Krune Nemanjića ponovo blistaju

Meseci predanog rada bili su potrebni Goranu Ristoviću Pokimici, majstoru filigrana iz Kraljeva, da napravi verne reprodukcije kruna cara Dušana i kralja Milutina. Rađene su prema freskama, isključivo ručnim tehnikama koje su bile dostupne u srednjem veku. Napravljene od najfinijeg pozlaćenog srebra i obe bogato ukrašene safirima, rubinima, ametistima, lapis lazulijem i stotinama rečnih bisera. Nastale su u okviru projekta Istorijskog muzeja Srbije, u čijem se depou trenutno i nalaze, a javnosti će uskoro biti predstavljene na izložbi.

Freske kao uzor

– Projekat je ideja dr Dušice Bojić, direktorke Istorijskog muzeja Srbije, koja je okupila najeminentnije stručnjake i istoričare umetnosti, na čijem čelu je prof. dr Dragan Vojvodić i prof. dr Smilja Marjanović Dušanić. Bilo je zahtevno ispoštovati sva ograničenja i smernice koje je stručna komisija postavila pred nas, autore. Trudili smo se da ispoštujemo sve podatke iz dostupnih pisanih izvora i sa fresaka uz komparativnu analizu sličnih predmeta iz tog perioda. Kada su sve nedoumice otklonjenje posle skoro dve godine konsultacija, prepušteno je nama, izvođačima da izvedemo autorske radove. Konkretno, krunu cara Dušana sam izrađivao skoro šest meseci, dok je kruna kralja Milutina završena za četiri meseca – priča za „Vesti“ Goran Ristović Pokimica.

Krunu cara Dušana uradio je prema fresci iz manastira Lesnovo u Severnoj Makedoniji, a krunu kralja Milutina prema ktitorskoj fresci iz Crkve Sv. Joakima i Ane u manastiru Studenica. Bilo mu je potrebno dosta strpljenja i poznavanje načina rada srednjovekovnih majstora. Prilikom izrade koristio je tehnike valjanja, kovanja, prosecanja, tordiranja, granulacije, filigrana, lotovanja, nitovanja, ručne gravure, obrade kamenja, fasovanja i ručnog poliranja.

– Danas je moguće uraditi nešto brže, tehnologija to dozvoljava, ali poenta je bila da reprodukcija bude urađena u maniru i na način na koji je bilo moguće u vreme kada je originalna kruna nastala. Krune su u vizantijskoj formi kamelikuona, sadrže venac oko čela sa ukrštenim lukovima preko glave. Kamare, polja između lukova su mrežastog tipa, a na vrhu obe krune se nalazi kamen orfanos, samac. Na kruni cara Dušana, težine oko 1.700 grama je izduženi ovalni granat, a na kruni kralja Milutina, težine oko 1.600 grama okruglasti ametist. Obe su bogato ukrašene, a kao dodatna dekoracija, shodno tradiciji tog tipa kruna, nalaze se po četiri visuljka, prependulije – objašnjava naš sagovornik.

Ručni krst Svetog Save

Obe krune se trenutno čuvaju u depou Istorijskog muzeja Srbije, i uskoro će prvi put biti predstavljene javnosti na izložbi „U susret stalnoj postavci“ u centralnom izložbenom prostoru muzeja na trgu Nikole Pašića u Beogradu. Tom prilikom će biti izložene i kruna carice Jelene, koju je uradila vajarka Jasminka Brkanović i kruna Jelene Anžujske koju je uradila zlatara Simon & Marsel. Ristović se nada da će do tada završiti i krunu despota Stefana Lazarevića, po uzoru na fresku iz manastira Manasija, na kojoj trenutno radi.

– Želja je da se urade i krune despota Đurđa Brankovića i kralja Tvrtka I Kotromanića, kao i ručni, vladarski krstovi cara Dušana i carice Jelene. Posle toga bi sledila izrada replike ručnog krsta relikvijara Svetog Save, čiji se original nalazi u muzeju katoličke dijeceze u Pijeci, blizu Pjaćence u Italiji. Nadamo se da ćemo uspeti do kraja iduće godine da završimo i repliku ikone Svetog Nikole koja se nalazi u katedrali u Bariju, iznad moštiju svetitelja, a koju je darivao kralj Uroš – navodi naš sagovornik.

Da zaslužuje mesto među autorima čija će dela generacijama svedočiti o srednjovekovnoj istoriji Srbije, Goran Ristović Pokimica dokazuje dosadašnjim priznanjima. Moskovska patrijaršija odlikovala ga je za visoka dostignuća u crkvenom umetničkom zlatarstvu, a italijanski Muzej filigrana u svojoj monografiji uvrstio među deset najboljih aktivnih filigranista. Goran priznaje da mu ovakva priznanja veoma znače.

– Iskreno bi bilo priznati da priznanja svakom umetniku gode. U tome se ne razlikujem od drugih, s tim što ja to ipak doživljavam ne kao ličnu pohvalu, već kao pohvalu samom radu i izrađenim predmetima kao potvrdu ispravnosti puta koji sam izabrao – kaže Ristović.

Hobi postao posao

A put filigranske niti krenuo je pre skoro dve decenije.

– Iduće godine će biti 20 godina kako se bavim filigranom. Prvi susret sa filigranskim predmetima bio je u radionici mog tasta, koji je rodom iz Prizrena. Kada su se okolnosti sklopile, počeo sam od njega da učim zanat kao neku vrstu hobija, za sopstveno slobodno vreme. Međutim, tehnika i izgled filigrana su me istog trenutka opčinili tako da sam se posvetio izučavanju sa punim žarom od početka. Sve do trenutka kada je hobi prerastao moju osnovnu profesiju i kada sam doneo odluku da mu se u potpunosti posvetim – priseća se majstor iz Kraljeva svojih početaka.

Prvi predmet koji je napravio bio je jedan mali tubus, relikvijar za delić moštiju Svetog vladike Nikolaja Žičkog i Ohridskog za manastir Žiču, a najzahtevnija mu je, kaže, bila izrada velikog prestonog krsta za česticu Časnog krsta koja se čuva u Crkvi Hristovog rođenja u Vitlejemu, jer je krst dosta veliki, kompleksne izrade sa dosta dragog kamenja i bisera. U svom ateljeu u Kraljevu Ristović najčešće izrađuje predmete za crkvenu upotrebu.

– Posle početnih koraka moju pažnju su privukli crkveni filigranski predmeti iz manastira i crkava u blizini Kraljeva. Restauracija darohranilice koja mi je poverena iz manastira Žiče je definitivno opredelila moje usmerenje prema izradi crkvenih predmeta. Sada najčešće izrađujem kandila, kivote za mošti svetitelja, panagije i naprsne krstove, žezla i štapove, crkvene sasude kao što su putiri i diskosi. Ponekad, kada mi obaveze dozvole, uradim i poneki džepni ili stoni sat, naliv pero sa mastionicom, komad nakita…

Unikati širom Evrope

Tehnika filigrana ima svoje nepisane zakonitosti i zahteva dosta strpljenja, predmeti koji izlaze iz Goranovog ateljea su unikatni i napravljeni po porudžbini.

– Sam predmet dorađujem sve do trenutka kada osetim da je potpuno završen i da bi dodavanje još samo jedne granule ili cvetića bilo višak. Dešava se da ne budem zadovoljan… pa predmet krenem da radim iz početka, jer filigran ne dozvoljava bilo kakve velike prepravke i intervencije. To postane vidljivo. Zato je potrebno sa strpljenjem krenuti ponovo, od samog početka – objašnjava majstor filigrana čiji se radovi nalaze širom Rusije, Grčke, Ukrajine, Bugarske i Zapadne Evrope.

Bitka sa savremenim

Filigran je danas u celom svetu ugrožen i često gubi bitku sa savremenim, mašinski izrađenim predmetima koji su jeftiniji. Prepoznat je kao nematerijalno nasleđe, od strane Uneska, koji kroz razne lokalne programe pokušava da ga zaštiti i prenese sledećim generacijama.

– Pod okriljem Etnografskog muzeja u Beogradu i Nacionalnog centra za nematerijalno kulturno nasleđe Srbije, poslednjih pet godina držim radionice na kojima obučavam polaznike te škole. Do sada je stotinak ljudi upoznato sa osnovnom tehnikom rada, i u nadi da će barem njih 20 nastaviti da se time bavi, smatram da filigran ima budućnost u Srbiji – smatra Ristović.

Jedina sačuvana

Kruna Stefana Dečanskog jedina je sačuvana kruna Nemanjića, posedovala je Karlovačka mitropolija koja ju je poklonila crnogorskom vladiki Petru Petroviću Njegošu prilikom njegovog susreta sa tadašnjim mitropolitom. Kruna se čuva na Cetinju i utvrđeno je da je vreme njene izrade kraj 13. i početak 14. veka. Poslednji put je upotrebljena prilikom krunisanja knjaza Nikole za crnogorskog kralja 1910. godine. Postoje podaci i da nemačka kruna Hofenstaufena, takođe vizantijskog tipa, ima srpsko poreklo i da je pripadala nekom od naših srednjovekovnih vladara. Zbog nemogućnosti ispitivanja, nemoguće je to i dokazati.

Oživeli srednji vek

Posle 60 godina od kada Istorijski muzej Srbije postoji, konačno je dobio zgradu u kojoj će moći da izloži stalnu postavku. Zgrada nekada glavne železničke stanice do kraja ove godine trebalo bi da postane glavna zgrada Muzeja u kojoj će biti dočarana istorija Srbije od neolita do 20. veka. Kako nema originalnih predmeta vezanih za svetovni deo srednjega veka, Istorijski muzej Srbije je rešio da zajedno sa svojim spoljnim saradnicima i kustosima oživi srednji vek.

U okviru tog projekta planirana je izrada više od 20 kruna srpskih srednjovekovnih vladara i vladarki, vladarski krstovi i drugi predmeti. Svi predmeti izrađeni u tom projektu biće izloženi u centralnom holu nove zgrade Istorijskog muzeja Srbije, a svečano otvaranje planirano je za kraj godine.