nepromenjiv stav ove zemlje o nenarušivosti teritorijalnog suvereniteta i integriteta svake zemlje članice Ujedinjenih nacija.

Ambasador Hasanpur je dugogodišnji karijerni diplomata, ali i čovek koga krasi neposrednost i neskrivene simpatije prema Srbiji i srpskom narodu.

Otuda je razgovor započeo iskrenim čestitkama građanima Srbije za predstojeće praznike, ali čestitkom zbog uspešno završenih vanrednih parlamentarnih izbora.

– Boraveći u Srbiji i obilazeći Srbiju osetio sam ne samo koliko je snažno prijateljstvo dva naroda, već mnogo važnije da se građani Irana u Srbiji osećaju kao da su svojoj zemlji, nemaju taj „teret“ osećanja da su stranci. Istovetan zaključak sam čuo i u razgovoru sa građanima Srbije koji su živeli ili i dalje rade u Iranu. To pokazuje koliko su naša dva naroda bliska i prijateljska i, na kraju krajeva, objašnjava zbog čega su i bilateralni odnosi naše dve zemlje u sve većem usponu. Saradnja na svim nivoima između IR Iran i nekadašnje SFRJ je bila na veoma visokom nivou, a želja nam je da takve odnose imamo i sa Republikom Srbijom. Uveren sam da idemo u dobrom pravcu – ističe ambasador Hasanpur.

Šta su ključne činjenice dobre saradnje Islamske Republike Iran i Republike Srbije?

– Više je razloga zbog čega su Srbija i Iran odlučne da dalje razvijaju svoje bilateralne odnose, ali verujem da je najvažnija ta da obe zemlje istrajavaju u nameri da ostanu nezavisne u svojoj politici i odlučivanju, a da odnose sa drugim država zasnivaju na fundamentalnim osnovama slobode i nezavisnosti.

Vidljiva volja za saradnjom

Kako ocenjujete današnji nivo saradnje dve zemlje?

– Saradnja dve zemlje je vidljiva gotovo na svim nivoima: od privrede, trgovine, kulture, umetnosti, pa do sporta. I svake godine ta saradnja je sve bolja i izraženija. Međutim, mnogo je važnije da postoji jasno izražena, veoma vidljiva politička volja lidera dve zemlje da ti odnosi budu još sadržajniji. Zvaničnici naše dve zemlje se maksimalno zalažu da se iskoriste svi mogući potencijali kao mehanizam za realizaciju visoko zacrtanih ciljeva. Ne postoji nijedna prepreka koja bi nam se isprečila u tom cilju i što se tiče Irana, a uveren sam da je to i stav Srbije, sva vrata za saradnju su širom otvorena, „svi semafori“ na tom putu su „na zelenom“.

Vaša zemlja je među onim državama koje su odlučne u nepriznavanju ilegalne nezavisnosti tzv. Kosova. Za Srbiju je to trajan, principijelan i prijateljski stav, a verujemo i za Iran?

– Iz više razloga smo podržavali i podržavamo teritorijalni integritet i nacionalni suverenitet svih zemalja, dakle i Srbije. Taj naš stav je zasnovan na prihvaćenim međunarodnim principima i pravilima. Ne može se silom ugrožavati teritorijalni teritorijalni integritet i suverenitet jedne zemlje. To je za Islamsku Republiku Iran principijelan stav koji nije zasnovan samo na međunarodnim principima, već je i deo našeg zakonodavstva, čvrsto utkan u naše nacionalne principe. Otuda, gde god da je u svetu ugrožen teritorijalni integritet i nacionalni suverenitet neke zemlje mi smo se odlučno tome usprotivili. Narušavanje suvereniteta država je opasno „igranje vatrom“ jer ukoliko takav princip postane pravilo u međunarodnim odnosima tada u svetu neće ostati „kamen na kamenu“.

Upoznati ste sa naporima Srbije da se pitanje Kosova i Metohije reši dijalogom. Koja je Vaša poruka?

– Iako ne priznajemo nezavisnost Kosova ipak podržavamo svaki pokušaj koji će dovesti do uklanjanja tenzija i postizanja dogovora o međusobno prihvatljivom rešenju. Dakle, Islamska Republika Iran podržava i poštovaće svaki dogovor koji obe strane postignu.

Zamrznuti konflikti

Da li je slučaj Kosova bio onaj presedan u međunarodnim odnosima koji može da omogući ono što ste metaforički ocenili destrukcijom u kojoj „neće ostati kamen na kamenu“?

– U međunarodnim odnosima ustalio se izraz „zamrznuti konflikt“. Brojni su primeri širom sveta gde se ovaj izraz može primeniti. Ali, problem sa zamrznutim konfliktima je što postoji realna opasnost da se oni „otope“. Na žalost, veliki su potencijali u svetu da dođe do „otopljavanja“ takvih konflikata i u tom slučaju čovečanstvu zaista preti opasnost da eskalacijom takvih problema više ne ostane „kamen na kamenu“. Zbog toga je veoma važno da se bezuslovno poštuju međunarodne norme, a posebno princip nepromenljivosti međunarodno priznatih granica članica Ujedinjenih nacija. Svako dovođenje u pitanje ovog principa vodi u sukobe i rušenje međunarodnog poretka.

Ipak, u slučaju Srbije taj se princip grubo krši. Na koji način tumačite pritiske pojedinih centara moći na Srbiju da se odrekne principa međunarodnog prava, odluka SB UN i svog Ustava i da prizna ilegalno otcepljenje Prištine?

– Mnogo smo daleko od vremena u kome oni koji tvrde da se pridržavaju međunarodnih principa to zaista i primenjuju u stvarnosti. Pogledajmo na koji način se ponašaju sve one države koje tvrde da su tvorci ideje o zaštiti ljudskih prava i poštovanju demokratskih principa. Šta te zemlje rade u praksi kada je reč o poštovanju ljudskih prava i demokratskih principa? Pokazalo se da sve njihove odluke nisu zasnovane na ovim principima već isključivo na sopstvenim, interesima. Evo primera. Islamska Republika Iran ne tvrdi da ima savršenu demokratiju. Ali složićemo se da smo ipak napredniji u odnosu na mnoge druge zemlje u svetu. Međutim, Zapad je sankcije uveo nama, a te druge zemlje se i ne spominju. Kako je to moguće? Odgovor je krajnje jednostavan. Interesi velikih sila u tim zemljama su zagarantovani. Međutim, ti njihovi interesi su u Iranu ugroženi samo zato što mi želimo da budemo samostalni na međunarodnoj sceni, a posebno kada je reč o našoj spoljnoj politici. E, upravo ta naša samostalnost je sporna jer je protivna njihovim interesima.

Pravo je snaga

U svetu i dalje vlada princip Pravo je snaga?

– Slažemo se. To je i dalje osnovni princip u međunarodnim odnosima. Ako izuzmemo aktuelne događaje u Ukrajini ili Gazi, u svetu je trenutno mir, ali to je u današnjem trenutku „oružani mir“. Pogledajte samo trku u naoružanju koje nije pošteđena ni jedna država. Sve zemlje su ušle u ozbiljnu trku u naoružanju. Zapravo, sve više se priča o dijalogu, o miroljubivim rešenjima, ali to su samo reči. U praksi imamo apsurd da one zemlje koje najviše govore o demokratiji i miru u praksi nisu toliko „darežljive“ u sprovođenju tih principa, već prednjače u naoružavanju i pritom ne libe se da silom dođu do ostvarenja svojih interesa. Intervenisali su na Kosovu, u Avganistanu, Iraku, Libiji, Siriji… Gde god se pozivaju na demokratiju i mirna rešenja oni napadaju silom, jer imaju silu. A onda se pojave države poput Srbije ili Irana koje se usprotive takvim principima i naravno, zbog toga moraju da plate cenu i potpadnu pod najstrože sankcije.

Već ste spomenuli dva svetska žarišta. Nakon rata u Ukrajini, svet potresa nova kriza, rat u Gazi. Šta su pravi uzroci ovoj humanitarnoj tragediji? Šta je, po Vašem mišljenju, potrebno preduzeti da dođe do prestanka rata, ali i kako obezbediti održivi mir?

– Kada je počeo rat između Izraela i Hamasa u Gazi u nekoliko intervjua sam pokušao da iznesem svoje gledište, a suština je upravo u principu velikih sila koje smatraju da svaki svoj cilj mogu da ostvare silom. Napraviću paralelu, ne ulazeći u suštinu sukoba. Kada je Rusija napala Ukrajinu, ceo kolektivni Zapad, posebno SAD, su se maksimalno angažovali da satanizuju Rusiju, da joj uvedu najteže oblike sankcija, a da istovremeno na svaki način pomognu Ukrajini. Šta se dogodilo sada kada je Izrael napao Palestinu? Da li su primenjeni isti principi? Naravno da ne, i to je jasan dokaz dvostrukih standarda velikih sila. Kada je pre 80 godina osnovana država Izrael otvoren je i dosje o palestinskom pitanju. Međutim, svi zaboravljaju suštinu problema. Izrael je formiran kada su svi oni Jevreji koji su živeli u Evropi, pretrpeli stravičnu tragediju na tom kontintentu. Preselili su se, ali ceh za ono što im se dogodio nisu platili narodi koji za to bili krivi, već narod koji je živeo na teritoriji gde su oni došli i osnovali državu. Dakle, zločin je počinjen na jednom geografskom području, a kazna je usledila na sasvim drugom i to ne protiv odgovornih, već protiv drugog naroda.

Pravo na otpor

Do sada je bilo više pokušaja da se reši palestinsko pitanje. Očekujete li da će do toga i doći?

– Ujedinjene nacije i velike sile su više puta pokušale da reše ovo veoma ozbiljno pitanje. Usvojene su brojne rezolucije u Savetu bezbednosti, predstavljeno više modela za rešenje. Međutim, iako su gotovo svi jednoglasni da je jedini pravi način da se problem suštinski reši stvaranjem dve države, to se ne događa. Izrael gazi sve što je prethodno prihvatio zato što je nuklearna sila, jedna od država sa najvećim vojnim kapacitetima. Zato oni u SB UN pričaju o dijalogu i miru, a u praksi problem rešavaju silom. Iza sebe imaju jak lobi koji ih u tome podržava. Nemačka je jedna od tih država. Nemačka ima grižu savesti zbog greha koji je učinila jevrejskom narodu i zbog toga ih sada apsolutno podržava, ali pitam po koju cenu oni to čine. Da li zbog te njihove griže savesti treba da strada ili da se žrtvuje palestinski narod? U takvoj situaciji se čudite kada se pojavi pokret koji je odlučan da se bori za svoja prava. I šta velike sile urade? Taj pokret odmah proglase za terorističku organizaciju. Zamislite situaciju da je Nemačka, tokom okupacije Balkana u Drugom svetskom ratu partizanski pokret označila terorističkom grupom ili organizacijom? Dakle, Izraelu je dato apsolutno pravo da se brani, ali se istovremeno ne priznaje legitimno pravo palestinskog naroda da takođe brani svoja prava. Ide se dotle da niko više ne reaguje na izjave izraelskih zvaničnika da će počistiti palestinski narod iz pojasa Gaze. Istorija je pokazala da jedan narod ne može da se na taj način izbriše ili ukloni. Svi stručnjaci, eksperti, svi savesni mislioci u svetu koji poznaju situaciju na Bliskom istoku, smatraju da je jedino održivo, pravično i rešenje koje će uspostaviti mir, da se palestinsko pitanje reši tako što će se u obzir uzeti suština problema, a ne posledice. Naravno, moguće je na kratke staze neko otvoreno pitanje rešiti i na ovaj način, baveći se posledicama. Ali istorija nas uči da to nikada nije trajno rešenje i da će koren problema kad-tad ponovo isplivati. Otuda je i danas potpuno pogrešan odnos prema konfliktu u Gazi. Svi se bave pitanjem Hamasa ne shvatajući da je ta organizacija posledica, a ne uzrok problema i da će se u budućnosti pojaviti neki novi pokret otpora palestinskog naroda zato što uzrok problema nije rešen.

Za nedavni incident na severu Kosova, u Banjskoj, Zapad je istog trenutka prihvatio retoriku Prištine da je reč o „terorizmu“. Srbi sa severa su proglašeni teroristima?

– Ono što zapadne velike sile ne shvataju jeste da su narodi u svetu probuđeni, dovoljno osvešćeni da znaju svoja prava. Nisam upućen u detalje događaja u Banjskoj, ali daću svoju ocenu koja je princip. Gde god se ne poštuje pravo jedne grupe, jedne manjine, sigurno je da će doći do njihovog protivljenja i pružanja otpora. U krajnjem slučaju, zar nije još pre 10 godina dogovoreno da se formira Zajednica srpskih opština i zbog čega se taj sporazum još ne primenjuje? Čim se dogovoreno ne primenjuje, to prirodno stvara reakciju naroda koji živi na tim prostorima, kod njih budi otpor. U Srbiji žive mnogobrojne nacionalne zajednice, manjine i svi oni imaju svoja prava. U slučaju da im se ta prava ne poštuju oni će se pobuniti, ali zahvaljujući veoma racionalnom i mudrom pristupu Vlade Srbije prema pitanju svojih zajednica, Srbija danas nema takvih problema. U Srbiji se poštuju prava svih zajednica i manjine nisu nezadovoljne. Ista pravila bi trebalo da važe i na Kosovu, ali i na svim drugim mestima u svetu gde se narodima krše osnovna ljudska prava.

Trgovinska razmena dva i po puta veća

Koje događaje iz ove godine biste posebno apostrofirali u razvoju saradnje dve zemlje?

– Podsetiću da je početkom ove godine, Iran posetila prva dama Srbije, supruga predsednika Srbije, koja je učestvovala na prvom Kongresu žena od uticaja. Ali Iran su tokom tekuće godine posetili i državni sekretar Ministarsva odbrane Srbije, predsednik Narodne skupštine, ministarka za brigu o porodici demografiju, kao i brojni zvaničnici Ministarstva spoljnih poslova. Nacrti sporazuma o spoljnoj trgovini dve zemlje su već razmenjeni, a visoke delegacije obe zemlje pripremaju 16. sednicu Mešovitog ekonomskog komiteta naše dve zemlje. Taj sastanak je trebalo da se održi u novembru, ali je zbog vanrednih izbora u Srbiji odložen, međutim uveren sam da će pokazati i praktičnu odlučnost dve zemlje da poboljšaju privrednu saradnju i trgovinsku razmenu. Naše očekivanje je da obim trgovinske razmene između dve zemlje ove godine bude dva i po puta veći nego što je bilo prošle godine kada je taj nivo trgovinske razmene iznosio oko 60 miliona dolara. Očekujemo da ćemo ovu godinu završiti sa trgovinskom razmenom koja će iznositi 150 miliona evra. Naravno, najvažniji pokazatelj dobrih odnosa biće zvanična poseta predsednika Srbije Aleksandra Vučića Iranu. Ta poseta je u planu.

Belo postaje crno

Kada je reč o ratu u Gazi, ali tih optužbi je bilo i ranije, Zapad uglavnom apostrofira Iran da stoji iza rastućeg radikalnog islamizma. Kako komentarišete ove tvrdnje?

– U svakoj situaciji kada Zapadu nešto nije u interesu oni tu drugu stranu pokušavaju da što više ocrne ili demonizuju. Idu dotle da ne demoniziju samo države, već i narode. Apsolutno ne tvrdim da je Iran savršena država, sigurno imamo mana i slabosti, ali optužbe sa kojima smo suočeni nemaju veze ni sa istinom ni sa činjenicama o Iranu. Verska demokratija ili islamska demokratija je novo iskustvo koje svet ne želi da prihvati, a da pritom o tome ne znaju apsolutno ništa i čak i ne žele da saznaju. Mnogo je lakše da plašite svet Iranom ili islamom. A to što stvarate islamofobiju ili iranofobiju nema veze, to je „demokratski“ i u skladu sa poštovanjem ljudskih prava. Od Irana se pravi bezbednosni problem isključivo kako bi u javnom mnjenju tih zemalja opravdali svaku svoju politiku, uključujući i ekspanzionizam. U takvoj situaciji belo postaje crno, a crno – belo. Sva suština zbog čega je Islamska republika Iran na udaru u tome što ne želimo da prihvatimo jednostrano gledanje na međunarodne odnose i principe. Verujte, takav odnos prema Iranu bi se promenio istog trenutka kada bismo prihvatili njihove zahteve i principe. Odjednom bi Iran za Zapad i SAD postao beli anđeo.

Svetu je dosta hegemonizma

Islamska republika Iran je od 1. januara punopravni član BRIKS. Zbog čega je Vaša zemlja odlučila da uđe u ovu organizaciju?

– Iran je u spoljnoj politici pristalica principa kojeg se pridržava najveći deo zemalja sveta. U praksi pokušavamo da primenjujemo princip multilateralizma kojim se zapravo uravnotežuje princip hegemonizma i želje za dominacijom određenih zemalja sveta. Pokret BRIKS, ali i svi drugi veliki pokreti koji se trenutno formiraju su odgovor, reakcija na hegemonističke principe i politike koje primenjuju SAD i njeni saveznici. Kada SAD primenjuje hegemonizam i u politici, ekonomiji, privredi onda zemlje gube svoju samostalnost u odlučivanju, gube mogućnost da same donose odluke na osnovu sopstvenih interesa. Mnoge sile, što svetske što regionalne, počele su da dižu glas protiv takvog koncepta: od Indije, Kine, Rusije pa sve do Brazila… Zbog toga je i Iran pristupio BRIKS. Ali formiranje ovih organizacija ne znači nameru da se naprave neki novi centri moći ili da se proizvede novi Hladni rat. Jedina namera i cilj su da države nastave saradnju i unapređuju odnose na osnovu samostalnosti u odlučivanju, dijaloga i nezavisnosti.

Nešto slično je bio i Pokret nesvrstanih, šezdesetih godina prošlog veka?

– Da nije bilo tog „trećeg puta“ tokom Hladnog rata, a tu mislim na Pokret nesvrstanih, čiji je jedan od osnivača bila i Jugoslavija, mnoge države trećeg sveta ne bi „prodisale“, ne bi opstale. Pokret nesvrstanih je zaista stvorio dobar prostor za mnoge zemlje. I BRIKS može biti nešto što bismo nazvali nastavak Pokreta nesvrstanih. Zemlje poput Indije, Kine, Ruske Federacije, Južne Afrike i Brazila su zajedničkim naporima stvorile tu organizaciju. To dete se tek rodilo i zato je rano razgovarati o konkretnim rezultatima ili mogućim efektima, ali je već sada jasno da ta organizacija ima potencijal i da je već postala pravi „igrač“, odnosno aktivni činilac u međunarodnim odnosima. U ovom trenutku članice BRIKS drže više od 20 posto bruto nacionalnih proizvoda i 40 odsto stanovništva sveta. Dakle, to je ozbiljan teg na vagi međunarodnih odnosa. To može biti dobar nagoveštaj formiranja nekog novog poretka u svetu koji će se zasnivati na principima ravnopravnosti, pravde i saradnje. Ujedno to je pokret koji može dovesti da u odnosima među zemljama bude više demokratije. Iran podržava svaki pokušaj, svaku inicijativu čija je namera uravnoteženje, obuzdavanje hegemonizma i unilateralizma. U multilateralnom svetu sve zemlje, pa čak i male, imaju svoju ulogu. Dakle, multilateralizam može da obezbedi bolji mir, stabilnost i prosperitet u svetu. Na taj način će se smanjiti i krize, ali i tenzije. Ratova će biti manje. Možda će, na početku, formiranjem ove organizacije doći do povećanja tenzija, jer one zemlje koje imaju hegemonističke namere i tendencije ne žele da lako prihvate činjenicu da više neće biti u mogućnosti da na taj način ostvaruju svoje ciljeve. Ali na kraju neće imati drugi izbor nego da prihvate činjenicu da se svet promenio. To je cunami, talas. A ukoliko to ne shvate, razbiće se.

Da li je svet trenutno bliži stvaranju tog multipolarnog sveta ili sveopštem ratu?

– Mislim da je to veoma precizno, veoma tačno i veoma osetljivo pitanje kome se mora postaviti posebna pažnja. To je veliki znak pitanja ispred puta sveta i čovečanstva u ovom trenutku. Nema sumnje da je svet u iščekivanju i prihvatanju novog poretka. I to dete će se roditi, tu nema sumnje, ali se nadam da će se to dete roditi bez rata i krvoprolića. Da li će tako i biti najviše će zavisiti na koji način će se upravljati formiranjem tog multipolarnog sveta. Trenutno hodamo po tankoj žici. U trenutku ta ravnoteža može da se izgubi i da se padne na jednu ili na drugu stranu. A kada kažem da može da padne, tu mislim upravo na opasnost o kojoj ste vi govorili, na ratove i sukobe. Svet je trenutno u iščekivanju rađanja novog poretka i nemam dileme da će sile kojima će se osnivanjem ovih pokreta ugroziti dosadašnja pozicija sigurno pružiti otpor. Tu ne treba mudrosti i pameti da bi se to videlo. Mislim da BRIKS ima dovoljno mudrosti i pameti da neće dozvoliti da se promene dogode ratom.