Grejna sezona neće biti pomerena i počeće zvanično 15. oktobra, kaže za „Politiku“ Nina Jandrić, sekretarka za energetiku, otklanjajući sve dileme o tome da li će biti prihvaćen predlog „Beogradskih elektrana“ da se razmotri odlaganje početka isporuke toplotne energije.
Građani, u ovom momentu, nemaju razloga za brigu, remonti se privode kraju, testira se sve što je urađeno, a kako dodaje sekretarka, s obzirom na to da funkcionalne probe kreću ovih dana, moguće je da se radijatori zagreju i ranije ako srednja prosečna temperatura padne ispod 12 stepeni.
Predlog „Elektrana“ izazvao je mnogo buke ni oko čega jer i nadležni su, izgleda, svesni da bi kod skraćenja perioda grejanja dara mogla biti skuplja nego mera.
– Pomeranjem grejne sezone došlo bi do znatnog skoka potrošnje električne energije, što bi moglo da destabilizuje energetski sistem, a cilj nam je da isporuka i električne i toplotne energije bude na propisanom nivou – ističe Jandrićeva.
Ali, ako neće štedeti na broju toplih dana, Beograd će pokušati da se ne rasipa u nekim drugim oblastima.
– Grad je dostavio Ministarstvu energetike plan ušteda i svi entiteti (Gradska uprava Beograda, javna i javna komunalna preduzeća) će u skladu sa mogućnostima uz neometano obavljanje delatnosti štedeti do 15 odsto energije – pojašnjava Jandrićeva.
Slika belog grada bi ove zime mogla da izgleda drugačije, da ne kažemo baš tamnije. Sekretarijat će predložiti zamenu energetski neefikasnih svetiljki novim led izvorima osvetljenja, uskladiće kalendar paljenja i gašenja javnog osvetljenja tako da se ne ugrozi bezbednost građana u toku noći, smanjiće se broj uključenih svetiljki i intenzitet svetlosti, skratiće se vreme rada dekorativnog i novogodišnjeg osvetljenja…
Ali, uprkos tome što je izvesno da će se na struji štedeti, sekretarka kaže da „sve ukazuje“ da će ove godine snabdevanje gasom kao primarnim energentom biti stabilno.
– To su pokazali svi sastanci koje smo imali od maja meseca u nadležnom ministarstvu, koje se ozbiljno bavilo ovom temom. JKP „Beogradske elektrane“ su ugovorile količine gasa dovoljne za grejnu sezonu, između 330 i 380 miliona kubnih metara gasa u zavisnosti od vremenskih uslova – objašnjava Jandrićeva.
U sistemu daljinskog grejanja kao alternativno gorivo koristi se mazut. Kako s njim stojimo?
– Obezbeđene su potrebne količine, kao i operativne rezerve ovog energenta. U rezervoarima „Beogradskih elektrana“ ima 30.500 tona mazuta i očekuje se nabavka još 6.500 tona do kraja godine. Ta količina mazuta je dovoljna za pouzdan rad – ističe sekretarka.
Poslednjih godina Beograd je, inače, ugasio više od 1.200 kotlarnica na mazut. Ali, globalne prilike su se u međuvremenu promenile i do ekološki mnogo prihvatljivijeg gasa je sve teže doći. Tako je recimo Nemačka letos najavila ograničavanje potrošnje gasa, i vraćanje „dobrim, starim“, ali „garavim“ fosilnim gorivima. Ostaje li Beograd i u ovakvim okolnostima pri svom planu ukidanja kotlarnica na prljavije, ali dostupnije energente?
– Gašenje starih, energetski neefikasnih kotlarnica, koje rade na ekološki neprihvatljivo gorivo, i dalje je prioritet. Potrošači takvih kotlarnica prevezuju se na daljinski sistem velikih toplana, a svaka od tih toplana ima mogućnost rada na alternativno gorivo. Sve kotlarnice koje su u sistemu JKP „Beogradske elektrane“ za koje ne postoji mogućnost da se ugase, sukcesivno se rekonstruišu, modernizuju i svakoj se obezbeđuje alternativno gorivo, čime se obezbeđuje poštovanje propisa iz oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine – navodi Jandrićeva i dodaje da se pripremaju novi projekti koji bi doveli do smanjenja upotrebe fosilnih goriva. Tako se studijama na primer razmatra korišćenje solarne energije, geotermalne energije, izgradnja novih visokoefikasnih kogenerativnih postrojenja…
Odavno se već govori da bi stabilnosti sistema umnogome doprinelo i privođenje kraju izgradnje termodalekovoda od Obrenovca do Novog Beograda. Ali, na to ćemo morati još da sačekamo.
– Projekat je u toku i njegova realizacija zavisi od celokupne energetske situacije, a prevashodno sa ugljem i električnom energijom. Završetkom ovog projekta dobilo bi se 600 megavata toplotne energije, što bi bilo dovoljno da se greje Novi Beograd i deo ostalih delova Beograda kad bude završena interkonekcija, odnosno povezivanje toplane Novi Beograd sa ostalim toplanama u sistemu – kaže Nina Jandrić.
Zabranjeno je preuzimanje, kopiranje ili prenošenje teksta, dela teksta ili fotografija sa sajta vesti-online.com bez izričitog navođenja izvora i aktivnog linka ka originalnom tekstu na našem sajtu.
Svako kršenje ovog pravila biće smatrano povredom autorskih prava i biće prijavljeno u skladu sa zakonom.
